ZATVARANJE JE JEDINA ALTERNATIVA: Lekari OBJAŠNJAVAJU zašto su KOVID PROPUSNICE NAJBOLJE REŠENJE
Krizni štab, Foto: Printscreen/Tanjug/Sava Radovanović

BORBA SA KORONOM

ZATVARANJE JE JEDINA ALTERNATIVA: Lekari OBJAŠNJAVAJU zašto su KOVID PROPUSNICE NAJBOLJE REŠENJE

Da li će one biti uvedene, saznaćemo za nekoliko dana, kako je najavljeno, kada će biti održana sednica Kriznog štaba

Objavljeno: 22:48h

Korona brojke proteklih dana stagniraju, ali smo i dalje sve bliži cifri od 8.000 novozaraženih, dok se takođe i broj ljudi na respiratorima povećava. Nove mere se ne donose, dok se s druge strane postojeće mere konstantno krše, a na uvođenje kovid propusnica se i dalje čeka.

Kao alternativa u igri su kovid propusnice za koje se, kako je najavljeno, traži rešenje da budu uvedene. Negodovanje ovim povodom nije izostalo, jer imamo one koji niti žele vakcinaciju, niti poštuju mere, i burno reaguju protiv kovid propusnica. Da li će one biti uvedene, saznaćemo za nekoliko dana, kako je najavljeno, kada će biti održana sednica Kriznog štaba.

Upravo je epidemiolog i član Kriznog štaba dr Predrag Kon najavio da će se narednih dana održati sednica i dodao da je alternativa kovid propusnicama – zatvaranje, te je ujedno pojasnio da se s tim "malo zakasnilo". S druge strane, on je istakao da "možemo da ne činimo ništa, i da bude onako kako smo se vakcinisali".

- Što se tiče kovid propusnica, malo se zakasnilo. Vrlo smo ozbiljno diskutovali o tome još u maju, na nivou grada. Rečeno je da je uvođenje neustavno i prestalo je da se priča o tome - izjavio je dr Kon.

Kako je dodao, kovid propusnice mogu da se odnose na aktivnosti koje nisu esencijalne za život čoveka, a to su zabave, slavlja.

- Prošlo je vreme kada bi kovid propusnice dale maksimalan efekat. Alternativa propusnicama je zatvaranje, nema druge. Ne policijski čas. Ili da ne radimo ništa, ali to otvoreno da se saopšti i biće nam onako kako smo se vakcinisali. Samo, očekivali smo da će se povećanje desiti malo kasnije. Očekivali smo i da će snaga i potencijal virusa da slabi i onda nam se to dogodilo da pred početak školske godine, nakon povratka sa odmora, dođe do porasta. Šokantno je kada vidite koliki su brojevi novoobolelih, da se ljudi odlučuju da veruju izmišljotinama kojima su bili zatrpani decenijama unazad kada je reč o vakcinama - naglasio je dr Kon.

Prema njegovim rečima, kod naroda je "izdominirao" stav - ne može nam niko ništa.

- Ovde se ide po principu - ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine. U ovakvoj situaciji organizovati veselje? Pa, šta je to nego ovo što sam upravo rekao - "ne može nam niko ništa"? Ne razumem tu vrstu samoubilačke borbe protiv virusa. Ako sakupite na slavlju 200-300 ljudi na jednom mestu, rizik od zaražavanja, jasno, postoji. Ali, ako je već tako, ljudi, vakcinišite se, pa idite na slavlje - poručio je epidemiolog.

Najefikasnije rešenje

Imunolog i član Kriznog štaba dr Srđa Janković smatra da je uvođenje kovid propusnica najpravičnije i najefikasnije rešenje.

- Neki smatraju da to krši ljudska prava, ali zavisi o čemu tačno govorimo. Mislimo na to da za neko okupljanje, gde je zabava, što nije nasušna potrebna, da je potrebno da bi se obezbedila sigurnost onih koji su tu, da se tom mestu pristupa ili sa dokazom o vakcini, negativnim testom na kovid, ili da je preležao bolest - istakao je dr Janković.

Dodaje da su tako ljudska prava ispoštovana.

- Ako je neko odbio vakcinu, što je legitimno, smatram da je pravičan balans za zaštitu ostatka zajednice, da na drugi način zaštiti tu istu zajednicu - rekao je Janković dodajući da bi se to odnosilo na restorane, kafiće, noćne klubove.

Crvena linija

Stručnjaci sve vreme apeluju na građane da je neophodno da se vakcinišu jer na raspolaganju imamo od početka godine dovoljan broj vakcina, i to različitih proizvođača. Ako uzmemo u obzir da smo na početku dobro krenuli sa vakcinacijom, očekivalo se da uveliko steknemo potrebni obuhvat vakcinacije. To se nije dogodilo, jer smo tek na skoro 52 odsto vakcinisanog punoletnog stanovništva.

I dok s jedne strane kliničari apeluju da je stanje u bolnicama alarmantno, slavlja, veselja, zabave, skupovi održavaju se bez poštovanja mera, ali i bez saglasnosti Kriznog štaba. Takođe, jedna od mera koja je na snazi je, da za više od 500 ljudi treba tražiti saglasnost, to se u praksi ne dešava, te se slavlja sa velikim brojem ljudi održavaju.

Ipak, naš najveći problem je vakcinacija, odnosno ignorisanje ili odbijanje vakcinacije jednog dela populacije. Iako vakcine štite od teške kliničke slike, i od odlaska u bolnicu, i dalje postoji odbijanje kod jednog dela stanovništva.

