KADA NAS ČEKA PIK ČETVRTOG TALASA KORONE? Po ovoj računici, ovaj talas se podudara sa prethodnima, evo šta to znači

Zanimljivo: Kad je broj zaraženih koronavirusom počeo da raste početkom jula, mnogi stručnjaci, pa i članovi Kriznog štaba, odbacivali su mogućnost četvrtog talasa tokom leta, ali se ispostavilo da su se prevarili.

Ispostavilo se da prvih dana septembra imamo više od 3.500 novoobolelih na dan, ove nedelje procene govore da bi brojke mogle da skoče na oko 5.000 na dnevnom nivou, a kolike će biti u maksimumu više se niko ne usuđuje da prognozira.

Ono što smo mogli da naučimo u prethodnih godinu i po dana, koliko traje pandemija kovida-19, talasi imaju neku svoju tačno zacrtanu progresiju, matematičke pravilnosti, te mnogo liče jedan na drugi. Počev od ukupnog trajanja, vremena koliko traje porast broja zaraženih, odnosno dostizanje samog pika, ali i vremenskog perioda koji je potreban za njegov povratak u kakvu-takvu normalu.

A koliko će maksimumi biti dostignuti u samom talasu zavise od aktuelne situacije na terenu, pre svega od broja vakcinisanih, kao i protivepidemioloških mera koje (ni)su primenjene.

Nažalost, izvesno je da još nismo blizu vrha ovog talasa.

Dr Predrag Kon je najavio da će broj novozaraženih rasti još bar dve nedelje, njegov kolega prof. Branislav Tiodorović maksimum očekuje tek krajem meseca.

- Talas ne može da bude jak kao što smo imali prošle godine, zato što ipak postoji jedan deo stanovništva koji je vakcinom zaštićen. Prema tome možda ćemo doći do 4.000-5.000 u nekim pikovima.

Nažalost, ako broj zaraženih nastavi sa rastom na nedeljnom nivou od 40-50 odsto, kao što smo bili svedoci poslednjih sedmica, već ove nedelje ćemo imati dan sa oko 5.000 novozaraženih. Na ovo je pre par meseci upozoravao virusolog dr Milanko Šekler i tada su ga mnogi optužili da "bespotrebno plaši narod".

- Ne laska mi ta prognoza. Iskreno mislim da sam tada podbacio i da će brojka ići još više, tada sam rekao da će brojka biti na pola od one koja je bila u decembru, kad je bilo 8.000, dakle 4.000. Na žalost, radi se o vrlo zaraznom soju, a i završili smo godišnje odmore, ušli u preduzeća, deca u škole - rekao je dr Šekler.

Podudarnost korona talasa

Ali, vratimo se na priču o neverovatnoj podudarnosti korona talasa. Ako uporedimo ovaj aktuelni sa prethodna dva udara, onim viđenim u oktobru, novembru i decembru prošle godine, odnosno u februaru, martu i aprilu ove, slobodno možemo da kažemo da najgore tek sledi.

Trenutno smo došli do brojke od 3.600 zaraženih na dan (3. septembar), a u prethodna dva udara pik talasa je dolazio, kao po nekom pisanom pravilu, 20 dana nakon ovog dostignutog nivoa. Dakle, ako ovaj talas bude poput prethodnih, najveći broj novozaraženih možemo da očekujemo oko 23. septembra!

Druga brojka koja nam se nikako neće svideti je što je u oba prethodna korona talasa bilo potrebno čak 40 dana da bismo se vratili na nivo od 3.600 zaraženih za 24 sata! Dakle, ponove li se ove matematičke pravilnosti, bez obzira na visinu pika, ponovo ćemo imati dan sa “samo” 3.600 zaraženih negde oko 13. oktobra. Do tada...

