UMESTO MASOVNOG TESTIRANJA UVESTI OPŠTU VAKCINACIJU! Aleksandar Markov detaljno o novoj školskoj godini
Ilustracija, Foto: Profimedia

obrazovanje

UMESTO MASOVNOG TESTIRANJA UVESTI OPŠTU VAKCINACIJU! Aleksandar Markov detaljno o novoj školskoj godini

Zamislite samo jednu generaciju da morate da testirate. Koliko je to testova?

Objavljeno:

Deca su na raspustu, leto je u jeku, ali roditelji u Srbiji se već pitaju kako će izgledati nova školska godina u uslovima slabog odziva na vakcinaciju i početka širenja delta soja korona virusa.

I roditelji i nastavnici se slažu da je onlajn nastava bila i ostala samo privremeno rešenje i da su posledice po znanje i socijalne veštine učenika nemerljive.

Škola
foto: Profimedia

Preporuka SZO je da se onlajn nastava izbegne po svaku cenu, a kao rešenje se nudi što češće testiranje učenika. S druge strane, navodi se primer Izraela, gde je počela imunizacija starije dece.

Koje su opcije za normalan početak školske godine i da li je preporuka SZO izvodljiva u Srbiji?

Đake što češće testirati

Evropski ogranak Svetske zadravstvene organizacije (SZO) nedavno je dao preporuku da bi sledeće godine u školama u EU trebalo raditi PCR ili antigenske testove kako bi se izbeglo vraćanje na onlajn nastavu u slučaju novog talasa epidemije korona virusa.

– Letnji meseci pružaju priliku vladama da uvedu paket mera koje će doprineti smanjivanju stope zaraze i izbegavanju zatvaranja škola – naveo je Hans Kluge, direktor evropskog ogranka SZO.

U zajedničkom saopštenju sa Uneskom i Unicefom ocenjuje se da je zatvaranje škola “negativno uticalo na obrazovanje i socijalnu i mentalnu dobrobit dece i mladih”.

Testiranje u školama bi moglo da se preporuči u slučaju klastera u nekoj ustanovi, ali SZO smatra da testiranje može da se preporuči čak i u odsustvu simptoma kod učenika i zaposlenih.

– Ne možemo da dozvolimo da deci budu uskraćeni obrazovanje i razvoj zbog pandemije – poručio je Kluge.

SZO smatra da zatvaranje škola treba da bude krajnja mera, i to samo u slučaju “eksplozije broja zaraženih ili ako širenje zaraze ne može da se kontroliše nekom drugom merom”.

Da li bi masovno testiranje učenika bila realna opcija u slučaju Srbije, ipak, teško je reći.

Škola
foto: Profimedia

“Testiranje nije realna opcija”

Aleksandar Markov, presednik Foruma beogradskih gimnazija, na pitanje da li bi masovno testiranje đaka na korona virus bilo izvodljivo, kaže da to “nije realna opcija.”

– To bi bio logistički problem, bilo da to radite na početku školske godine ili da ga radite u toku. Mnogo je đaka, a čak i da danas budu negativni, sutra bi već mogli da budu pozitivni.

Po njemu, jedino rešenje je podrška države i – masovna vakcinacija.

– Država bi morala da uzme na sebe obavezu i naredi opštu vakcinaciju – najpre zaposlenih u prosveti, pa onda i drugih zaposlenih, kao preduslov normalizacije.

On kaže da se ipak “nada da će nastava početi na vreme zbog učenika”. Prošla školska godina bila je, po njemu, samo održavanje kontinuiteta nastave.

– Imali smo kreni-stani situaciju. Rezultati su više no skromni. A na socijalnom planu je još gore. Prvaci se ne poznaju pošto su bili podeljeni na grupe.

On ponovo podvlači značaj vakcinacije iako kaže da im ministarstvo još nije dalo preporuku.

– Ministarstvo nam nije dalo nikakve najave – sve je još na nivou spekulacije. Ja smisao vidim samo u vakcinaciji – kaže on.

Miroslav Markićević, direktor Sedme beogradske gimnazije, kaže da se u njegovoj gimnaziji pripremaju kao da će nastava krenuti najnormalnije 1. septembra. Ipak, kaže i da su spremni na svaku eventualnost.

– Pripremamo se kao da ćemo raditi sa 30 učenika 45 minuta. Nabavljamo sredstva za defifenkciju i sve ostalo. Ali ako bude trebalo, prebacićemo se na kombinovani model.

Na pitanje o mogućem masovnom testiranju dece, on kaže da takav predlog ostavlja mnogo nejasnoća.

