BRATSTVO SRPSKE SVETINJE U PROBLEMU! Manastir Dečani se suočava sa raznim PROBLEMIMA

Srednjovekovne zadužbine vladara iz dinastije Nemanjića u eparhiji raško-prizrenskoj deo su istorijskog, duhovnog i kulturnog nasleđa ne samo naše države već i Evrope. Spomenici koji su upsani u Uneskov registar dobara sveta Visoki Dečani, Pećka patrijaršija i dve zadužbine kralja Milutina - Gračanica i Crkva Bogorodice Ljeviške su i na listi ugrožene svetske baštine.

Podno Prokletija oglašavaju se manastirska zvona drevne lavre Visokih Dečana, svetinje koja je pretrajala sedamsto leta. Monaško pojanje dečanskog bratstva snažilo je kroz vreme narod u odlučnost da živi na iskonskim ognjištima. Lepotu Visokih Dečana uveličava nesvakidašnje prirodno okruženje koje je u zaštićenoj manastirskoj zoni.

"Manastir Dečani je jedan od 50-tak objekata Srpske pravoslavne crkve koji poseduju specijalnu zaštićenu zonu. Dečanska je najveća, oko 660 hektara i obuhvata ne samo užu zonu oko manastira već i deo Dečanskog kanjona reke Bistrice", kaže arhimandrit Sava, iguman manastira Visoki Dečani.

Uprkos tome manstirsko bratstvo se gotovo svakodnevno susreće sa brojnim problemima, izgradnjom regionalnog puta koji remeti manstrirsko okruženje, sečom šume i drugim nedaćama.

"Živimo u vremenu i kada bi došlo do nekontrolisanog uništvanja prirode oko nas da je veoma značajno dakle postojanje te zaštićene zone. To opet nije vezano za konkretno pitanje bezbednosti jer prisustvo KFORA nije vezano za zaštićene zone. To je dakle poseban nivo zaštite koji postoji sad trenutno samo u Dečanima. Na drugim objektima Srpske pravoslavne crkve je većinom Kosovska policija ili nema uopše bezbedonosnog prisustva", dodaje iguman Dečana.

Bratstvo Visokih Dečana jedinog spomenika srpske prošlosti koji obezbeđuju pripadnici Misije Ujednjenih Nacija, svakodnevno se upoznaje sa životnim problemima ne samo monaških zajednica već i pravoslavaca u Metohiji, koji opstaju nadomak Nemanjićkih zadužbina i drugih svetinja.

(Espreso/RTS)