BIO SAM OTPISAN, NISAM MISLIO DA ĆU DOŽIVETI 50. ROĐENDAN: Ispovest Save Pilipovića koji se bori protiv melanoma
Savo Pilipović, Foto: Privatna arhiva, Profimedia

Dan borbe protiv malignih melanoma kože

BIO SAM OTPISAN, NISAM MISLIO DA ĆU DOŽIVETI 50. ROĐENDAN: Ispovest Save Pilipovića koji se bori protiv melanoma

Kontaktirali smo Savu kako bismo iz prve ruke saznali nešto više o ovoj bolesti i kako se on bori sa istom

Objavljeno: 17:00h
  • 31

Savo Pilipović. Čovek koji je sinonim za hrabrost, borbu i upornost. Čovek koji se od 2012. godine bori sa opakom bolešću od koje u Srbiji na godišnjem nivou oboli najmanje 700 ljudi. 

Danas, 15. maja, obeležava se Dan borbe protiv malignih melanoma kože. 

Kontaktirali smo Savu kako bismo iz prve ruke saznali nešto više o ovoj bolesti, kako se on bori sa istom, ali takođe nam je cilj da ukažemo na važnost odlaska na redovne preglede kože jer se stiče utisak da nam to uvek pada u 86. plan. 

 - Moj brat od tetke je preminuo od melanoma 1999. godine i ja sam posle toga išao na kontrole kod lekara, budući da imam svetao ten i veliki broj mladeža, a i nasledni faktor rizika. Do 2012. godine skinuo sam desetak mladeža i svi su bili u redu. Nažalost, melanom se krio u kosi i nisam mogao da uočim promenu na mladežu. Doktor koji me je operisao, moj prijatelj Branislav Piščević, bio je uveren da je promena benigna. Nažalost, bila je maligna, započinje Savo svoju potresnu ispovest. 

Kako sam kaže, nije osetio nikakve bolove. Ono po čemu se melanom razlikuje od ostalih tumora, jeste to što može da se vidim golim okom. Međutim, ni to nije uvek pravilo. Postoje i delovi tela gde je melanom skriven i kada se i uoči, može biti kasno. 

Kao najveći problem velikog broja obolelih kod nas, Savo ističe strah od odlaska lekaru.

 - Ljudi kod nas nemaju svest o potrebi redovnog odlaska kod doktora iz raznih razloga. Prvo, živimo u siromašnom i razvaljenom društvu gde su rijaliti programi mnogo važniji od razgovora o zdravlju ili obrazovanju. Drugo, zdravstveni sistem je komplikovan i nije lako doći do lekara jer je potrebno mnogo vremena, koje najčešće nemamo. Treće, ljudi često rade previše da bi prehranili decu pa nemaju vremena ni da misle o odlasku kod lekara a kamoli da odu. Četvrto, mi smo tradicionalno društvo i naša zdravstvena pismenost je tradicionalno niska i peto i poslednje, možda i najvažnije, ljudi se plaše da idu kod doktora. Što reče Balašević u jednom od svojih romana, uvek nam doktori nađu nešto (najčešće rak ili bolest srca, prim. aut). Posledica toga je da smo po broju malignih bolesti u sredini, kada se porede evropske države, a po smrtnosti smo na drugom mestu. Katastrofa.

Savo Pilipović
foto: Ustupljene fotografije

Savo je bio u potpunosti iskren sa nama i do tančina nam je objasnio kako je reagovao kada je saznao da je oboleo od ove opake bolesti. Nakon što mu je saopštena dijagnoza, bio je u ogromnom šoku.

 Prvih godinu dana prošlo je u poricanju i čekanju da se moj život vrati u pređašnje stanje. Nažalost, to se nikada nije dogodilo.

Da bi što manje bilo slučajeva poput Savinog, od ogromne je važnosti da redovno vršimo samopreglede. Šta to tačno znači?

 - To znači da treba s vremena na vreme da pregledamo svoju kožu i ako nađemo bilo šta što na koži ne treba da bude, da se što pre javimo dermatologu. Oni koji imaju genetski rizik, svetlu kožu, više od 50 mladeža ili su pregorevali od sunca, oni koji su išli u solarijum i oni kojima je koža oštećena tako da imaju pege na leđima treba barem jednom godišnje da se obrate dermatologu, objasnio nam je Savo.

