MNOGI SRBI VERUJU U JEDAN MIT O ANTIBIOTICIMA: Mikrobiolog Knežević otkrio ZAŠTO IH NIKADA NEMA U KUĆNOJ APOTECI
Mikrobiolog Knežević, Foto: K1/SCREENSHOT

ZABLUDE

MNOGI SRBI VERUJU U JEDAN MIT O ANTIBIOTICIMA: Mikrobiolog Knežević otkrio ZAŠTO IH NIKADA NEMA U KUĆNOJ APOTECI

Popularna je teorija da je Srbinu omiljeni lekar - prvi komšija

Objavljeno:

Šef laboratorije za mikrobiologiju i redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, prof. dr Petar Knežević, rekao je da antibiotike nikada nema u kućnoj apoteci i upozorio na veliku zabludu u koju skoro svi veruju.

Srbija je bila u vrhu evropske statistike kada je u pitanju uzimanje antibiotika, ali se to promenilo, konstatovao je prof. dr Knežević. On je upozorio da niko ne bi trebalo da uzima antibiotike "na svoju ruku".

"Jedan od deset najčešćih uzroka smrti u svetu je rezultat rezistencije bakterija na antibiotike, s tim da situacija teži da bude još gora jer se ta rezistencija uvećava", rekao je on.

"Obično kada pominjemo otpornost na antibiotike, ili njihovo preterano uzimanje, prvo mislimo na medicinu i lekare, pa bih naglasio da su lekari u vrlo nezavidnom položaju. Ako propišu antibiotik, kažemo da ga daju za sve i svašta, ako ga ne daju a stanje se pacijentu pogorša, onda su oni krivi. Morali bismo da budemo oprezni, odgovorno tvrdim da lekari dobro procenjuju kada je potrebno dati antibiotik, a kada ne. Već neko vreme ne možete da te lekove kupite u apoteci bez recepta i svakako u doglednom periodu nećemo biti na vrhu te liste", rekao je on.

Kupujemo i šta treba, i šta ne treba, i u kućnoj apoteci imamo svašta. Popularna je teorija da je Srbinu omiljeni lekar - prvi komšija, jer će njega pitati i šta da radi, i koje lekove da uzima, umesto da ode kod lekara.

"Naravno da ne treba da bude tako, neophodno je konsultovati izabranog lekara. Antibiotska rezistencija je rezultat i poljoprivrede, dodavali su se antibiotici u prehrambenoj industriji životinjama u ishrani", rekao je on.

Lekovi
foto: Profimedia

Prof. dr Knežević je podvukao i da u kućnoj, niti putnoj apoteci, nema antibiotike.

"Ako se razbolim na odmoru, ja odem kod lekara pa sačekam da vidim šta će mi reći. Nemam ih ni u kućnoj apoteci, samo kada mi izabrani lekar prepiše antibiotik, tada ga pijem", kategoričan je bio prof. dr Knežević.

Da li nam preti antibiotska apokalipsa, kako je neki nazivaju, je kompleksno pitanje. Određene bakterije su otporne na skoro sve antibiotike, dok druge već dugo reaguju na iste, lako dostupne.

"Jesmo lice u lice sa antibiotskom apokalipsom kada je u pitanju, recimo, jedna bakterija koja izaziva najčešće infekcije rana. Može da napravi i brojne druge probleme i da dovede do sepse. Ona je ponekad rezistentna na antibiotike, a recimo, američki vojnici u Iraku su često bili inficirani tom bakterijom i umirali, pa se ona u žargonu zove irakibakter. Ona je vrlo opasna kada je u pitanju rezistencija, dok streptokoka, recimo, i dalje reaguje na penicilin i nije terapijski problem", rekao je on.

Često slušamo da poslednjih 30 godina nije otkriven novi antibiotik, za šta prof. dr Knežević kaže da uopšte nije tačno.

"Naravno da farmaceutske kuće intenzivno rade na otkrivanju novih, čak i uz pomoć računara gde se modifikuju ili razvijaju modeli novih antibiotika. U poslednjih 30 godina, navodno, nema novih a od 2017. do danas ih je samo bilo 11. Samo su dva od tih 11 iz potpuno novih grupa", objasnio je on gostujući na K1.

(Espreso / Mondo)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media