SANDRA (16) BOLUJE OD RETKE BOLESTI, ALI TO NIJE SVE: Nesreći nema kraja, majka moli - samo da mi ONA OSTANE ŽIVA

Sandra Đurić ima 16 godina i živi sa majkom u Smederevskoj Palanci. Pored bolesti i nerazumevanja od strane porodice, Sandra i Silvija pretrpele su stravično nasilje u porodici posle kog se nikada nisu oslobodile straha.

- Sandra ima sistemsku bolest vezivnog tkiva, reumatoidni vaskulitis, koji zahvata ceo organizam. To je hronično i za ceo život - započinje priču Sandrina majka.

Na pitanje da li postoji terapija koja bi njoj ublažila simptome i pomogla joj da nastavi normalno da funkcioniše, odgovara:

- Postoji biološka terapija, ima je u inostranstvu. Čekamo rezultate genetike po kojima ćemo da nastavimo dalje lečenje.

Bolest se pojavila odjednom, niko od lekara nije ni slutio šta bi moglo da se desi jer je rođena kao potpuno zdrava beba.

- Sandra je rođena kao apsolutno zdrava beba, dobila je ocenu 10 na porođaju. Lepo je napredovala, razvijala se kao svako normalno zdravo dete. Odjednom su krenule temperature i bolovi u prstima. Tada mi je pedijatar rekao da je verovatno u pitanju rast zubića. Međutim, kutnjaci su izrasli, ali se temeperatura nastavila. 7-8 dana je trajalo to vraćanje iz bolnice sa pričom da je virus. Govorili su mi da nisam normalna jer je iznova vodim kod lekara. Da su na vreme odradili analize, sve bi bilo drugačije. Kad su na kraju na moj zahtev uradili analize, rezultati su bili katastrofalni, razor organizma u potpunosti. CRP je bio preko 400, sedimentacija preko 300, trombociti, leukociti su mnogo skočili.

Neminovno je da su stresovi i nasilje koje je doživljavala uticali na razvoj bolesti.

- Doživljavala je stresove, ne mogu da lažem. Gledala je kako viču na mene, kako me tuku, tukli su me i dok sam bila trudna. Počev od muža pa sve do njegovog strica. Verujem da je i to donekle uticalo. Gledali su na mene kao na kuče sa ulice. Sve se pogoršalo kad se ona razbolela, jer su drčni za pare, nisu hteli da daju za njeno lečenje. Činili su sve što su mogli samo da nas dve odemo iz kuće. Sama nisam mogla mnogo. I starija ćerka potpala je pod pritiskom oca i babe, odrekla se majke i sestre, a ja sam zarad njenog školavanja i sreće povukla sve tužbe, kaže Silvija kroz suze.

Svaki dan je rizičan za Sandru, nikad se ne zna da li bi stanje moglo da se pogorša.

- 14 godina čekamo da urade sve potrebne analize, dete mi se guši, ne odgovara joj terapija koju sad prima, organizam joj je pun vode. Prepisali su joj laksative da bi izbacivala višak tečnosti, sve je ovo veliki rizik. Nikad ne znam šta može da se desi. Pored svega, doživela je prvi epileptični napad prošle godine u februaru. Organi propadaju, jetra joj je bila na ivici otkazivanja. tada su mi doktori rekli da budem spremna na sve. Meni je najvažnije da mi je ona zdrava, ja mogu i ispod mosta da živim.

Pre nego što je Sandra doživela prvi epileptični napad, Silvija je radila, vodila je sa sobom dok je obavljala poslove čišćenja po kućama.

Radila sam, sada ne smem da je ostavim. Ne znam šta može da se desi. Radom sam i skupira pare da je vodim u banju. Njoj treba banja, zbog pluća. Zavod nam nije odobrio, jednom i kad su odobrili počela je korona i nismo otišle.

Ne jede mnogo, a ono što jede, Silvija se trudi da bude zdravo i prilagođeno njenom stanju.

- Dođu dani kad ne znam šta da joj dam da jede. Kritikuju me kako sam je podgojila, a ne znaju da nekad i nemam šta da joj dam da jede i da je sve to u stvari voda.

Žive kao podstanari i samo za kiriju daju celu socijalnu pomoć.

-Nas dve ovde živimo kao podstanari od socijale i dečijeg dodatka, gotovo sve pare dajem na kiriju. Tražila sam od opštine da mi daju neku kućicu, sve bih ja to sredila. Samo da mi te pare ostanu za hranu i lekove.

Silvija moli sve ljude koji su u mogućnosti da joj pomognu. Ne mora to da bude novac, biće dovoljno ako nam pomognu sa hranom i lekovima.

Silviji i Sandri možete pomoći uplatom na ove brojeve računa:

200-125222501-36 dinarski račun u Poštanskoj štedionici

325-9340600187195-22 devizni račun u Vojvođanskoj banci

Obratila se video porukom u nadi da će joj neko pomoći da sačuva Sandrin život.

(Espreso)