BARBIKE BEZ POLA STIGLE U SRBIJU! Inovacijom protiv stereotipa! A da li i kako utiču na decu?

Bespolne lutke koje su hit u svetu stigle i u Srbiju, što je dovelo do polemike o tome kako ovakve igračke utiču na decu.

Rodno neutralne igračke već godinama unazad se prodaju širom sveta, a poznati proizvođač ultrapopularnih Barbika takođe je napravio bespolne lutke, koje su stigle i u Srbiju.

Bespolne lutke su one koje mogu biti i muško i žensko, a kompanije koje ih proizvode time žele da rade na uklanjanju rodnih stereotipa na svojim proizvodima.

I dok se jedni tome raduju, drugi brinu da bi to moglo negativno da utiče na razvoj dece ili da ih, u najmanju ruku zbunjuje. O ovoj temi su svoja mišljenja u emisiji "150 minuta" izneli Matija Stefanović iz udruženja "Da se zna" i psiholog Ljiljana Ranđić.

"Ja sam svakako za, pogotovo kad se radi o Barbikama ili ovim Barbi čovečuljcima, koji nisu rodno određeni jer mene ova situacija krajnje zabavlja. Imate tu jednu grupu konzervativnijih ljudi u našem društvu, koji su se sad užasnuli nad ovim lutkama, a ti isti ljudi koriste reč Barbika da vređaju žene kada žele da kažu da izgledaju previše seksualizovano, da stavljaju previše akcenat na svoj fizički izgled, kao da ima nečeg lošeg u tome što neka žena želi da izgleda konvencionalno atraktivno. U svakom slučaju, ti isti ljudi ne vole tradicionalnu Barbiku, a sada kada Barbika sama ruši svoje stereotipe, sad im i to smeta", rekao je Matija Stefanović svoj stav.

On smatra i da je, pošto "sekundarne polne karakteristike kod dece nisu izražene pre puberteta jedna takva figurica koja nema izražene polne karakteristike daleko više primerena detetu nego neke hiperseksualizovane lutke poput Barbike ili Kena".

I psiholog Ljiljana Ranđić stva je da ovakve igračke ne mogu da imaju ni pozitivan ni negativan uticaj na decu, a to objašnjava kroz dve teze.

"Igračke kao takve u smislu spoljašnjeg društvenog faktora, s jedne strane proizvođača, a sa druge nas kao roditelja koji nudimo te igračke, jesu pretežniji faktor od same biološke datosti u smislu odabira igračaka. Da pojednostavim, devojčica i dečak neće birati igračke po tome što su oni devojčica i dečak u biološkom smislu, nego pretežno na osnovu toga šta im mi nudimo. Dakle, ako mi nudimo više te feminine igračke devojčicama, one će se tako identifikovati i to je jedna priča. Ali tu je značajna teza da je pretežnije to što mi nudimo od onoga što je biološka datost.

Druga teza koja je bitna je da je dete slobodno biće, ali da ono ima tu jednu apsolutnu slobodnu, da ono čak i u tom ranom, predškolskom uzrastu ima pravo i treba da se samostalno opredeli kom će polu da pripada, nezavisno od toga da li je biološki određen. Dete može da zna već u trećoj godini kom polu pripada. Za treću godinu ima u razvojnom testu Čuturić pitanje da li si ti dečak ili devojčica. Dakle, ta svest o tome biva prisutna već tada i postaje razvojni indikator".

Međutim, dr Ranđić kaže da nijedna od ove dve teze nema osnova, a objašnjava i zašto.

"Prva teza da je društveni faktor pretežniji od biološkog pada kada imamo primere kod jednog Kah sindroma, gde se dešava situacija u kojoj zbog mutacije gena dolazi do prevelikog lučenja androgena. To ne biva toliko problem kod dečaka, koliko kod devojčica. Rađa se devojčica sa maskuliziranim genitalijama i obično se tu vrši operacija i podrška hormona, ali stvar je u tome što je ta izloženost androgenim hormonima prenatalna. Ovaj primer navodim jer nam govori koliko je jak taj uticaj prenatalnih faktora, onih bioloških faktora pre rođenja. Te devojčice koje su izložene muškim hormonima, one tokom svog razvoja pokazuju sva ponašanja tipična za dečake. Ako im roditelji daju podršku da bi se one opredelile za pol devojčice, oni im nude baš igračke koje su za devojčice, ali bez obzira na to, one biraju one igračke koje su za dečake. To je jedan od značajnih pokazatelja, dokaz, da nije pretežan faktor tog spoljašnjeg uticaja", poručila je ona.

Bonus video:

(Espreso/Mondo)