UMRO JE DRUG TITO: Od njegove sahrane je bilo gledanije samo ISKRCAVANJE NA MESEC, a ovo su VELIKANI rekli o njemu
Tito!, Foto: Profimedia, Printscreen

PRE 41 GODINU

UMRO JE DRUG TITO: Od njegove sahrane je bilo gledanije samo ISKRCAVANJE NA MESEC, a ovo su VELIKANI rekli o njemu

Norveška je zbog Titove smrti proglasila petodnevnu nacionalnu žalost

Objavljeno: 11:12h
  • 163

- Umro je drug Tito. 

Ovim jednostavnim rečima voditelja na Jugoslovenskoj televiziji, na današnji dan pre 41 godinu završen je veliki istorijski period na Balkanu, a počeo je uvod u propast Jugoslavije i svake od budućih država naslednica pojedinačno. 

Godinama su ljudi tačno u 15:05 stajali mirno, dok su sirene svirale, kako bismo se setili momenta kad je Tito umro u Ljubljani. 

Nekako, kad su te sirene prestale da se oglašavaju, počele su da se oglašavaju druge sirene, one koje su najavljivale bombe, kako one koje smo bacali jedni po drugima, tako i one koje je na nas bacao NATO pakt. 

Josip Broz Tito, doživotni predsednik SFRJ i Saveza komunista Jugoslavije, preminuo je 4. maja 1980. godine u Ljubljani, u 15:05. sati. U času smrti imao je skoro 88 godina, ali je u zadnjih godinu dana bio u državničkim posetama Kuvajtu, Rumuniji, Sovjetskom Savezu, Siriji, Jordanu, Alžiru, Libiji, Malti i Kubi.

Prema Evroviziji, pogrebna ceremonija Josipa Broza drugi je najgledaniji TV događaj u 20. veku nakon sletanja Misije Apolo 11 na Mesec.

Stanovništvu SFRJ nije bilo poznato da je Josip Broz još od februara 1980. godine bio u komi, u Kliničkom centru Ljubljana.

Odmah na dan smrti održali su Predsedništvo SFRJ i CK SKJ u 18:00 sati vanrednu sednicu u Beogradu i tom prilikom usvojili proglas povodom Titove smrti.

Objava Titove smrti počela je u 18:50 čime je prekinut televizijski program i u kojem je TV spiker u suzama pročitao objavu smrti. Građani SFRJ doživeli su je na izrazito potresan način.

Norveška je zbog Titove smrti proglasila, među ostalim državama, petodnevnu nacionalnu žalost.

Dan nakon smrti, 5. maja, posebnim vozom iz Ljubljane u Beograd je, u poslepodnevnim časovima, stigao kovčeg s posmrtnim ostatcima Josipa Broza. On je smješten u aulu Skupštine Jugoslavije, gde su državni funkcioneri i građani u mimohodima odavali počast jugoslavenskom šefu države. U redu za ulazak u Skupštinu se čekalo i po 15 sati. Mnogima je od stajanja pozlilo.

Dana 7. maja više od 200 stranih delegacija poklonilo se kovčegu Josipa Broza u Saveznom parlamentu.

Dana 8. maja na Dedinju u Kući cveća, uz prisustvo 209 delegacija iz 127 zemalja, četiri kralja, pet prinčeva, šest predsednika parlamenata, 31 predsednika država, 22 premijera i 47 ministara, pokopan je Josip Broz Tito.

A evo šta su neki od najpoznatijih Titovih savremenika rekli o njemu:

Toma Zdravković, pevač: U mom životu, Tito je imao posebno mesto. Godinama sam imao strašnu potrebu da o njemu napravim pesmu, ali budući da je on velika ličnost, a moje pesme žive u kafanama, mislio sam da sve to nije u skladu sa mojim mogućnostima. Da je pesmu o Titu napravio jedan Konjović, to bi iz cuga prošlo: ali ako to pravi jedan Toma Zdravković skoro da se ne sme! Ipak, Tiletu sam posvetio i napisao jednu pesmu. Zvala se „O, Stari, Stari", i komponovao sam je u vreme kad nam je svima bilo pot-rebno poleta, kad sam želeo da, kao je-dan kurentan pevač koga mase slušaju, podstaknem ljude da o tome razmišljaju, jer sam i ja deo društva i ove sredine, sa svim pravima i obavezama. Tekst je ovakav:

Toma Zdravković
foto: Youtube printscreen

„O, Stari, Stari, o, živi, živi, poletite golubovi preko sinjeg mora na krilima odnesite pozdrav srca moga Nek nam Stari dugo živi s pesmom u srcu, nek sa nama deli i dobro i zlo, o, Stari, Stari, o, živi, živi..."

Bilo je to razmišljanje miliona ljudi u Jugoslaviji i nije trebalo biti Šekspir ili Andrić pa napraviti takve stihove. Obrad Jovović iz „Jugotona" i ja odlučili smo da na drugu stranu ploče snimim pesmu „Jugoslavija", jer zbog ozbiljnosti teme nije imalo smisla da snimam „Ljiljanu" ili „Buket belih ruža". Onda smo traku odneli u Kabinet predsednika Tita da pesme presluša-ju i odluče da li mogu da se snime na plo-ču. Oni su traku čuli i poslali je Radio Beogradu. Tamo su preslušali snimak i odlučili da je to kič: tako mi je pričao sad pokojni Duško Radančević koji mi je objasnio da su čak imali partijski sastanak zbog moje trake! Kolegijum se sastao i ispred Radio Beograda taj snimak odbio. Nakon svega, pesmu sam prekrstio u „Majko, majko", pa ta numera i dan danas živi u narodu. Sve me je to mnogo pogodilo, jer sam pošteno i patriotski razmišljao, a vidi-te kako su mi uzvratili. Pevao sam dvaput pred Titom: prvi put u Karađorđevu sedamdesetih godina. Tad sam izveo dve pesme: „Odlazi, odlazi" i „Sliku tvoju ljubim". Prvi put sam bio blizu Tita, strašno istremiran i stalno imao želju da priđem tom stolu koji je samo petnaest metara bio udaljen od mikrofona. Na žalost, nisam imao priliku lično da ga upoznam. Drugi put sam pevao Titu u Sarajevu, mada sam imao želju da mu pevam još mnogo puta.

