EVO KAKO DA IZBEGNETE BLAMIRANJE ZIMI ZA SVE PARE: Ako ne želite da POLJUBITE LED, držite se ovih 6 PRAVILA! VIDEO

Hodanje po zaleđim površinama u zimskom periodu može slobodno da se svrsta u ekstremni sport koji nismo svojevoljno izabrali.

Povrede su često opasnije od sportskih, a transfer blama koji se dogodi prilikom pada nadaleko se prepričava.

I u ovom slučaju najbolje se držati starih narodnih izreka, a jedna od njih kaže "Bolje sprečiti, nego lečiti."

Ekipa Espresa odlučila je da primeni tu poslovicu u praksi, u zimskoj varijanti.

Pogledajte kako smo prošli:

Odvažiti se na prvi korak i stati na led nije bilo baš lako. Ali, šta je tu. Došli smo da pokažemo kako hodati po zaleđenoj površini i sada nema nazad.

Zahvaljujući ovim zlatnim pravilima uspešno smo obavili zadatak balansiranja na ledu:

1. Slobodne ruke

Za ruke su tokom zime definitivno najsigurnije mesto džepovi. Međutim za noge to može biti najnesigurniji položaj. Veoma je važno osloboditi ruke prilikom hodanja po ledu. Zato se preporučuje izbegavanje dodatnih opterećenja u vidu kesa ili torbi, a najbolje bi bilo nositi ranac.

Ruke oslobodite, a ako pad bude neizbežan barem ćete se lakše dočekati.

2. Širi hod

Fizioteraputi savetuju malo širi hod, jer na taj način se dobija stabilniji položaj. Ukoliko imate dodatno pomagalo poput kišobrana ili štapa mogućnost pada je smanjena.

3. Pravi izbor obuće

Patike za trčanje idealne su za sportske aktivnosti, ali ne na snegu i ledu. Ako za odlazak napolje izaberete sportsku obuću i čizme sa ravnim đonom, velika je verovatnoća da ćete proklinjati momenat donošenja te odluke.

Zimske čizme i grublji đonovi, uz pridržavanje drugih saveta za hod na ledu, mogli bi olakšati balansiranje po zaleđenim površinama.

4. Hodajte nagnuti prema napred

Još jedan savet iskusnih "hodača po ledu" glasi: "Prilikom hodanje po zaleđenom asfaltu nagnite se malo napred!"

Izgledaćete pogrbljeno, ali će zato ova strategija na ledu uroditi plodom.

Na kraju krajeva, bolje i malo pogrbljeni, nego polomljeni i izblamirani za medalju!

5. Hod pingvina

Nemačko društvo ortopedskih i traumatoloških hirurga na svojim internet stranicama savetovalo je da je najsigurnije hodati kao pingvin na ledu. Na svojim internet stranicama opisali su kako treba izigravati pingvina.

Za početak torzo treba da se nagne prema napred, a na taj način težište se prebacuje na prednju nogu. Ruke treba raširiti i kretati se sporo.

Trebalo bi obratiti pažnju i na raspoređivanje težine. Kada normalno hodamo, težinu se ravnomerno raspoređuje na zadnju i prednju nogu, što prema mišljenju lekara povećava rizik od padova na klizavim površinama.

6. Hodajte utabanim stazama

Sitni koraci i praćenje tuđih otisaka na snegu može biti od velike koristi.

Prolazi kao što su prečice pod snegom i ledom pretvaraju se u nesigurna područja, kao i neočišćeni delovi između zgrada.

Prilikom silaska niz stepenice pridržavajte se ograde i rukohvata.

7. Na "crnom ledu" crno se piše

"Crni led", zaleđeni trotoar izgleda kao da je vlažan, ali je zapravo najklizavija površina. Padovi na ovakvom ledu dovode do ozbiljnih povreda.

