NAJLEPŠI SPOMENIK U BEOGRADU O KOJEM SE MALO ZNA: 2 puta skroz UNIŠTEN, putovao SVETOM, a ime mu je NEOBIČNO
Za Beograd je posebno vezan i po izradi brojnih fasadnih skulptura, Foto: Profimedia, Ilustracija: espreso.rs

urbane legende

NAJLEPŠI SPOMENIK U BEOGRADU O KOJEM SE MALO ZNA: 2 puta skroz UNIŠTEN, putovao SVETOM, a ime mu je NEOBIČNO

Jedan od takvih krasi plato ispred umetničkog paviljona "Cvijeta Zuzorić" na Kalemegdanu

Objavljeno:

Beograd je pun skulptura i spomenika bez pločica sa natpisima. Ova doza misterije ume da im da određeni šarm. Možda ćete se pitati kome je spomenik podignut i zašto ili šta se tako važno odigralo baš na tom mestu. A možda ćete biti razočarani jer ste ostali uskraćeni za koji istorijski podatak.

Jedan od takvih krasi plato ispred umetničkog paviljona "Cvijeta Zuzorić" na Kalemegdanu. To je predivan ženski akt od bronze, ponosit i prkosan, tokom proleća i leta uokviren krugom od cveća.

kalemegdan
foto: Emilija Jovanović

Ispostavlja se da je skulptura zapravo centralna figura fontane. Do pre osam godina, integralni deo kompozicije je činilo i šest bronzanih golubova, iz čijih je kljunova tekla voda pred nepoznatom kalemegdanskom lepoticom. Onda se dogodila Noć muzeja 2010. godine, kada je neko tokom noći uspeo da razvali fontanu i odnese svih šest ptica. Šteta je procenjena na 500 hiljada dinara, apelovalo se na kolekcionare koji možda svojim putevima dođu to ovih vrednosti da ih ne kupuju, već prijave Gradu, ali - bronzani golubovi nikada nisu doleteli kući. To znači da je vrlo moguće da su završili na otpadu ili da su prodati kao staro gvožđe. Golubovi su u međuvremenu vraćeni...

1 / 6 Foto: Emilija Jovanović

Ženu i njene krilate prijatelje, kao i bazen u čijem su centru postavljeni, stvorio je vajar Dragomir Arambašić 1920. godine. Fontana je zatim putovala po Evropi, pa je tako stigla do Pariza gde je imala priliku da se nadmeće sa umetničkim delima iz svih delova Starog kontinenta, a bila je izložena i u Salonu francuskih umetnika. Tom prilikom je dobila nagradu kao umetničko delo od izuzetne vrednosti. Po povratku u Beograd, "Buđenje" je čekalo više od petnaest godina da mi pronašlo svoj stalni dom na Kalemegdanu. Tamo gde stoji i danas fontana je postavljena 1936. godine, nedugo pre nego što će izbiti rat. Tokom Drugog svetsko rata fontana je bila uništena, pa je 1959. godine bronzana figura žene vraćena na centralno mesto. Fontana je rekonstruisana 1980.godine.

Iz vremena kad su nedostajali golubovi
Iz vremena kad su nedostajali golubovifoto: Printscreen, Beogradske opštinske novine

Autor "Buđenja" Dragan Arambašić bio je istaknuti vajar svog vremena.

Dragomir Arambašić (1881-1945) je poznati srpski vajar, koji je celokupno svoje umetničko ostvarenje bazirao na akademskim standardima tj. akademizmu, ne oslanjajući se na različite umetničke pravce koji su prožimali evropsku umetnost XIX i XX veka.

Želja Dragomira da se bavi vajarstvom uslovljena je njegovim poznanstvom sa češkim vajara Janom Konjarekom. Studije vajarstva počinje u Drezdenu kod profesora Vernera, a diplomira u Ređo Institutu di Belle Arti San Luca u Rimu kod profesora E. Ferarija. Bio je član LADE i Udruženja slikara i vajara, ratnika. Jedan je od osnivača Udruženja likovnih umetnika u Beogradu. Pradeda mu je bio srpski frajkor i čuveni Bimbaša Stanko Arambašić

Dragomir Arambašić se posle studija u Minhenu i Drezdenu usavršavao u Rimu i Parizu. Ulaskom u Mersijeov atelje 1912. godine, prihvata sve postulate tzv. „firentinske obnove“ koji su očiti u njegovim delima Devojka s razbijenim krčagom i Ribar zabacuje mrežu, sledeći u njima tipično Mersijeovskom izvođenje figura u kretanju zaustavljenog pokreta. U skulpturi Majke, međutim, osetan je i uticaj Rodena.

Buđenje
foto: Printscreen, Beogradske opštinske novine

Skulptura "Odbrana",1925. postavljena u predvoriju Narodne skupštine Republike Srbije i predstavljaju ličnosti tri konstitutivna naroda.[3]U Leskovcu je 1927. godine , postavljen spomenik Spomenik palim za otadžbinu 1912-1918., rad Arambašića.

Našu umetnost obogatio je, kao što smo na početku rekli, izvanrednim delom, fontanom „Buđenje“ koja se nalazi ispred centralnog ulaza u Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu, a postavljena je 1936. godine. Za ovu svoju skulpturu je 1920. godine dobio nagradu Društva francuskih umetnika. Za Beograd je posebno vezan i po izradi brojnih fasadnih skulptura. Kuća u Gospodar Jevremovoj osim toga što predstavlja memorijalni spomenik u kome je živeo i radio Dragomir Arambašić, ima i određene arhitektonske vrednosti koje se ogledaju u funkcionalno-prostornoj dispoziciji i oblikovanju fasada.

Buđenje
foto: Printscreen, Beogradske opštinske novine

Zadužbina Nikole Spasića u Knez Mihailovoj 47 podignuta je 1930. godine kao trgovačko-stambena četvorospratnica, po projektu arhitekte Josifa Najmana, u duhu akademizma. Fasada zgrade je ukrašena skulpturama koje simbolizuju industriju i trgovinu. Postavljene su u timpanonu nad centralnim delom fasade, a delo su vajara Dragomira Arambašića.

Bonus video:

00:16

KNEZA DRMA EUFORIJA! Pevač objavio snimak i URAGANKAMA OVAKO pružio podršku: Internet se USIJAO! (VIDEO)

(Espreso/Mediji)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.