HOĆE LI KOVID PROPUSNICE VAŽITI 24 SATA DNEVNO? Doktor Kon odgovorio na najvažnija pitanja, pomenuo i OMIKRON
Dr Predrag Kon, Foto: Printscreen / Profimedia

oštro

HOĆE LI KOVID PROPUSNICE VAŽITI 24 SATA DNEVNO? Doktor Kon odgovorio na najvažnija pitanja, pomenuo i OMIKRON

Omikron nam je možda već tu

Objavljeno:

U Srbiji je juče dijagnostikovan i virus gripa, svakog momenta se očekuje da se otkrije i novi soj korona virusa - omikron, a epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv kovida 19, dr Predrag Kon kaže za Telegraf.rs da je nezahvalno što nam u isto vreme dolaze oba virusa, a to je ono čega su se on i njegove kolege pribojavale. Na sreću, grip u Evropi ne pokazuje svoj pravi potencijal. Dr Kon ne isključuje mogućnost da je omikron već prisutan kod nas, kaže da ćemo povećanje novozaraženih imati verovatno u drugoj polovini januara, kao i da će medicinski deo štaba opet tražiti da za novogodišnje praznike kovid propusnice važe 24 sata, mada je po tom pitanju skeptičan.

Napominje da će omikron biti masovno prisutan u populaciji i da ne postoji nijedan odgovor da kod nas ne bude kao u Londonu, a nada se da tako neće biti sa gripom, uz napomenu da su škole motor za prenošenje tog virusa.

S obzirom na to da je u nedelju Sveti Nikola, ljudima poručuje da slave porodično, i smatra da su građani već shvatili da tako treba.

Koliko grip može da nam zakomplikuje situaciju i kakvu njegovu cirkulaciju očekujete?

Dosadašnji podaci iz Evrope nisu nešto traumatični, međutim, grip kod nas dostiže svoj maksimum tek u februaru i martu. Prema tome, on tačno stiže u ovo doba godine. I, nije nam trebao. Što ljudi kažu, bilo bi bolje da ga nema, ali očekivali smo ga i jasno je bilo da će ove godine da se pojavi jer je već odavno prisutan u Hrvatskoj. Ali, i tamo nije pokazao neki veliki potencijal. To je virus A(H3), i jedino što je nezgodno što se poklapa sa očekujućim dolaskom omikrona i to je nešto čime ćemo morati da se bavimo.

Vi ste rekli da omikron očekujete pred Novu godinu, može li da dođe ranije? Već ga svuda ima oko nas - Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori...

Vrlo je verovatno da pojedinačno, neki od ovih jeste omikron, jer se to ne ispituje kod svih nego kod jednog malog broja uzoraka, tako da je moguće da je prisutan. Međutim, ne vidi se to još kroz brojke, one i dalje opadaju. Tek će biti moguće videti sa znatnijim prilivom naših ljudi iz inostranstva, a to je sada u narednih nekoliko dana. Bila je ranije ideja sa ranijim raspustom, da se on (omikron) spreči da uđe u škole, međutim, ako se to i dogodi to će biti kratak period i ne očekujem da će da se razmahne u školama, tako da će raspust koji dolazi preseći njegovo prenošenje u toj sredini.

U svakom slučaju mi ćemo pratiti situaciju. Ono što jeste nezahvalan momenat jeste što nama dolaze oba ta virusa kao što smo se i brinuli, nažalost, ta briga se dešava. Biće oba virusa tu, sada je pitanje našeg ponašanja da mu što manje omogućimo olakšano širenje. Normalno, to se prvenstveno radi vakcinacijom, na koju pozivamo stalno. Mislim da treba ozbiljno pozivati na saosećanje mladih ljudi prema svojim roditeljima i bakama i dekama, jer oni se ne vakcinišu prvenstveno sa ubeđenjem da nije opasno za njih, a moraju da shvate da ovaj omikron neće moći da se zaustavi i, jednostavno ideja da on neće doći, nažalost neće se dogoditi, i da neće delovati na nas i da neće izazvati opet ubrzanje prenošenja, neće se dogoditi. Dakle, doći će do toga.