Kada smo već pomenuli solarijum, pitali smo našeg sagovornika koje je njegovo mišljenje o njima i da li i oni mogu biti uzrok nastajanja melanoma. Dobro obratite pažnju na svaku reč.

 Sunčanje i solarijum su veoma opasni i predstavljaju, uz nasledni faktor, najveći rizik za nastanak melanoma. Ali na nasledni faktor ne možemo da utičemo, dok možemo da ne idemo u solarijum i da se ne sunčamo.

Na svu sreću, Savo se danas oseća dobro, ali je zbog bolesti morao da promeni mnoge navike, od hrane do odnosa prema veri. Kako sam kaže, danas se hrani zdravije, manje se sekira, posvetio se sebi i ide kod psihoterapeuta, a i značajan deo njegovog života pripada rekreaciji.

Savo Pilipović
foto: Ustupljene fotografije

 - Najvažnija promena je u tome što sam se obratio Gospodu. Uz nesebičnu pomoć mojih lekara, pre svih profesorke Lidije Kandolf Sekulović, ali i Božiju pomoć, ja danas živim skoro kao da sam zdrav.

Savo je pravi primer da ima Boga i na sreću svih, on sledeće nedelje puni 50 godina. Razloga za slavlje i te kako ima. 

- Pre osam godina se ne bih kladio da ću dočekati pedeseti rođendan. U decembru 2013. godine bio sam otpisan. Tada je moj melanom prešao u fazu metastatskog melanoma, koji je tada bio smrtonosna bolest. Na sreću, doktorka Lidija mi je predložila da odem u Tibingen u Nemačkoj i prijavim se za učešće u kliničkoj studiji. Lekovi koje ja tamo dobijam učinili su da već više od šest godina nemam metastaze. To je revolucija u medicini i ja sam imao sreće da budem deo nje.

Ovaj hrabri čovek je i predsednik Udruženja pacijenata obolelih od melanoma koji je registrovan 2014. godine. Osnovni ciljevi su terapije za obolele i prevencija.

- Veliki deo posla u vezi terapija smo završili tako da oboleli od metastatskog melanoma danas imaju šest lekova, što značajno produžava život obolelih i poboljšava kvalitet njihovog života. Ostalo je da se obezbedi adjuvantna terapija, to jest terapija za pacijente koji su u trećem stadijumu melanoma. Time bismo sačuvali veliki broj života ali i uštedeli puno novca. Kada je prevencija u pitanju, ove godine smo objavili knjigu Priče o melanomu. To su priče koju pišemo mi pacijenti, kao i naši prijatelji koji su izgubili najdraže, naši lekari, prijatelji iz farmaceutske industrije i našeg PR tima.

Kontaktirali smo i prof. dr Lidiju Kandolf Sekulović, koja je zaslužna što Savo danas ponovo može da se raduje i živi gotovo normalno. S obzirom na to da nam je prof. dr Kandolf Sekulović zaista detaljno odgovorila na sva naša pitanja, a odgovori su i te kako važni, odlučili smo da intervju prenesemo u celosti.

Za početak, molim Vas da našim čitaocima objasnite šta je tačno melanom kože i kako nastaje?

 - Melanom je zloćudni tumor ćelija kože, koje su zadužene za proizvodnju pigmenta koji našoj koži daje taman ten. Može se pojaviti na koži, ispod nokta sluzokožama ali i u oku, kod žena najčešće na potkolenicama, kod muškaraca najčešće na trupu, ali i bilo gde na koži. U 70% slučajeva pojavljuje se kao nova promena na koži koja raste i menja se, a u 30% slučajeva u već od ranije prisutnom mladežu.

Po statistici, koliko ljudi na godišnjem nivou oboli od melanoma?

 - U Srbiji, godišnje oboli najmanje 700 ljudi, od čega 200 ima metastatsku bolest, kada se melanom sa kože proširi u unutrašnje organe.

Šta je praksa pokazala, imaju li ljudi u Srbiji naviku da odlaze na redovne preglede kože?

