KO JE KRIV UKOLIKO SAOBRAĆAJNU NESREĆU IZAZOVE ŽIVOTINJA? Bitna je PREVENCIJA
Lisica, Foto: Printscreen:Youtube

divljač na putu

KO JE KRIV UKOLIKO SAOBRAĆAJNU NESREĆU IZAZOVE ŽIVOTINJA? Bitna je PREVENCIJA

Ovo je vreme migracija divljači, pa nije isključena i mogućnost da vam neka divlja životinja preseče put. Znakovi upozorenja na ovakve situacije postoje, ali, postavlja se pitanje, da li je prilagođavanje brzine na "kritičnim tačkama" dovoljna?

Objavljeno:
  • 3

Promena vremena, zahlađenje, kiša i sneg u pojedinim delovima Srbije obeležili su kraj novembra. Meteorolozi upozoravaju da nam dolazi sve hladnije vreme praćeno padavinama, karakteristično za ovo doba godine, dok nadležni apeluju na sve učesnike u saobraćaju da budu naročito oprezni zbog klizavih kolovoza i smanjene vidljivosti.

- Poslednjih dana novembra očekuje nas još jedna promena vremena, dolaze hladniji dani sa temperaturama od svega par podeoka iznad nultog i sa maglom koja pored teže vidljivosti donosi i opasnost od mokrih kolovoza koji sada mogu biti i zaleđeni pa je na tim mestima prisutna još jedan opasnost zbog koje vozači moraju da obrate veću pažnju na stanje kolovoza, ali i na brzinu kojom se kreću i prilagode je uslovima na putu - navode iz AMSS-a.

Ipak, ovih dana, vozače može sačekati još jedna opasnost. Naime, ovo je vreme migracija divljači, pa nije isključena i mogućnost da vam neka divlja životinja preseče put. Znakovi upozorenja na ovakve situacije postoje, ali, postavlja se pitanje, da li je prilagođavanje brzine na "kritičnim tačkama" dovoljna?

Damir Okanović iz Kominteta za bezbednost saobraćaja objašnjava da ovo često nije dovoljno, jer ne postoji realna mogućnost da vozač reaguje na vreme, ma koliko sporo da se kreće, kada mu se divlja životinja nađe ispred vozila.

- Mogao bi neko da kaže - vozači treba da prilagode brzinu. Ali čemu? Ako se ja krećem, recimo, brzinom od 50 km na sat, meni je put reagovanja samo 14 metara. Znači, to je put koji će vozilo preći dok ja shvatim šta se dešava, razmislim o tome, prebacim nogu na kočnicu i krenem da kočim. Ako idem 30 km na sat, to je negde oko devet metara. I šta ćete da uradite onda ako vam iskoči divljač na pet metara od vozila? - objašnjava za Telegraf.rs Okanović.

U ovom slučaju, nezgodu bi bilo teško izbeći čak i da ste najspretniji vozač, te se najveća odgovornost prebacuje na onima kojima je u nadležnosti da upravljaju putevima.

- Tome se u nekim državam pridaje posebna pažnja. Dakle, ako su takva područja gde imate tzv. migracije životinja, gde su njihovi koridori kretanja, grade se posebni prelazi za životinje. Te životinje su u stalnom kretanju i vi kad napravitek, recimo, auto-put, presečete im njihov prirodni put, one će i dalje nastaviti tuda da se kreću - kaže Okanović.

On dodaje da bi zato bilo važno napraviti određene procene i preduzeti preventivne mere.

- Zbog toga se prave ti koridori, pa bi trebalo pratiti i odrediti određene procene i tu gde inače dolazi do većeg kretanja divljači, ili staviti ograde ili im obezbediti prelaze. Znate, tu nije samo reč o tome da je naneta šteta automobilu, već je šteta i ako ugrozite životinje.

Inače, Zakonom o divljači i lovstvu je utvrđena dužnost, kako korisnika lovišta, tako i vlasnika i korisnika zemljišta, voda i šuma na kojima se lovište nalazi, kao i vlasnika i korisnika površina van lovišta na kojima se divljač nalazi, da preduzimaju mere radi sprečavanja štete koju divljač može počiniti ljudima ili imovini.

Pa tako, korisnik lovišta radi sprečavanja štete preduzima mere kao šti su: održavanje brojnog stanja divljači do optimalne brojnosti utvrđene planskim dokumentom i podnošenje zahteva upravljaču puta za postavljanje saobraćajnih znakova ograničenja brzine kretanja i "divljač na putu" na svim javnim saobraćajnicama na kojima postoji mogućnost nastanka štete od divljači u lovištu, na površinama van lovišta, kao i na nelovnim površinama, radi sprečavanja štete od divljači na vozilu.

Za domaće životinje striktno propisana pravila

Pak, kada govorimo o domaćim životinjama, ako se desi nezgoda, odgvornost ima onaj u čijem su posedu životinje.

- Odgovoran je imalac ili držalac, koji mora da spreči žibotinje da izađu na put ukoliko ugrožavaju saobraćaj - napominje Okanović.

Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima propisuje da "domaće životinje mogu biti na putu samo u pratnji lica koja su dužna da ih vode i obezbeđuju tako da životinje ne ugrožavaju bezbednost saobraćaja. Životinje je zabranjeno voditi iz vozila ili sa vozila".

"Na autoputu, motoputu, državnim putevima prvog reda kao i biciklističkim stazama nije dozvoljen pristup životinjama, odnosno vođenje životinja", navedeno je u Članu 87. pomenutog zakona.

Takođe, propisano je da se životinje vode ili gone što bliže desnoj ivici kolovoza na takav način da drugi učesnici u saobraćaju ne budu ugroženi.

"Vlasnik, gonič, odnosno vodič životinja ne sme na javnim putevim da hrani, zadržava ili prikuplja životinje, kao i da ih na putu ostavlja bez nadzora. Jahač ili drugo lice koje vodi životinju dužan je da ukloni sve materije koje je životinja nanela na put".

(Espreso/Telegraf)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media