Anesteziolog koji je mesece proveo radeći u crvenoj zoni, od samog početka borbe sa koronom, dr Aleksandar Nikolić kaže za "Blic" da svako razmišljanje da možemo proći bez vakcinacije predstavlja gubljenje vremena, jer virus cirkuliše, mutira i još dugo će se zadržati, ukoliko mu mi to dozvolimo. Svakako vakcinacija onih koji se do sada nisu to učinili jeste prioritet, ali sve veća je potreba i za trećom dozom, koja će nakon šest meseci od druge doze, omogućiti zaštitu, naročito onih ljudi koji već imaju pridružene bolesti.

- Svakako mislim da sada u ovom trenutku kada beležimo najveći broj prvih pregleda u kovid ambulantama od početka epidemije, ako neko zaista misli da možemo bez vakcinacije da prebrodimo ovaj talas, neka misli, ali nemoj da druge ubeđuje da je nevakcinisati se ispravna stvar. Nažalost i neki od lekara imaju takav stav proti vakcinacije, što je nedopustivo za jednog zdravstvenog radnika a još strašnije da svoj stav promovišu - kaže dr Nikolić.

Efekat vakcine

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja dr Mirsad Đerlek izjavio je da podaci treba da budu najvažniji pokazatelji antivakserima da se što pre vakcinišu, jer mogu da vide da vakcina spasava živote.

- U odnosu na prošlu godinu, sada imamo duplo manje umrlih od kovida. I zdravstveni sistem mnogo je rasterećeniji jer smo lane imali više od 8.500 pacijenata u bolnici, sada je taj broj oko 3.500, zavisi od dana do dana - rekao je Đerlek.

To su jasni pokazatelji, dodao je on, koliko je vakcina efikasna i važna u ovoj epidemiji.

- Pogotovo sada kada je Indijski soj, koji je mnogo opasniji i zarazniji, postao dominantan i kod kojeg jedna osoba može da zarazi čak devetoro ljudi. Morate biti svesni da bismo imali pravu katastrofu da se ovih 52 odsto građana u Srbiji nije vakcinisalo - napominje dr Đerlek.

On apeluje na neodlučne da se vakcinišu što pre, jer "nemamo puno vremena".

- Zato molim one neodlučne da se što pre odluče i da s vakcinišu, jer nemamo puno vremena. Samo će se tako zaštititi i samo ćemo tako stvoriti kolektivni imunitet i vratiti se normlnom životu.Ovo predugo traje. Ovakav način života utiča i na mentalno zdravlje, na razvoj, ali i na ekonomiju - kaže dr Đerlek.

Sudar korone i gripa

Prema mišljenju prof. dr Gorana Stevanovića, direktora Klinike za infektivne i tropske bolesti i člana Kriznog štaba, na jesen nas čeka mnogo epidemioloških izazova.

- Mi ne možemo sa sigurnošću da predvidimo kakva će biti ovogodišnja situacija sa virusom gripa, ali očekujemo, jer se to pokazalo kao pravilo, da kada prethodi blaga sezona, kao što je bila prošle godine, za njom ide jači udar influence. Ono čega se mi infektolozi najviše pribojavamo, a to se pokazalo na početku pandemije, u Italiji na primer, najgora moguća varijanta je istovremena infekcija kod jednog bolesnika i kovidom i gripom, a da nije vakcinisan ni protiv jedne bolesti. Ipak, nadamo se da to toga neće doći jer imamo efikasna cepiva i mere prevencije - rekao je prof. dr Stevanović.

Rad škola od naredne nedelje

Ministarstvo prosvete saopštilo je po kojim modelima će raditi škole u Srbiji u toku četvrte nedelje rada. Kombinovana nastava od sledećeg ponedeljka primenjivaće se u sedmom i osmom razredu osnovnih škola u ovih devet opština: Arilje, Bogatić, Valjevo, Lajkovac, Ivanjica, Knjaževac, Koceljeva, Kragujevac i Topola.

Drugi model nastave podrazumeva da se obrazovno-vaspitni proces organizuje kombinovanjem neposredne nastave i nastave na daljinu, a odeljenja su podeljena u grupe. Ovaj model primenjivaće se od ponedeljka u srednjim školama na teritoriji 45 lokalnih samouprava. To su: Beograd, Bor, Petrovac na Mlavi, Zaječar, Kosjerić, Prijepolje, Čajetina, Bojnik, Vlasotince, Leskovac, Vršac, Valjevo, Ub, Bogatić, Vladimirci, Krupanj, Šabac, Gornji Milanovac, Lučani, Čačak, Aleksinac, Niš, Sokobanja, Babušnica, Velika Plana, Smederevo, Smederevska Palanka, Despotovac, Jagodina, Paraćin, Svilajnac, Ćuprija, Vranje, Trgovište, Aleksandrovac, Trstenik, Kraljevo, Novi Pazar, Tutin, Kikinda, Ruma, Prokuplje, Aranđelovac, Kragujevac i Topola.

Treći model (onlajn nastava) primenjivaće se u srednjim školama u opštinama Bajina Bašta, Užice, Lebane, Lajkovac, Ljig, Ivanjica, Bela Palanka, Sremska Mitrovica, kao i dalje u osnovnim i srednjim školama na teritoriji AP Kosovo i Metohija.

Bonus video:

KURIR ANKETA: Kovid propusnice ili ne? Evo šta kažu građani
02:07

KURIR ANKETA: Kovid propusnice ili ne? Evo šta kažu građani

(Espreso / Beta)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media