NOVI ZAKON O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI izazvao PRAVU BURU! Pozvan čak i PREDSEDNIK da reaguje!

Jezička ravnopravnost izazvala je najveće polemike u javnosti prilikom donošenja novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji garantuje ista prava žena i muškaraca u svim oblastima. Tolike, da je pozvan čak i predsednik da taj Zakon ne potpiše.

Rodno senzitivni jezik polazna je tačka mnogih debata u Srbiji, od onih koji to smatraju za minimum barem prividno jednakih prava žena i muškaraca, preko onih koji u tome vide preterivanje, do Odbora za standardizaciju srpskog jezika koji smatra da je to uništavanje našeg jezika.

Da je debata ovaj put otišla do krajnje tačke govori i pismo pomenutog Odbora predsedniku Srbije sa molbom da taj zakon ne potpiše.

- Taj zakon je protiv srpskog jezika, jer predviđa grubo mešanje i napad na srpski jezik i inženjering kakav ne poznajemo, da se jezik u ime sile menja - kaže Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

Da li filološkinja, borkinja, vatrogaskinja, centarhalfkinja uništavaju srpski jezik? Da li sa te "senzitivne strane" preti najveća opasnost? Predlagači Zakona smatraju da su takve tvrdnje besmislene.

Gordana Čomić ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, nakon prihvatanja 17 amandmana i usvajanja Zakona rekla je da nema nikakvog nametanja, da za sada ona može biti "ministarka" ili "ministrica", a ako Odbor propiše drugačije, ona će to poštovati. Ona poručuje i da jedino Odbor za standardizaciju srpskog jezika može da odluči o nazivima zanimanja u ženskom rodu, ali kako kaže, oni to još nisu uradili.

Sa druge strane iz Odbora tvrde da se predlagači zakona sa njima nisu konsultovali, niti su od njih tražili mišljenje o rodno senzitivnom jeziku. Dapače, kako dodaju, dvaput su se oglašavali povodom tog pitanja, ali su se predlagači oglušili o njihove preporuke zasnovane na naučnim osnovama. Navode da se nikome ne sme zabraniti da iz srpskog jezika bira onu mogućnost izražavanja koja mu najbolje odgovara, pa makar to bili i oblici gramatički neutralnog muškog roda.

Srbija tako sada ima novi Zakon na papiru, ali u praksi, pravila kako se šta konkretno izgovara još ne postoje. Znaju se samo visine kazni ako se zakon ne poštuje.

Jedan od naših najpoznatijih lingvista Ranko Bugarski, redovni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji kaže da i jedna i druga strana imaju dobrih argumenata. Po njegovi tvrdnjama, uslovno "feministička" ima više dobrih argumenata na svojoj strani ali imaju i slabosti, dok „normativistička“ ima tu i tamo dobar argument, ali smatra du su njihove tvrdnje zastarele, strogo uštogljene i bez osećanja za jezičke promene.

- Ko razume i koje dobronameran neće biti protiv pokušaja da se uspostavi kakva takva ravnoteža između osoba muškog i ženskog pola. To je sve u redu. Što se tiče jezika s jedne strane inicijativa prelagača je takođe u redu, ne mogu da komentarišem pojedine formualcije, ali prva moguća zamerka bi bila da sam stekao utisak kako je sve jako zaoštreno i ekstremistički orjentisano u smislu da ljudi koji se budu oglušili što piše u Zakonu mogu biti kažnjavani, ne znam koliko je to tačno, ali energično sam protiv kazni. Druga zamerka je što se insistira u okviru jezičke ravnopravnosti da baš svaka funkcija i zanimanje osoba ženskog pola mora biti morlfoloski markirana odgovarajucim nastavkom za ženski rod, to mnogima para uši, često sa razlogom. Ako se nekom ne sviđa borkinja i stručnjakinja, misim da se to ljudima može oprostiti - rekao je Bugarski.