Padovi i povrede

Sa prvim većim snegom ortopedi i traumatolozi imaju pune ruke posla. Samo je noćas na klinike Vojnomedicinske akademije u Beogradu primljeno 11 osoba zbog preloma ruku i nogu nakon pada na ledu. Zabeleženo je i više lakših povreda.

Kod zime nema pošteđenih, pa su svi ugroženi i svakome može da se desi da padne i da se povredi. Ipak najugroženiji su pripadnici starije populacije.

Stariji ljudi češće padaju i najčešće završavaju sa prelomima butne kosti, kuka ili ručnog zgloba.

Razlog su godine, oslabljene koštane strukture, poremećen centrar za ravnotežu...

U sklopu starije populacije najugroženije su žene, jer su podložnije osteoporozi i njihova koštana struktura je više oslabljena.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, Marko Kadija, direktor Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Kliničkog centra Srbije dao je nekoliko saveta:

- Starija populacija mora da se osloni na firme koje vrše dostavu, da ne izlaze dok se ulice ne raščiste, važna je pomoć komšija, prijatelja, unuka da ih spreče da izlaze. Najstariji sugrađani prvi su ujutru u prodavnicama, a ulice u tom trenutku ne mogu da budu raščišćene - preproruka je da se ne izlazi dok se situacija ne stabilizuje, rekao je dr Kadija.

Najčešće povrede koje se javljaju kod osoba različite životne dobi su prelomi, iščašenja i uganuća.

Povrede kolena i glave, iščašenje ramena, prelom ključne kosti i kosti nadlaktice, kao i povreda palca samo su neki od najčešćih problema koje pad na ledu može izazvati.

Obucite se slojevito, pa zima neće biti lav!

Čuvena rečenica doktorke Nade Macure glasi "Obucite se slojevito!" i ovo je verovatno najbolji savet koji se zimi može dati.

Kapa glavu čuva, ali i vunene čarape. Što više slojeva imate na sebi, to vam zima manje može naškoditi.

Slojevito oblačenje zimi ima ulogu da sačuva temperaturu tela i spreči preterano znojenje.

Pri izboru garderobe bitno je ispoštovati dva pravila: dobra zaštita i funkcionalnost.

Prednost se daje kvalitetnim sintetičkim materijalima, koji su vodootporni i brzo se suše. Slojevita, a tanja garderoba toplija je od jednostrukih, debelih stvari.

Aktivni veš

Prvi (bazni) sloj odeće ima ulogu da prikupi znoj sa kože. Poželjno je da bude od brzosušećeg materijala. Znoj se preko aktivnog veša prenosi na drugi sloj odeće. Materijali koji sakupljaju znoj (recimo pamuk) hlade telo i ostale delove odeće, što je posebno nepovoljno u hladnim uslovima. Kupovina ovog dela opreme nije mala investicija, ali se pokazala kao veoma praktična.

Duksevi, rolke

To je tzv. drugi sloj koji oblačimo između donjeg veša i jakne. Neizbežni deo garderobe, naročito na niskim temperaturama. Debljina duksa prilagođava se vremenskim prilikama. Poželjno je da budu od lakih sintetičkih materijala (zimi polar, leti mikrofiber - letnje planinarenje) koji ne upijaju znoj, brzo se suše i dišu, ne zadržavajući mirise i nečistoće. Pri niskim temperaturama, duksevi od polara ponašaju se bolje od bilo kog prirodnog materijala, što im daje prednost u odnosu na npr. pamučne, koji dugo zadržavaju vlažnost. U toplim danima prednost treba dati tankim duksevima od mikrofibera, sa dugim rukavima, koji će osim brzog sušenja predstavljati dobru zaštitu od UV zračenja, navodi se u preporukama Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Pantalone

Ima raznih vrsta, a najbolje je da su napravljene od sintetičkih i elastičnih materijala koji se mogu brzo osušiti na telu. Zavisno od namene za termo izolaciju je najbolji "fleece" protiv vetra "windstopper", a za zaštitu od vode "gore-tex". Bez obzira na godišnje doba i uslove planinarenja iz više razloga preporučuje se pešačenje u pantalonama sa dugim nogavicama (zaštita od insekata, zmija, šiblja…).

