ŽENE SU MOKRILE NA DŽAKOVE DA SAZNAJU DA LI NOSE DEČAKA ILI DEVOJČICU: Jasna Jojić otkrila sve o SUJEVERJIMA

Zašto trudnica ne treba da jede ribu, zašto treba puno da se smeje, kako su žene ranije znale da su trudne i kojeg će pola biti beba - stručnjaci objašnjavaju sve o sujeverju vezanom za trudnice!

Ako trudnica ima gorušicu beba će imati puno kose, trudnica ne sme na sunce jer će beba prokuvati u plodovoj vodi, ako trudnica nešto želi a to ne dobije, beba će imati beleg na koži u tom obliku, ne valja da se farba kosa, da trudnica jede ribu, zečetinu... To su samo neka od sujeverja vezanih za trudnice, a ima ih još mnogo.

Da li u ovim sujeverjima ima istine i kako su ona nastala, otkrivaju stručnjaci.

"Svi rituali su usmereni na to da trudnica dobro iznese trudnoću, da kuća bude berićetna, da dete bude zdravo i ima svoje naslednike, da trudnica pomogne svojoj okolini dok je trudna pošto u skoro svim kulturama postoji verovanje da trudnice donose zaštitu kući. Pošto je trudnica sačuvana od svih demona i zala, onda ona može da širi to oko sebe, i onda ako je stoka bolesna recimo, trudnice su obilazile oko stoke, ako bi kuća gorela ili nešto, trudnica bi trebalo tri puta da obiđe oko kuće i vatra bi pala. Ali isto tako, trudnica je bila i tabuisana na neki način i smatralo se da može da donese neke nesreće, pa nije bilo dobro uzeti trudnicu za kumu, da trudnica bude u prvim redovima svatovanja", ispričala je gostujući na TV Prva publicista antropologije Jasna Jojić.

Ona je dosta istraživala o različitim sujeverjima, a otkrila je i koje ju je najviše iznenadilo.

"Meni je najfascinantnije bilo što sam kod nekih Vlahinja tokom istraživanja saznala kako su žene znale da su trudne, koje će dete roditi i kako da se o njemu brinu. Postojao je jedan fascinantan test, uzme se jedan džačić semena ovsa, u drugom džačiću je seme ječma, i devojka koja posumnja da je trudna urinira na jedan i drugi džak. Pošto u mokraći ima puno estrogena, ako seme počne da klija, ona zna da je trudna. Ako je ječam više narastao ona zna da nosi devojčicu, ako je ovas više narastao zna da nosi dečaka. To je fascinantna stvar koliko su naši stari znali i koliko logike ima u svemu što su radili".

Jojićeva je istakla da veruje u sujeverja što ih više istražuje, a zatim je objasnila i logiku iza nekih najčešćih.

"Kažu da riba je životinja koja ćuti i non-stop ima otvorene oči i majka koja jede ribu u stvari momentalno preuzima gen hrane koju jede. Iz tog razloga, znači može da se desi da dete ne progovori na vreme, a sa druge strane, dete spava otvorenih očiju, a to je neki problem koji može tokom života da se produži. Naši preci su to da spreče rekli ne smeš tokom trudnoće da jedeš ribu, a ni zečetinu zato što je dete plašljivo i tokom spavanja se dete budi jer zec spava otvorenih očiju i na oprezu je stalno".

Zašto i kako su nastala sujeverja

"Kad govorimo o običajima i rođenju deteta, uvek je bilo jako važno obezbediti potomstvo jer je cilj u tradicionalnom modelu kulture da dvoje mladih sklope brak i da se rodi dete, po mogućstvu u prošlosti da bude muško dete, naslednik. To se jako gledalo. Naravno, ako bračni par nema dece, uvek je žena bila kriva. Međutim, u svim tim vremenima je bilo jako važno, i kad je žena trudna, da iznese plod do kraja i da dete bude zdravo. To se gledalo i kad se birao bračni partner, kakva je ona druga strana, koliko je zdrava, da nema nekih anomalija jer tad kako se živelo, kako je priroda bila duboko u svesti, gledalo se da svako ko ima bilo kakvu telesnu manu, da je u stvari produkt onog nekog demonskog bića, da nije ovozemaljsko učešće u stvaranju potomstva. Tako da, što se tiče tih malih radnji i toga što danas zovemo sujeverje, mogla bih da kažem da je to samo gledanje na drugi način, uvek je bilo najvažnije obezbediti potomstvo", objašnjava etnolog Vesna Marjanović.

Ona je istakla da su svi ti saveti šta trudnica sme a šta ne sme rađali u hodu, ali da je svemu tome doprinosio strah.

"Ovo stalno nešto šta se ne sme, tu je bitan onaj strah – neću to učiniti jer mogu nauditi detetu. Taj strah proizvodi i njena okolina – nemoj ovo, smeš ono. Deca su u prošlosti više umirala, tako da nije bio cilj samo roditi dete, zato su sve te radnje i smišljane", dodaje.

Dok etnolog savetuje trudnicama da se ponašaju normalno i prosto prate ritam svog tela, Jojićeva ima malo drugačije savete.

"Sujeverje kaže da trudnice treba da se smeju tokom trudnoće da bi im deca bila nasmejana i radosna, one koje su plačljive i deca su im takva, razmažena. Prema tome, kakva mama takvo dete. Inače kažu da trudnice obavezno treba da nose čen belog luka direktno uz kožu i kada krenu na porođaj da vežu crveni konac oko desne ruke i čim se beba rodi, da vežu i bebi crven konac da bi se zaštitili od demona".

Bonus video:

(Espreso/Mondo)