Dodaje da je moguće da će za pet ili deset godina to nekako u jeziku "leći" iako sad mnogima smeta, kao što je nekada smetala doktorka ili profesorka, a danas je to sasvim normalno.

Primere koji "paraju uši" naveo je Odbor u svom obaćanju povodom usvajanja Zakona, poput vodičica/vodičkinja, vatrogaskinja/vatrogasilja, psihološkinja, virusološkinja, filološkinja, borkinja. Ili bekicu - "ženu beka", centarhalfkinju ili centarhalficu. Oni se pitaju i da li je akademkinja "žena akademac" ili "žena akademik", da li je trenerka "žena trener" ili "sportska odeća", da li je generalka "žena general", "generalna proba", "generalna popravka" ili "generalno čišćenje". Zanima ih i kako glasi oblik za "ženu nosača/nosioca": nosilica/nosilja/nosiljka; a za "ženu dopisnika" - dopisnica, ili za "ženu govornika" - govornica. Reči koje će nekom teško pasti na pamet da izgovori u ženskom rodu, a da se ne potrudi su možda i alaskinja, putarka, ćevabdžijska, ćumurdžijka, fasaderka, finišerka betona, kamenorezačica, geometarka, mašinovotkinja i zločinka.

Bugarski dodaje da Odbor sa druge strane jeste u pravu kada im smetaju neki primeri koji su citirali, ali nije tačno da je to "filovanje jezika", iza takve reakcije se krije možda nesvesna tvrdnja kako je jezička norma data jednom i zauvek i da se ona ne menja. Da je normalno samo ono što je postojalo pre 100 godina i da ono što nije postojalo pre 100 godina ne treba ni da postoji. Jedan statički, neodrživ pristup.

- Trebalo je razjasniti svakako neke stvari u zakonu, da bude jasnija operacionalizacija novih propisa, svako može imati aplauz za ideju da žene i muškarci budu ravnopravni, svi ćemo da glasamo "za", ali ako to ima konkretne posledice za svakodnevnu upotrebu jezika svih građana, tu treba biti konkretniji, dati osnove, modifikovane gramatičke norme - smatra lingvista.

- To nije pozvan da uradi samo Odbora za standardizaciju srpskog jezika koji se predstavlja kao jedino stručno telo za sva pitanja normiranja i propisivanja upotrebe jezika i službene upotrebe pisma. Ne treba konsultovati samo gramatičare i istoričare jezika, nego i lingviste drugih orjentacija, poput sociolingvista. Drustveni kontekst se menja pa se i jezik menja, u njihovom zaoštrenom stavu nema osetljivosti na ova pitanja. Treba konsultovati i pravnike, da li možete čoveku zabraniti da bira između nekih alternativa, odnosno da se dozvoli jedna, a zabrani druga, uz tvrdnju da je prva deo srpske tradicije, a druga primer donet pod pritiskom Brisela - izjavio je Bugarski.

Jedan od zanimljivijih delova zakona su kazne za nepoštovanje koje su raspona od 50.000 do čak dva miliona dinara za pravna lica, u zavisnosti od težine prestupa. Još nije precizirano koju će težinu imati prekršaj u imenovanju funkcije ili zanimanja. Na pitanje šta da rade novinari kada žena koja gostuje u emisiji insistira da njeno zanimanje bude predstavljeno u muškom rodu i kako da se ne ogreše o član 44. Zakona koji propisuje upotrebu rodno senzitivnog jezika u medijima, ministarka odgovara:

- Možete da je pitate, pa da u obrazloženju, da vam se ne izrekne prekršajna kazna, kažete da je to izbor gosta i to je druga lepota ovog Zakona - pravo na izbor, jer nas naši izbori čine onakvim kavi smo. Ako ikad dođem kod vas na televiziju, nemojte da me pitate, ja sam političarka - nastavila je ministarka.

(Espreso/Blic)