Poželjno je da su malo šire, nešto komotnijeg kroja, sa ojačanjem na sedalnom delu i kolenima, sa više funkcionalnih, dubokih džepova. Prilikom dugotrajnih padavina i u snežnim uslovima najbolje su pantalone koje omogućavaju vodonepropusnost, a istovremeno dozvoljavaju paropropusnost - "disanje". Po mogućstvu izbegavati pamučne donje delove trenerke i farmerice.

Čarape

Najbolje su čarape od prirodnih materijala jer upijaju vlagu. Vuna na primer može da upije i do 40% vlage u odnosu na svoju masu, a da pri tome kod nas ne postoji osećaj vlažnosti.

Čarape od sintetičkih materijala vlagu propuštaju i kada se unutrašnjost cipele zasiti vlagom stopala postaju mokra i hladna, a nakon dužeg pešačenja dolazi do "smežuranja".

Kapa, kačket, šešir

Da bi bio upotrebljiv i koristan, kačket zimi mora imati zaštitu za uši, a leti za lice, uši i vrat (tzv. legionarka). Letnji modeli proizvode se u svetlim tonovima i imaju mogućnost podešavanja veličine i obezbeđuju dobru cirkulaciju vazduha.

Za leto su praktični i šeširi sa širokim obodom, slameni ili od drugih lakih materijala, koji takođe pružaju dobru zaštitu lica i vrata od UV zračenja. Kod ovih drugih, osim mogućnosti podešavanja veličine, najčešće postoje otvori za ventilaciju. U svakom slučaju sigurnosna vrpca ispod brade je obavezna. Zimske kape izrađuju se od vune ili od polara, i preko njih, u slučaju potrebe, može da se navuče kapuljača.

Rukavice

Neophodne su jer se i najmanji pad temperature najpre oseća na vrhovima prstiju. Ako to potraje duže i temperature nastavi da pada dolazi do hlađenja i kočenja šaka što nikako nije dobro ako treba držati štapove, zakačiti karabiner, osloniti se na stenu i sl….

Za zimu se preporučuju dva para rukavica – donje (tanke) od polara, nekada sa sečenim prstima, i gornje (deblje) po mogućstvu nepromočive. Prsti se bolje greju i ostaju duže topli u rukavicama sa jednim izdvojenim prstom (za palac), ali su one nezgodne za manipulaciju sitnim predmetima.

Jakna sa kapuljačom

Najčešće se prave iz dva sloja, donji npr. polar i gornji vetrovka od sintetičkih materijala čija je osnovna uloga zaštita od kiše, snega i udara vetra, a koja pritom omogućava vašem telu da normalno ,,diše”. Ovo se postiže paropropusnim membranama koje se nalaze ispod spoljnog tekstila i sprečavaju prodiranje vode, dok istovremeno vlaga od našeg tela isparava napolje.

Osim vrhunskih modela svaka jakna će kad-tad propustiti vodu. Preporučuju se jakne upadljivih boja, sa dosta džepova i rajsveršlusima za ventilaciju. Čim osetite preznojavanje, pri početnom povećanom naporu, prvo skinite jaknu, a zatim, postepeno i po potrebi, gornje slojeve odeće. Jaknu je najbitnije obući kad pravite pauzu, u slučaju vetra i hladnoće koja se javlja kada ste oznojeni, a nemate uslova za presvlačenje. Kabanice zovemo i nužno zlo. Ne propuštaju kišu, ali se voda sliva direktno na pantalone i u cipele i ispod njih se kompletno znojimo, navodi se u preporukama Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Pre nego što naredni put izađete napolje na ekstremni minus i kročite na zaleđeni asfalt, setite se svih saveta koje smo sumirali za vas u ovom tekstu.

Dobar savet zlata vredi, a povrede na ledu definitivno je bolje sprečiti, nego lečiti!

(Espreso)