 - Zahvaljujući godišnjim medijskim kampanjama, poslednjih nekoliko decenija se menjaju navike ljudi i sve više ljudi zna da je potrebno čuvati se od nepotrebnog izlaganja suncu i odlaziti na preventivni pregled kože, pa je i sve veći broj melanoma otkrivenih na vreme, kada se on još uvek nalazi u najpovršnijim slojevima kože (tzv. melanom in situ). U tim situacijama, melanom se jednostavnom hirurškom intervencijom uklanja sa kože i osoba više nema nikakvih posledica po zdravlje, osim ožiljka koji ostaje na mestu intervencije

Kako izgleda postupak lečenja?

 - Melanom se, dok god je to moguće, leči hirurški, odnosno isecanjem tumorskog tkiva. Ukoliko je u pitanju in situ melanom, uklanjanje promene na koži je dovoljno, ali ako je melanom debljine veće od 1 mm, onda mora da se uradi i biopsija limfnog čvora stražara da se proveri da li se melanom proširio u limfne čvorove. Ako se melanom proširio u limfne čvorove, onda se ti limfni čvorovi takođe hirurški odstranjuju. Ukoliko se, međutim, bolest proširila u unutrašnje organe, hirurgija gubi na značaju, ali su tu nove terapijske opcije - lekovi iz grupe ciljne terapije i imunoterapije. Ciljna terapija deluje direktno na ćelije tumora koji nose mutaciju u BRAF genu i mogu je koristiti oni pacijenti čiji melanom ima tu mutaciju. Imunoterapija deluje kod svih pacijenata i ona aktivira imunološki sistem pacijenta da se sam izbori sa melanomom. I jedna i druga terapija je dovela do toga da se kod najmanje polovine pacijenata postigne dugotrajan odgovor na terapiju koji može da traje godinama. Na raspolaganju su nam takođe nove opcije ciljanog i preciznog zračenja, gama i X nož, kojima se ciljano tretiraju pojedine promene na različitim organima.

Šta je najčešći uzročnik nastajanja melanoma?

 - U poslednjih pedeset godina došlo je do značajnog povećanja broja obolelih od melanoma i od drugih oblika raka kože, koji se povezuje sa nepotrebnim izlaganjem UV zracima osoba bele puti, odnosno nepotrebnim sunčanjem u cilju dobijanja tamnog tena. Zbog toga dermatolozi insisitiraju na zdravim navikama, sportskim aktivnostima i boravku u prirodi koji su neophodni za dovoljnu sintezu vitamina D, ali i izbegavanju direktnog izlaganja kože sunčevim zracima, tokom letnjih meseci u vidu sunčanja zarad tamnjenja kože. Svako tamnjenje kože znak je oštećenja genetskog materijala kože, i zapravo koža proizvodi melanin u pokušaju da zaštiti kožu od daljeg oštećenja. Zbog toga je važno biti obučen prilikom boravka napolju u letnjim mesecima, svoje aktivnosti (sport, odmor na plaži, zemljoradnja, baštovanstvo) planirati u ranim jutarnjim i kasnim popodnevnim satima, obući majicu najmanje kratkih rukava i duže nogavice, izbegavati duži boravak napolju od 11-17 h i uvek boraviti u hladu. Takođe, važno je nositi šešir i naočare za sunce, a otkrivene delove tela zaštititi preparatima koji štite i od UVA i od UVB zraka i imaju visok stepen zaštite (SPF 50 UVA+UVB). Za adekvatnu sintezu vitamina D, dovoljno je provesti u letnjim mesecima 15 minuta napolju obučen, otkrivenih rukava i lica, što se obezbeđuje svakodnevnim aktivnostima, bez potrebe za dodatnim sunčanjem. Takođe, važno je prekinuti upotrebu solarijuma, jer se u solarijumima emituje UVA zračenje koje dopire do derma i to u količinama višestruko većim nego na prirodnom suncu i zato je oštećenje kože brže. Velika je zabluda iz prethodnih decenija da kožu treba pripremiti za sunčanje odlaskom u solarijum. Zapravo, od 2011 godine je nedvosmisleno utvrđeno da su solarijumi kancerogeni, da izazivaju rak kože, i to već pre 30. godine ako se sa korišćenjem solarijuma krenulo pre 18. godine. Zbog toga je u Srbiji na inicijativu Udruženja dermatovenerologa Srbije, zabranjena upotreba solarijuma pre 18 godine, a posle 18. godine uz informisani pristanak i sopstveni rizik. Dermatolozi ne preporučuju korišćenje solarijuma nikome.

