NAJBIZARNIJI SVADBENI OBIČAJ SRBA! Svekrva na tavanu posle svadbe ili mlada ne ulazi u kuću!

Običaj igranja svekrve na tavanu potiče iz velike starine, pa je Veselin Čajkanović dao više sličnih zapisa njegove sadržine. Jedan od njih je iz Mačve a izvodi se sutradan po venčanju. Dok se mlada u vajatu ubrađuje (povezuje konđu) pred ručak, svekrva se penje na tavan kuće iznad kuhinje kako bi igrala. Svekrva igra u dimu pevajući:

Gledaj, sine, kako naja igra snahama sa tavana, uz šalu i smeh svih svatova.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Opisani običaj u stvari je kultna legenda, koji ima za cilj da objasni običaj da svekrva drugog dana svadbe igra na tavanu.

Na srpskoj svadbi neprestano se igra i peva. Mlada se prati iz svoga roda igrom pred kućom ili na gumnu, a isto tako dočekuje u novom rodu, dok svatovi igraju kolo pred mladinom kućom i pred mladoženjinom kad je dovedu.

Šta je onda uopšte obredni cilj svadbene igre?

Cilj ove zaštitne magijske radnje je uvođenje neveste u kult mladoženjine porodice. Kao što bogovi igrom stvaraju svet, tako svekrva magijskom igrom pred gozbu uvodi mladu u novi dom.

Duše predaka sa obe strane učestvuju obredno na svadbi, u svojstvu božanskih predaka. Pozivaju se obraćanjem, igrom ili ponudom u jelu, jer poznato je da zlodusi vole igru i jelo, a oni treba da budu saglasni sa primanjem novog člana u domaći kult.

Kolo se rado igra u donjem svetu, kaže Čajkanović, a vile, zlodusi i veštice jako vole igru. Primeri postoje u Aristofanovim „Žabama“, i Vergilijevoj „Eneidi”, a magijski cilj je da se prizovu i nateraju na dolazak mrtve duše, kako bi učestvovale u obredu zajedno sa živima. Otuda je obavezan obhod mlade oko ognjišta, prilikom stupanja u kuću mladoženje, kao i obredni odlazak po vodu prvog jutra jer “živa” voda pamti.

Ognjište i verige su centralno mesto domaćeg obreda i posvećenja vatre, znaka porodičnog života čiji je zaštitnik bog Oganj. Prostor iznad ognjišta i veriga naziva se “tavan”, a za njega i krov kuće vezani su brojni običaji, među kojima je i „svekrva na tavanu“. Naziv “tavan”, semantički je po imenu starog srbskog boga, arij. at’arvan, bog Nava ili sveštenik vatre, koji prinosi obredna davanja uz vračanje i bajanje, po kome je at’arvi, RV 1, 112, ime za sveštenicu vatre.