batajnica
NEKI PACIJENTI IZVOLJEVAJU KAO DA SU U HOTELU: Lekari iz kovid bolnice u Batajnici jedva izlaze na KRAJ sa njima
Ti ljudi, naizgled krhki, u stvari su pravi borci koji nam se svakodnevno zahvaljuju, mole se i za sebe i za nas i nama to puno znači jer sa njima provodimo više vremena nego sa svojim porodicama
Godinu dana. U decembru je tačno godinu dana otkad se otvorila ova ustanova. Svega sam se nagledao, ali da neko može da bude bahat i da se ponaša kao da je u hotelu sa pet zvezdica, zaista mi nije jasno, kaže načelnik Odeljenja poluintenzivne nege u kovid bolnici u Batajnici dr Milija Jovanović, prisećajući se pacijenta koji je, zbog svojih različitih zahteva i trabunjanja, lekarima „došao glave”.
U najvećoj ustanovi za zbrinjavanje bolesnika koje je korona uzela pod svoje, lekari u belim skafanderima ulažu nadljudske napore kako bi spasili nečiju majku, oca, suprugu, ćerku, prijatelja.
Mi smo zaista kao neke bube koje lete gore-dole. Obilazimo pacijente svaki čas, pratimo njihovo zdravstveno stanje, osluškujemo disanje tih iznemoglih i iscrpljenih ljudi koje je korona iscedila kao limunove… A onda se pojavi jedan uvaženi profesor koji izvoljeva kao da se samo on nalazi u bolnici: „Namestite mi uzglavlje, donesite mi vode, dajte mi novi pokrivač, nije mi dobro ovako.” Dajte više, urazumite se i pomozite i sebi i nama svojim odgovornim ponašanjem – priča dr Jovanović.
BEZ PROTEKCIJE
Bez dlake na jeziku, načelnik Milija, kog svi pacijenti hvale na sav glas, ističe da ima strpljenja za svakog obolelog, ali da se u ovoj teškoj pandemiji mora povući jasna granica.
Uvek smo tu i da saslušamo, a ne samo da lečimo. Svi zaposleni su zaista posvećeni pacijentima. Ali kad nas maltretiraju, kao što je to bio slučaj sa profesorom, dešava se da ih izgrdimo. Kod mene nema hoću ovo, neću ono. Gospodine, niste u hotelu, slušajte sestre, to je za vaše dobro. Nema protekcije ni za koga, svi su isti. U početku se malo bunio, međutim, video sam da je pozvao tu sestru kojoj je izvoljevao i izvinio se. Priznao je da je preterao. Ipak, doktor nam kaže da je mnogo više onih pacijenata kojima se u očima vidi neizmerna zahvalnost što lekari brinu o njima.
Dovoljan je samo jedan pogled i sve vam je jasno. Ti ljudi, naizgled krhki, u stvari su pravi borci koji nam se svakodnevno zahvaljuju, mole se i za sebe i za nas i nama to puno znači jer sa njima provodimo više vremena nego sa svojim porodicama.
BORBA SVAKI ČAS
Načelnik Milija kaže da je dobro sve dok su pacijenti na njegovom odeljenju, jer ako odu na intenzivnu negu, više im nema spasa.
Oko 90 odsto intubiranih pacijenata u ovom talasu ne preživi. Kada vidimo da se kiseoničkom terapijom ne postiže zadovoljavajuća saturacija, onda pozovemo anesteziologa, koji procenjuje koliko je krv zasićena kiseonikom. Oni daju konačni sud. Zato ih držimo ovde što duže možemo, jer ako odu na intubaciju, onda znamo da je to neka vrsta kraja. Pacijenti se bore za vazduh, ječe, cvile, a dr Milija kaže da je to odlučujući trenutak za njih.
Sve grozno zvuči, ali pacijenti moraju da se smire da ne bi trošili energiju. Ovde ima dosta teških bolesnika koji bi možda trebalo da leže na Odeljenju intenzivne nege. Ali dali smo im šansu da se izbore za svoj dah, za život. Dr Milija je, inače, i načelnik na Kliničkom centru Srbije, na odeljenju za lečenje pacijenata od moždanog udara. Kaže nam koliko treba snage i energije i za te pacijente koji su, na neki način, zapostavljeni
Trudim se da i oni budu zbrinuti. Nažalost, zbog pandemije, mnogi nekovid pacijenti ostavljeni su da čekaju na intervenciju po nekoliko meseci.
ČISTA SAVEST
I kada vidi da nekom od pacijenata nema pomoći, načelnik kaže da nema odustajanja. Borba za život traje od jutra do mraka, svaki dan, svaki čas.
Bitno je da imamo čistu savest jer smo im se maksimalno posvetili i uložili svu snagu za njihovo izlečenje. Moramo da budemo fini i da im damo maksimalnu podršku, bez obzira u kakvom su stanju. Često se desi da ne odemo na pauzu, nego ih gledamo s vrata da li ima nekih promena, jesu ili otvorili oči, dišu li glasnije… Kad završim smenu, sednem u svoj auto, popijem litar vode da dođem k sebi, pa razmišljam šta sam dobro uradio danas. Onda odem svojoj kući i kažem sebi: „Lezi, Milija, spavaj, spavaju i tvoji pacijenti. Laku noć.”
Bonus video:
(Espreso/Objektiv)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!