Kada?

Najverovatnije će doći upravo zbog našeg ponašanja oko Nove godine.

Da li treba proširiti listu rizičnih zemalja, imamo ih 7 a omikrona ima u više od 77 zemalja?

O tome je uveliko bilo reči. Svi naši ljudi koji dolaze, takođe, moraju da imaju potvrdu o vakcinaciji iz zemalja gde njega ima bez obzira na to što su onih 7 zemalja posebno nabrojane. Jasno je da se odnosi na sve zemlje u kojima postoji transmisija. Dakle, odnosi se i na evropske zemlje gde postoji transmisija. Niko ne može da zaustavi naše građane, ali oni dobijaju obavezu da moraju da se testiraju, to je jedna stvar, i to će, nadam se, ponovo biti obnarodovano preko Kriznog štaba koji očekujem. Jer, to je jedino što možemo da pooštrimo. To već postoji, nego jednostavno da se prenese ponovo da je potrebna vakcinisanost a ako nemaju da urade PCR, i čim ga urade nemaju ograničenja. Pre toga imaju ograničenje kućne izolacije. A obavezni kućni karantin, bez obzira na nalaz PCR-a, imaju oni koji dolaze iz 7 navedenih rizičnih zemalja - Južnoaftička Republika, Bocvana, Zimbabve, Namibija, Lesoto, Mozambik i Malavi.

Da li treba da se plašimo više omikrona u odnosu na delta soj koji nam je pokazao svoju snagu u četvrtom talasu?

Ono što se dešava u Velikoj Britaniji, tačnije u Londonu, a najnoviji je podatak da on dominira i da već 60 odsto uzorkovanih je omikron, pokazuje njegovu ogromnu dominaciju i ogroman potencijal u nekim zemljama. To je i te kako ozbiljno upozorenje. Nema nijednog jedinog razloga da se ta nova varijanta drugačije ponaša kod nas nego što se ponaša u svetu. Svi bismo voleli da to nije tako. Postavlja se pitanje kolika nam je zaštita do sada.

Kolika je?

Do sada nam je zaštita prilično da kažem postojana za one koji su primili treću dozu. Za one koji nisu primili treću dozu ta je zaštita, po nekim procenama, oko 40 odsto a sa tom trećom dozom 75 do 80 odsto. To je ono što se trenutno pojavljuje u svetskoj štampi. Proaktivno, ako posmatramo ovu stvar, trenutno je najznačajnije da se vakcinišu oni koji nisu ali isto tako i da se primi treća doza da se ne čeka. Zašto? Jer ta promena svakako utiče na to da vakcina nije isto efektivna kao što je bila, ona je nešto izgubila u efektivnosti. Izraelci su to objavili. Rekli su da je pre pojave omikrona ona bila 93 odsto efektivna a da je sada 75 odsto. To je još uvek sasvim dovoljna efektivnost a pogotovo za teške slučajeve, ali je bitno shvatiti da će virus biti masovno prisutan i biće masovno u cirkulaciji.

Kada?

To će se desiti u januaru mesecu i to možda u drugoj polovini januara.

Da li to znači da ćemo tada imati peti talas?

Videćemo. Ne mogu da tvrdim, zavisi od našeg ponašanja, zavisi koliko shvatimo najzad da je vakcinacija izlaz iz ove situacije. Škole će tada biti zatvorene tako da ne postoji mogućnost da tu dođe do pojačanja, ne mogu da tvrdim da će tada krenuti ali je u svakom slučaju neminovnost da ćemo imati ponovo povećanje. Koliko će to biti veliko, i da li će biti pravi talas kakve smo videli, ja se iskreno nadam da neće. Ali, prvi pokazatelji ukazuju da je to neminovnost. Zašto bi se kod nas drugačije dešavalo nego što se dešava u Londonu? Ne postoji nijedan odgovor za to.

