JEDNU OD PRVIH RAZGLEDNICA NA SVETU POSLAO JE SRBIN: Jako je ZANIMLJIVO šta je bilo na njoj NACRTANO! (FOTO)

Smatra se da je prvu ilustrovanu dopisnicu, odnosno razglednicu, u bakrorezu, izdalo je u Beču 1870. godine uredništvo časopisa „Zmaj“, na predlog Petra Manojlovića vojnog kartografa, austrougarskog lajtanta (poručnika).

Smatra se da je sam Joca Marjanović, član redakcije „Zmaj“, ilustrovao razglednice i slao ih prijateljima. Međutim, od tih razglednica je očuvana samo jedna fotokopija.

Petar Manojlović, je 19. maja 1871. iz redakcije lista „Zmaj” u Beču poslao svom stricu, advokatu Demetru Manojloviću u Sombor, prvu štampanu razglednicu, u formatu dopisnice, na kartonu, izdatu u Beču 1870. u tehnici bakroreza, po tipografiji R. Fon Valdhajma (nem. Rudolph von Waldheim).

Ilustracija, koja pokriva čitavu prednju stranu se sastoji od zmaja raširenih krila, koji bljuje vatru iz nozdrva i ušiju, a munje iz čeljusti. U kandžama zmaj drži traku koja je zapravo prostor za ispisivanje adrese primaoca. Ispod se nalaze vedute, levo Carigrada, desno Moskve a na sredini more, na kome su jedrenjaci, lađe i parobrod točkaš s natpisom „Srbija”. Na obalama stoje ljudi, pogleda uprtih u parobrod. Pretpostavlja se da je autor želeo da crtežom izrazi tada popularnu ideju panslavizma. Razglednica je stigavši na svoje odredište, ne samo iznenadila, već i uplašila primaoca, tako da je on, pomislivši da se radi o političkoj poruci, odbio da je primi i u donjem delu poleđine dopisao: „Ja s zmajom nikakva posla neću da imam - ne prima se!”, zbog čega je razglednica vraćena u Beč. Ovu razglednicu je gotovo sto godina kasnije, pronašao filatelista i atestator Mirko Verner iz Novog Sada, koji je nakon višegodišnje rasprave sa svetskim stručnjacima uspeo da za nju izbori primat prve poštanske razglednice. Nakon aukcije u Parizu, pripala je jednom kolekcionaru iz Belgije.

Prvu seriju razglednica u Srbiji je 1895. godine objavila Knjižara Velimira Valožića iz Beograda. Štampane su u Minhenu, tehnikom hromolitografije.Serija se sastojala od tri motiva: „Pogled na Kalemegdan sa Save” (panorama Beograda), „Pozorište” (Narodno pozorište sa Spomenikom knezu Mihailu) i „Novi dvor” (danas Stari dvor). Na jednima je pisalo „Pozdrav iz Beograda”, a na drugima „Želimio srećnu Novu godinu Knjižara Velimira Valožića”. Naredne godine je izašla serija sa slikama 16 gradova Srbije: Beograd, Niš, Kragujevac, Negotin, Pirot, Smederevo, Ćuprija, Šabac, Požarevac, Knjaževac... Autor ovih prvih serija razglednica je bio Vladislav Titelbah, a autor fotografija, prema kojima su raglednice rađene, dvorski fotograf Milan Jovanović. Ove serije razglednica predstavljaju pravu retkost, posebno su vredne one razglednice koje su putovala sa ispravnom poštanskom markom i jasno otisnutim žigom pošte. Najstarija sačuvana razglednica s motivima iz Beograda je poslata krajem 1885. godine, knjižaru A. Petroviću u Čačak, kao čestitka za 1896. godinu.

Pošto su razglednice izdavala privatna lica, ministra narodne privrede, načelnik pošta Teodor Stefanović Vilovski je 16. maja 1897. izdao Raspis svim poštanskim i poštansko – telegrafskim stanicama, po kojem je privatnim licima dozvoljena izrada dopisnih karata, po propisima, kojima su određeni kvalitet, debljina hartije, dimenzije (9 x 14 cm), izgled, način plaćanje i prodaje razglednica. Pravilnikom je određena samo adresna strana razglednica, dok je „obratna” strana predviđena za saopštenja, prepuštena slobodnom izboru izdavača, uz izvesna cenzorska ograničenja, naime, bile su zabranjene slike ili saopštenja demostrativnog političkog karaktera ili nanošenje bilo kakvih uvreda. Raspis je stupi na snagu 1. juna 1897. Na prednjoj strani, uz vizualne motive nalazio se prostor za saopštenja. Sve do 1905. vizualne predstave nisu zauzimele više od dve trećine prostora. Vremenom se s vizelnim motivima uvećavala, tako da je na kraju zauzela celu prednju stranu.

Savremeni izgled razglenica u Srbiji je zvanično uveden kada je na osnovu Naredbe ministra građevina, objavljivanjem Raspisa od 2. marta 1906, koji je načelnik pošta M. P. Jovanović poslao svim poštansko-telegrafskim stanicama. Danas je na osnovu izgleda poleđine moguće datirati neku razglednicu, ukoliko druge odrednice nisu poznate.

Bonus video:

(Espreso/Vikipedija)