"JA SAM MRTAV ČOVEK KOJI JOŠ HODA": Dragan čeka sudnji dan u šumi bez USLOVA za život (FOTO)

Niko ne zna kakva će sudbina da ga zadesi, a od starih često slušamo da novac nije sve u životu. Međutim, danas se ništa ne može bez novca, a životni troškovi su sve veći. Sledeći put kada legnete u topao krevet punog stomaka setite se Dragana Bradića, čoveka koji je svaki dan potencijalna večera medvedima.

Bradić se borio u ratovima, od Bosne pa do Košara kako bi odbranio Srpsku decu, a sada je zaboravljen od svih, prepušten sam sebi. Telo mu je puno gelera, a živi u šumi na obroncima Javora bez ikakvih uslova za život.

Za njegovu sudbinu prvo je saznao električar, koji je slučajno primetio dim dok je prolazio putem obavljajući svoj posao. Odmah je reagovao, a meštani okolnih mesta imaju samo lepe reči za njega. Kažu da Dragan jede pečurke i jabuke kako bi preživeo, a pomoć nikada nije tražio.

- Nemam kuću, teško mi je. Izdržavao sam oca, majku, kosio livade ručnom kosom. Nemam kud, znam da nemam kud, ali došlo zadnje. Ne da mi Bog da dignem ruku na sebe jer sam vernik, ali nemam kud. Oteto mi sve, dedovina. Mene sramota, nisam tražio pomoć. Neće me zateći sneg nikako. Imam pune noge gelera, drago mi je zbog dece samo naše. Branio sam našu decu, bio na Košarama. Zato sam i došao do ovoga. Dugujem Bogu dušu samo. Davao sam zadnji dinar bolesnoj deci, nisam imao za hleb i došao sam do ovoga - opisuje svoj život Bradić.

Vodu donosi sa obližnjeg potoka, a posetioci su ga zatekli kako peče jabuke na vatri i strpljivo čeka tu "večeru". Za ručak nije jeo ništa, a trenutno ništa osim jabuka nema. Noć mu najteže pada i po nekoliko puta ustaje kako bi naložio vatru. Navodi da mu se zima uvukla u kosti i da se nikada neće ugrejati.

Tokom noći čuje medvede i lisice, ali se divljih životinja ne plaši.

- Ne plašim se ja sam mrtav čovek koji još hoda. Pomirio sam se sa sudbinom kao u ratu - završava Dragan.

Tužna je sudbina ovog čoveka, a da će preživeti zimu u ovim uslovima deluje skoro nemoguće. Zbog toga apelujemo na sve ljude dobrog srca da mu pomognu i da mu se kao društvo odužimo na bitku koju je vodio baš u naše ime. Mi sada ne bismo imali toplo ognjište i ne bismo se brinuli za svoju budućnost da nije bilo upravo takvih kao što je on.

(Espreso)