MILIJARDU ČESTICA PLASTIKE POJEDEMO ZA GODINU DANA? Ovo su istraživanja o OPASNIM MATERIJAMA koje koristimo!

Koliko je plastika zastupljena u svakodnevnom životu svih nas dokazuju nedavno sprovedena istraživanja koja su pokazala da prosečan čovek nedeljno proguta pet grama, što je, poređenja radi, veličina jedne platne kartice koju većina građana nosi u novčaniku. Ovi rezultati, ukazuju sturučanjaci, ne treba previše da čude, imajući u vidu da pijemo vodu iz plastičnih čaša i flaša, neretko jedemo iz istog takvog posuđa, ali i čuvamo hranu u takvim kutijama. Koristimo kreme, paste za zube i druge hemijske proizvode pakovane u plastične posude.

Prema rečima naučnih savetnika sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu plastiku svakodnevno unosimo u vidu mikroskopskih čestica - mikroplastika. One mogu biti sastavni deo nekih proizvoda sa definisanom funkcijom i "namerno" proizvedene, a mogu nastati i zbog mehaničkih oštećenja.

- Glavni način na koji plastika dospeva u naše organizme je kroz hranu i piće - kaže Jasmina Nikodinović iz Instituta. - Zagađivanjem životne sredine plastika dospeva u zemlju, vodu i lanac ishrane, a tako u vidu mikroplastike, dopeva i do nas. Pored toga što sama hrana koju jedemo može sadržati plastiku, tako je i velika količina hrane koju konzumiramo upakovana u plastičnu ambalažu, koja ispušta čestice mikroplastike. Drugi način na koji ona može dospeti u naše organizme je putem vazduha, udisanjem plastičnih čestica iz tepiha, odeće, nameštaja i slično.

Istraživanja su pokazala da plastiku možemo uneti preko flaširane vode, soli, šećera, meda, sardina, raznih alkoholnih napitaka... Zavisno od tipa ambalaže i veličine čestica unosimo između 37 i čak milijardu čestica plastike godišnje?! Primera radi, grupa kanadskih naučnika dokazala je da samo jedna kesica čaja može da ispusti 11 milijardi čestica mikroplastike.

- Tek u proteklih nekoliko godina postali smo svesni činjenice da konzumiramo ogromne količine plastike i kakve to efekte ima na naše zdravlje - dodaje naša sagovornica. - S obzirom na to da je ovo nova naučna tematika, tačna procena količine koju unosimo i na koji način ona dospeva u naše organizme trenutno nije moguća. Međutim, svakodnevno se objavljuju istraživanja koja otkrivaju nove izvore mikroplastike, svaka vrsta plastične ambalaže je manje ili više potencijalni izvori mikroplastike.

Kako kaže naša sagovornica, čestice koje dospeju u naš organizam mogu slobodno da se kreću kroz telo i tako mogu da dospeju u bilo koje tkivo. Efekti plastike nisu ograničeni samo na creva i disajne organe preko kojih je uneta plastika.

- Nesumnjivo je dokazano da čestice mikoroplastike, nezavisno od njihovog sastava, izazivaju zapaljenske reakcije i odumiranje tkiva. Drugi način na koji plastika može da šteti našem zravlju jeste kroz ispuštanje toksičnih jedinjenja koja su njen sastavni deo ili aditivi koji se dodaju različitim vrstama plastike kako bi se poboljšale njihove karakteristike - dodaje Nikodinović.

Ipak iako je štetna, plastika je doprinela modernom životu. NJene nenadmašive fizičke karakteristike, mala težina, otpornost na uticaje spoljašnje sredine i pre svega ekstremno niska cena proizvodnje osiguravaju njenu popularnost. Čitav niz tehnoloških inovacija u proteklih 70 godina ne bi bio moguć bez plastike i stvari koje uzimamo zdravo za gotovo ne bi postojale bez nje.

- Plastika predstavlja nezamenljiv materijal u industriji i u svakodnevnom životu - smatra Brana Pantelić iz Instituta za molekularnu genetiku. - Plastika sama po sebi nije loša, problem je u našem odnosu prema njoj. Nedavno smo počeli da ispravljamo greške koje smo napravili u proizvodnji i upotebi kao i odlaganju plastičnog otpada. Nove vrste plastike iz obnovljvih izvora i bez štetnih posledica na ljudsko zdravlje na putu su da zamene petrohemijske plastike na koje smo navikli.

Napredak u razgradnji već postojećeg plastičnog otpada, u kakve spade biotehnološko tretiranje, omogućiće život u kome možemo da uživamo u svim prednostima plastike, a bez štetnih efekata koji su u žiži interesovanja proteklih godina, zaključuje Brana Pantelić.

Iako ova oblast nije srodna nutricionistima, oni mogu savetovati svoje klijente na koji način da umanje unos plastike u svoj organizam.

- Staklena ambalaža jeste teža i nepraktična za nošenje hrane, ali su preporučljivije naspram plastičnih posuda koje bi trebalo odmah po korišćenju baciti - kaže nutricionistkinja Maja Astaloš. - Koliko plastike čovek može da oslobodi iz svog organizma zavisi od drugih životnih navika. Osim pušenja i alkohola koji su sami po sebi štetni, veliku ulogu igraju neredovni obroci, loš odabir hrane i priprema, nedovoljan unos vode i neadekvatna fizička aktivnost.

Prema rečima stručnjaka, za ishranu je mnogo važno i u kojim se sudovima priprema hrana. Tako se iz oštećenih šerpi oslobađa određena količina teških metala koje takođe unosimo u organizam. Zbog toga se preporučuje korišćenje posuda od nerđajućeg čelika.

ŠTETNI ADITIVI

JEDINJENJA koja prave "nered" u našem organizmu su aditivi DHEP i "bisfenol A" koji remete normalno funkcionisanje reproduktivnog sistema. Vinil-hlorid koji je sastavni deo PVC plastike i butadian su kancerogeni. Stručnjaci posebno izdvajaju "bisfenol A" koji je štetan zato što je sintetički estrogen. Kad se u organizam unese sintetički hormon on loše utiče na gojaznost, sterilitet i dovodi do pojave kancera. Ipak, ne treba da se širi panika jer ove posledice dolaze pod ekstremnim uslovima.

RAZGRADNJA U PRIRODI

VELIKI problem ne predstavlja odbacivanje plastičnih kesa iliboca, već što se one u prirodi ne razgrađuju. Ne postoje bakterije koje razgrađuje plastiku, već se one usitnjavaju mehanički, pod dejstvom vetra, toplote, ultravioletnog zračenja. Prirodi je potrebno oko 1.000 godina da razgradi jedan plastični predmet, dok je za plastičnu kesu potrebno oko 240 godina.

(Espreso/Novosti)