Postoji li odgovarajući lek i može li osoba koja oboli od melanoma zauvek da se izleči?

 - Od prošle godine, većina opcija za lečenje metastatskog melanoma je na raspolaganju našim pacijentima, imunoterapija od 2017. godine. Ono što je važno da se obezbedi obolelima je preventivna terapija novim lekovima kod osoba kod kojih se bolest proširila u limfne čvorove, jer kada se ova terapija primeni tokom 12 meseci posle hirurškog odstranjivanja limfnih čvorova, za 50% se smanjuje rizik za širenje bolesti i razvoj metastaza. Time bi se mogao povećati broj pacijenta koji bi se mogli smatrati izlečenim posle ovakve terapije. I sa postojećim terapijama, ima pacijenata kod kojih su se metastaze u unutrašnjim organima povukle, terapija je mogla biti obustavljena, a na redovnim kontrolama nema recidiva bolesti.

Da li su, po Vašem mišljenju, usled cele ove situacije sa pandemijom zanemareni pacijenti oboleli od melanoma, i generalno od drugih bolesti?

 - Najveći broj onkoloških službi je nastavio da radi uz reorganizaciju posla i uspostavljanje mera zaštite obolelih od infekcije COVID19, a pacijenti koji su primali terapiju, nastavili su da je primaju i tokom pandemije. Ono što je, međutim, činjenica je da se značajno smanjio broj preventivnih i prvih pregleda koji su neophodni za ranu dijagnozu melanoma, a zbog preokupiranosti domova zdravlja pacijentima sa temperaturom, u nekoj meri su se usporile dijagnostičke procedure tokom redovnog praćenja pacijenata, što je svakako moglo da utiče na rano prepoznavanje i dijagnostikovanje bolesti.

Koju poruku biste poslali svim građanima? Koliko često treba dolaziti na preventivne preglede?

 - Uživajte u letu, ali u ranim jutarnjim i kasnim popodnevnim satima, obučeni, uz šešir i naočare, a na otkrivene delove lica i tela nanesite preparate za zaštitu od sunca sa visokim zaštitnim faktorom.. Obratite pažnju na svoju kožu jednom mesečno, pregledajte je i ukoliko primetite nešto novo na koži, što se razlikuje od ostalih promena na koži (tzv. znak ružnog pačeta), raste i menja se u toku vremena, dobija nepravilne ivice, više boja, a kasnije se izdiže iznad nivoa kože, javite se dermatologu da učini dermoskopiju i utvrdi o kakvoj se promeni radi i da li treba da se hirurški ukloni. Osobe koje imaju preko 50 mladeža, veliki broj pega od sunca, ukoliko uzimaju imunosupresivnu terapiju ili imaju nekog u porodici ko je imao melanom (ili druge vrste raka kože) treba da se jave dermatologu na pregled sa dermoskopijom, a potom na godišnje kontrole.

Hvala prof. dr Lidiji Kandolf Sekulović što nam je detaljno objasnila šta je tačno melanom kože i kako da sprečimo da do njega dođe. Veliko hvala i našem heroju, Savi Pilipoviću, čiju smo poruku ostavili za sam kraj ovog članka. Nemojte zanemariti njegove reči jer on najbolje zna kroz kakvu je patnju prošao i nemojte dozvoliti da se to desi vama ili vašim bližnjima. 

Veoma je važno da živimo drugačije, da manje pušimo i pijemo, manje jedemo masnu hranu, manje gledamo televiziju, više se rekreiramo, više volimo jedni druge a manje se mrzimo i sekiramo, zavidimo drugima. Naročito je važno da ne idemo u solarijum i ne sunčamo se, te da mislimo o svom zdravlju i svojoj koži. Da redovno idemo kod lekara, da tražimo od države bolji zdravstveni sistem. Samo tako ćemo imati manje bolesnih i umrlih od melanoma."

(Espreso)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media