Osim, ako bismo se zaista malo drugačije ponašali, ili zatvorili ili slušali ono što medicinski deo Kriznog štaba neprekidno insistira a to je 24 sata kovid propusnice i vrlo stroga kontrola posebno u vreme dočeka Nove godine. Mi smo tražili razgovor o tome i on je odložen, toliko odlaganje, malo sam skeptičan i mislim da baš nikakve dodatne mere neće biti prihvaćene ali novi podaci ukazuju na to ako bismo proaktivno razmišljali i te kako bi trebalo da se te mere pooštre. Ono što je najvažnije za ljude koji hoće da slušaju savete epidemiologa, pogotovo u Kriznom štabu a to je da mi doživljamo trenutno Novu godinu kao najveći rizik.

Imamo i Svetog Nikolu, najveću slavu pre Nove godine?

Imamo, ali mislim da su ljudi shvatili da je ovo vreme kada se ne slavi masovno nego da to treba u porodičnom okupljanju, kontrolisanom, da se normalno slavi. Čak i sa puno pijeteta i duhovnosti, ali bez velikog broja kontakata.

Da, ali i dalje imamo ljude koji slave u kafanama?

Jeste, teško je to zaustaviti. Dolaze sada i naši ljudi iz inostranstva i dijaspore. Normalno je da žele da se sretnu, da se vide ali normalno je u ovim okolnostima voditi računa o zdravlju jer svi želimo samo dobro i želimo svima dobro, da proslave ali i da posle toga budu dobro, da se ne zaraze, a ako se i desi zaražavanje da to bude u vrlo malom broju, tu može puno da se uradi. O vakcinaciji treba puno govoriti jer jednostavno nije dovoljno. Ja se eksponiram po tom pitanju jer osećam da nije dovoljno, nije se prišlo mladima, nije se našao način, treba uticati na njihove emocije, treba ih probuditi. Treba čuvati bake i deke jer oni, iako su primili vakcinu, nisu stigli da prime treću, pa samo fale još da dobiju virus kada im pada zaštita.

Ima podataka da omikron izaziva slabo oboljenje ali još je rano reći, nije se preslio na starije. On se uglavnom pojavljuje među ljudima koji imaju najviše konatakata a to su uglavnom mlađi. Ne možemo već sada govoriti da on izaziva blaže oboljenje i kod starijih. Zato molim mlađe da shvate da su odgovorni za zdravlje svojih starijih.

Ako sam dobro razumela vi ćete insitirati da kovid propusnice za novogodišnje praznike važe 24 sata?

Tako je. Nemoguće je bilo šta manje od toga tražiti. Važno je to i zbog skijališta, i zbog raspusta i zbog svega onoga što smo i prošle godine gledali. Rečeno je da će da se sve sprovodi i da će biti dobro, pa smo posle toga brojali novozaražene i smrtne slučajeva. Ako baš ne možemo virus potpuno da izbegnemo onda da to smanjimo na najmanju moguću meru.

Imamo sada grip i koronu, koji ih simptom najviše razlikuje?

Gotovo identično izgledaju te bolesti. Grip nastaje naglo, iznenada, to je njegovoga tipična karakteristika, ide sa ogromnom malaksalošću, međutim, vrlo su slični simptomi i kod korone, tako da će biti teško to prilično razlikovati. Jedina moguća razlika je testiranje i na taj način pratiti. Postoji problem što grip ide preko škola. Mi za kovid nismo imali takvu situaciju. Za grip se svi slažemo da grip motor prenošenja ima kroz škole. Na sreću, grip za sada nije pokazao neki značajan potencijal u Evropi, uopšte nije pokazao da se naglo širi i to je u ovoj situaciji jedino dobro.

(Espreso / Telegraf)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.