Da ovo nisu puke matematičko-statističke priče, govori i poklapanje talasa kada je u pitanju procenat pozitivnih testova, odnosno tzv. Konov koeficijent. U sva tri slučaja kada smo dostigli brojku od 3.600 zaraženih na dnevnom nivou, imali smo 22-23 odsto pozitivnih.

Dilema oko visine pika

Ono što je nemoguće predvideti je visina samog pika. Zvanično, najviše zaraženih imali smo 1. decembra 2020. godine - čak 7.999 u jednom danu, dok je u prolećnom podtalasu maksimum otišao do 5.475 i to 23. marta. U odnosu na oba udara sada imamo stvari koje nam idu na ruku, ali i neke koje nam nikako ne odgovaraju.

Naš plus je nešto više od 40 odsto vakcinisane populacije (52 odsto punoletnih), mada to nije neka brojka kojom bismo trebali da se hvalimo jer su mnoge evropske zemlje cepile između 65 i 70 odsto ukupnog stanovništva. A druga stvar je i dalje toplo i sunčano vreme, zbog kojeg će ljudi manje biti u zatvorenom.

Ono što nam nikako ne ide na ruku je nepostojanje ili nepridržavanje mera. Trenutno je u Srbiji skoro sve dozvoljeno. Tačnije, niko ne kažnjava svadbe sa po 1.000 ljudi, koncerte i utakmice na kojima se krše skoro sve mere, putnike u autobusima gradskog prevoza bez maski...

A da vas podsetimo, ako ste zaboravili. Početkom novembra prošle godine, kada je počeo treći talas, bilo je dozvoljeno organizovano okupljanje do pet ljudi, da bi par nedelja kasnije radno vreme kafića i tržnih centara ograničeno do 18 časova, veliki deo zaposlenih je prešao na rad od kuće, a đaci su bili na kombinovanoj nastavi.

Još strože mere su bile u martu ove godine kada je sve bilo zatvoreno sem prehrambenih prodavnica, apoteka i pumpi, svi sem najmlađih učenika su imali onlajn nastavu, a mnogi su i dalje radili od kuće.

– Mnogo smo se opustili i više nego što treba, i to nam se sada sveti, to je došlo na naplatu. Imamo veliki broj od 3.500 zaraženih na dan, sigurno će i narednih dana biti još veći. Ovaj talas trajaće najmanje tri meseca - rekao je naš ugledni epidemiolog u penziji, dr Radmilo Petrović.

Duplo manje ljudi u bolnicama, ali...

Za razliku od prethodna dva korona udara u ovom se beleži jedna velika razlika. A to je broj hospitalizovanih. Kada smo u novembru bili na nivou od 3.500 zaraženih imali smo 3.000 hospitalizovanih, u februaru kad smo došli na “nivo 3.500” imali smo 3.800 ljudi u bolnicama, a sada - 1.400. Delimično su za ovo zaslužne vakcine pošto cepljeni prolaze sa lakšim simptomima, ali je činjenica i da sada samo teži slučajevi završavaju u bolnici.

- Hospitalizuju se teški slučajevi, kriterijumi za prijem su pomereni. Nažalost ljudi se leče kod kuće, dođu sa teškim simptomima, kada je već postalo komplikovano - rekao je pre par dana za “Blic” zamenik direktora UKC Niš prof. dr Radmilo Janković.

Ova nedelja je “biti ili ne biti”

Na početku pandemije postala je čivena ona rečenica da su “sledeće dve nedelje presudne”. Međutim, ako je suditi svemu što smo videli u prethodna dva talasa, ova nedelja bi stvarno mogla da bude “presudna” i da umnogome odredi u kom ćemo pravcu krenuti.

Naime, krajem februara i početkom marta smo u prvoj nedelji nakon dostignutog “nivoa 3.500” skočili na 4.200 zaraženih na dan. Međutim, prošle jeseni, u novembru smo za samo nedelju dana skočili sa 3.500 na preko 6.000 zaraženih za 24 sata.

Dakle, biti ili ne biti.

(Espreso / Blic)