– Škola nema nadležnosti da masovno testira svoje učenike. Iskreno, zvuči nemoguće testirati sve učenike odjednom. Ipak, mi radimo u skladu s preporukama, pa ako ministarstvo osmisli plan o testiranju, mi ćemo to ispoštovati.

On ipak kaže da polazak dece u školu nosi sa sobom rizike.

– Polazak dece u škole povećava učestalost infekcija. Ako globalno gledamo, to se dešava svuda.

Da li bi ova preporuka mogla da bude usvojena i kod nas, za sada nema definisanog odgovora. Neki prosvetari, koji su želeli da ostanu anonimi, rekli su da se o testiranju sve više priča u školama ali da niko ništa zvanično nije odlučio.

Iz Ministarsva prosvete su ranije saopštili da prate situaciju i da će se odluka tek doneti – bez preciziranja da li će biti testiranja ili vakcinacije.

– Kao i do sada, u saradnji sa Kriznim štabom pratićemo epidemiološku situaciju i na osnovu toga će biti doneta odluka na koji način će biti organizovana nastava u novoj školskoj godini – kratko su prokomentarisali iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

“Ključ je da se svi iznad 13 vakcinišu”

Stav struke prema ovom pitanju je da je najbolje rešenje vakcinacija – dok masovno testiranje učenika dočekuju sa krajnjom skepsom.

Epidemiolog Borislav Radulović kaže direktno da bi masovno testiranje učenika bilo “van pameti”.

– Taman posla! Bilo bi nemoguće. Zamislite samo jednu generaciju da morate da testirate. Koliko je to testova?

On ističe da jednom negativan tekst ne znači da neće biti negativan i sutra.

– Čak i da uspete da ih testirate, sve njih, za samo pet dana bi među njima imali novoobolele. Negativan danas ne znači negativan sutra.

On preduslov normalizacije vidi u vakcinaciji svih “od 13 pa naviše.”

– Virus će sve više da traži sebi rezervoar i da se spušta ka mlađim generacijama. Svi od 17 do 30 moraju da se vakcinišu. To je ključ. Mogli bi i oni od 13 , za mlađe još nije preporučeno. Najmanje vakcinisanih imamo u toj populaciji.

Po njemu, dobra stvar u ovoj pandemiji je što deca podnose lakše koronu – mada i to nosi svoje probleme.

– U pandemiji nema ničeg dobrog, ali to je dobro što nam deca podnose lakše infekciju. Ali to ih čini rezervoarima virusa. Zato stariji moraju da se vakcinišu – podvlači on.

Porazno je ipak to što najmanje vakcinisanih i jeste u populaciji najmlađih, a u Srbiji važi preporuka da se mogu vakcinisati i deca starija od 12 godina.

– U Beogradu smo prešli 50 odsto vakcinisanih odraslih, ali kod mladih je nizak procenat vakcinisanih. To je vrlo zabrinjavajuće, jer oni na jesen kreću u novu školsku godinu. Oko 30-40 procenata mladih studira, oni će krenuti na nastavu, kao i srednjoškolci, i to će predstavljati epidemiološki rizik. Treba sada iskoristiti vreme i vakcinisati se pre toga da bi se imunitet izgradio do septembra, oktobra – rekao je nedavno prof. dr Dušan Popadić, imunolog.

Slično je prokomentarisala i dr Tanja Jovanović, virusolog. Po njoj, ukoliko se dovoljan broj ljudi vakciniše tokom leta, na jesen se neće razmišljati ni o onlajn nastavi niti o testiranjima svake nedelje.

– Apelujem da se što više mladih vakciniše ako žele da nesmetano nastave svoj život u ovom letnjem periodu kroz zabavu, muziku, posetu koncertima, posetu utakmicama, putovanjima… A onda na jesen nesmetano krenuli u školu i na fakultete, da bi stariji nastavili normalno da žive – priča dr Jovanović.

Neizvesnost pred septembar

Ipak, kako smo tek u julu, teško je prognozirati. Iako je epidemiološka situacija daleko stabilnija nego na početku prošlog talasa, neke stvari brinu struku – a najviše od svih usporavanje procesa imunizacije stanovništva, kao i širenje delta soja korona virusa.

Posle pada u broju zaraženih, brojke ponovo rastu, a to budi opravdani strah od eksplozije zaražavanja u septembru.

01:55

PRVI SNIMCI VELIKOG POŽARA NA DORĆOLU: Gori magacin u Luci Beograd, gust crni dim širi se gradom KURIR TV

(Espreso/Objektiv)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.