3 srpska advokata zaradila preko 6 miliona dinara, dok njihove kolege o tome sanjaju. Kako?

Tokom četiri godine Predrag Šekara je po službenoj dužnosti branio 362 osobe. Prema podacima sudova i policije, on je najviše puta postavljen advokat u ime države na području Beograda. Od početka 2012. do kraja 2015. godine za ovu vrstu advokatskih poslova je zaradio skoro 2,5 miliona dinara.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Iako je imenovan najviše puta, Šekara nije naplaćeniji beogradski branilac po službenoj dužnosti. Njegov kolega Goran Jovandić je kroz državne odbrane u istom periodu zaradio približno 14,7 miliona dinara. Novinarima Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je rekao da je taj iznos mnogo manji, ali nije dao dokaze za to.

Neverovatne priče iz srpskih bolnica: Pili su rakiju i nudili me, dok sam ležala povređena!

Po visini prihoda od službenih odbrana slede Dragomir Mrdalj sa skoro 9,7 miliona dinara iNemanja Govedarica sa više od 6,9 miliona dinara.

Branioce po službenoj dužnosti imenuju sudovi, tužilaštva i policija, a plaća ih država. Ove institucije bi trebalo da pozivaju branioce po redosledu sa spiska advokata nadležne advokatske komore - u ovom slučaju Advokatske komore Beograda. Istraživanje CINS-a pokazuje drugačiju praksu.

Novinari CINS-a su od beogradskih sudova i policije duže od godinu dana prikupljali podatke o odbranama po službenoj dužnosti, za period 2012–2015. Od dobijenih informacija napravljena je baza podataka sa postavljanjima i zaradama za 1.617 advokata, koja će biti objavljena u četvrtak 13. oktobra. Više tužilaštvo i većina osnovnih tužilaštava u Beogradu ne vode odvojenu evidenciju o službenim odbranama, pa njihovi odgovori nisu uvršteni u bazu ni u ovaj tekst.

Postoje značajne razlike u učestalosti imenovanja po službenoj dužnosti. Da su pozivani po redu, svaki od 1.617 advokata bi u proseku imao devet ili 10 odbrana. U praksi, tek je jedna trećina – njih 536 – imala 10 ili više postavljanja. Ostali su branili ređe, a 321 branilac je u četvorogodišnjem periodu angažovan samo jednom ili dva puta. Suprotno tome, pet najčešće imenovanih advokata imalo je pojedinačno po više od 100 odbrana.

Bez obzira da li im je novac već isplaćen ili će tek biti, 88 advokata je ostvarilo pojedinačne zarade od preko million dinara, od čega troje po više od šest miliona. Ta tri advokata su zajedno prihodovala skoro 31,3 miliona dinara, koliko i njihovih 511 kolega.

CINS je kontaktirao najčešće imenovane i najviše plaćene advokate. Oni koji su pristali da razgovaraju kažu kako su se odazivali na pozive institucija jer drugi advokati to nisu želeli.

Advokati sa mnogo manje službenih odbrana objašnjavaju da u praksi to izgleda drugačije.

Željko Simić je u četiri godine imao 19 odbrana i zaradio je nešto više od milion dinara, a kaže da se odazivao uvek kada je bio u Beogradu. Nije zadovoljan kako sistem funkcioniše pošto se redosled ne poštuje: „Očekujemo da kada smo na redu budemo pozvani i očekujemo da se na vreme isplati taj novac“.

Omer Ćehović, advokat i predsednik Udruženja za vladavinu prava i socijalnu pravdu, veruje da je pozivan samo kada niko drugi nije želeo – svega tri puta u poslednjih 10 godina. Prvi put su ga zvali u toku noći, drugi put za dežurstvo od petka uveče do subote ujutru, a poslednji put pred košarkaško finale Srbija-SAD na Olimpijskim igrama ove godine.

Prema rečima Slobodana Šoškića, predsednika Advokatske komore Beograda, advokati se namerno prekoredno angažuju, a nameštaju se i isplate: „Te enormne zarade po službenoj dužnosti, ako idete po redu, nikad ne može da ostvari jedan (advokat)“.

Ipak, prema njegovim rečima, komora nema kapacitet da reši ove probleme, već bi to trebalo da rade oni koji imenuju branioce.

Zakonik o krivičnom postupku obavezuje institucije da dodele branioce po službenoj dužnosti uhapšenim i pritvorenim osobama, radi saslušanja. Branioce moraju imati i oni koje tužilaštva i sudovi terete za krivična dela za koja su kazne zatvora od osam ili više godina (teške krađe, silovanja, ubistva, teži oblici zloupotrebe službenog položaja i drugo).

Policija i pravosudne institucije pozivaju branioce sa spiska advokata koji su se prijavili za odbrane po službenoj dužnosti, a koji im dostavlja advokatska komora. Advokati su poređani po azbuci i trebalo bi da budu pozivani po redu.

U odnosu na ostale institucije za koje je CINS dobio podatke, MUP prednjači po broju postavljanja (6.151 advokat) i po iznosu naknada za službene odbrane (164,4 miliona dinara).

Od ukupno 362 službene odbrane, Predrag Šekara je u policijskoj stanici prigradskog naselja Grocka imao 343. Dešavalo se da u jednom danu na području Beograda zastupa čak četiri uhapšena lica. Nije želeo da odgovara na pitanja novinara CINS-a kako bi objasnio ovaj broj postavljanja.

Na drugom i četvrtom mestu po broju službenih odbrana našli su se supružnici Milorad i Snežana Matejić. Milorad je postavljen 259 puta, od čega 170 u policijskoj stanici Barajevo. Snežana je branila po službenoj dužnosti 130 puta, takođe pretežno u Barajevu.

Milorad Matejić kaže da su njih dvoje jedini koji pristaju da dođu u stanicu u Barajevu i brane privedene.

- Ako stane policija da radi, onda smo izgubili sve. Budući da sam i narodni advokat (...) ljudi mi se obraćaju i eto željan sam da za moje selo uradim nešto više - objašnjava Matejić i dodaje da je znao ustajati u dva ili tri sata noću radi ovih poslova.

Od ukupno 259 imenovanja tokom četiri godine u policijskoj stanici u Barajevu – 251 je pripalo porodici Matejić.

Iz ove policijske stanice su u dopisu CINS-u naveli da su sarađivali sa manjim brojem advokata radi efikasnosti, odnosno, zbog toga što malo njih žele da brane u Barajevu zbog udaljenosti od Beograda i poštovanja vremenskih ograničenja koje predviđa zakon.

Milica Vlahović je za četiri godine imala 139 odbrana po službenoj dužnosti, od čega 114 u policijskoj stanici Lazarevac – preko puta koje se nalazi njena kancelarija.

- Niko nije hteo da ide noću, meni su dolazili, molili, ne mogu ljudi da završe saslušanje bez prisustva advokata. (...) Ja sam bukvalno izlazila njima u susret - kaže Vlahović.

Srećko Kosanović, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union, kaže da angažovanje samo advokata iz određenog mesta nije dobro rešenje jer oni mogu da budu u blizini i da dođu kad je hitno, ali nije svaki slučaj takav. Dodaje da su advokati prihvatili obavezu kada su se prijavljivali za službene odbrane i da su znali da je spisak jedinstven za ceo grad, pa je tako moguće da neko i želi da krene u Barajevo i tamo bude relativno brzo.

(Espreso.co.rs/ cins.rs)