Mišo Kovač, pevač:

Mišo Kovač
foto: Printscreen

Govore da je Tito bio diktator, a ja tvrdim da to nije istina. On nije bio diktator, nego su oni što su ga okruživali od njega učinili - Boga! Zvali su me osam puta da mu pevam, ja sam se svaki put izvukao i nisam otišao tom našem drugu Bogu. Ne činim zbog toga od sebe heroja niti zameram onima koji su mu pevali. Svako je radio ono što je hteo. Ja sam verovao i verujem u pravog Boga, a u Boga koji se zvao Josip Broz nisam verovao. Ni u njegov komunizam. S tim da nikad neću kazati da sam bio proganjan, da su mi zabranjivali odlazak u crkvu, da nisam smio nositi križ na lančicu oko vrata... Ni Tito ni njegova komunistička vlast nisu me dirali, odlazio sam u crkvu kad sam htio, otkad znam za sebe, nosim križ oko vrata... I nije mi falila ni dlaka s glave. Bio sam popularan od vrha Slovenije do dna Makedonije, da sad kažem kako sam zbog svog hrvatstva bio ugnjetavan, to bi bila laž...

Miroslav Krleža, književnik: "Dok je Tito živ, strane vojske neće gaziti po našem tlu, a kasnije će to ovisiti o nama samima, o onima koji ostanu ili preuzmu vlast."

Alija Sirotanović, rudar:

Moja desna ruka je tridesetak godina držala lopatu: ume li ona malenom olovkom da napiše nešto o trideset i sedmom maju u slobodi. Velite da ume? Onda će napisati ovo: maj je za mene: Tito, sloboda, bratstvo i jedinstvo, mir, radnici, rudari, rad. Baš to i baš tim redom.

Dva poslednja maja bez Tita i trideset pet pređašnjih s njim bude u meni sećanja na susrete s voljenim Maršalom. Jakako, i na razgovore, reči koje je govorio meni i mojim komoratima. Ne jamčim da ću baš sve poređati po meri novine i namestiti kako valja - ali ću verno pripomenuti šta mi je Stari kazao i što ja o tome mislim.

Alija Sirotanović
foto: Wikipedia

Veli on meni, biće četrdeset i devete u Beogradu. Bio sam tad narodni poslanik. Alija, treba uglja. Vidiš, zemlja porušena, kopaj, prebacuj norme. A on još kaže: doći će vreme kada će ugalj više trebati nego sada. Eto. došlo je to vreme. Ja, pravo da kažem, nisam verovao da će uglja više sada manjkati no ga je onda trebalo. Pa nam kaže i ovo: Alija, država je k’o dobar domaćin. Svega treba da ima i da se što manje od drugoga moli i da svi u njoj živimo k’o braća – jednaki i u ljubavi.....E, lakše je meni bilo razgovarati s Titom nego s nekim iz opštine. nekako lako i razumljivo sve ti kaže, a tebi od prve jasno. pa onda, opet jedne prilike kazuje; ići ću ja po svetu da tražimo prijatelje; ne može dobar domaćin bez komšiluka i poznanstva. Ali, zvaćemo i mi svakoga u goste – ko nam dobro misli. I svega ćemo mi imati i steći. Gledam ga i mislim; da mi je poživiti da vidim sijalicu na svom plafonu. To bi ta ista četrdeset i deveta-ne prođoše ni dve iza nje- planu žarulja i u mojim Trtorićima.

Sve što nam je Tito govorio, radio, stekao i nama ostavio sve je to stečeno radom. rad je za mene “legetimacija” kojom se sve dokazuje. Ja bih i u ličnu kartu pis’o ko je kakav radnik: nek’ se zna i nek’ piše. Evo, nema kafe. nema. Kafa ne može u Bosni roditi. Ali može kukuruz, pšenica, ima uglja, teku reke. Sij. žanji, kopaj, benti, pa prodaj što pretekne i eto para da se kava kupi. ne imadnemo li čumura, nećemo ni kafe srkati. I nek’ nećemo-pravo je.

Ali, nema uglja. Dobro, velike fabrike, potražnja. Ali-što nema. Dok god bude više ljudi s olovkom u rukama nego onih s lopatom u jamama-neće ga biti dovoljno. Ni njega, ni kafe. Nemam ja ništa protiv olovke: bio sam poslanik, znam da je i ona teška i da i ona “kopa” na svoj način....nego, puno ljudi sedi za stolovima i više zarađuju nego radnici. To nije pravo: radnika treba nagraditi. Ako ima “oklen”. Ako baš nema, a neko dobar radnik: daj ga, barem, “pofali”, metni u novine, oduži mu se nekako, vole to ljudi. rad od nerada treba otkidati k’o krpelj od kože. nerad je kao zemljotres: sve poruši pred sobom. samo i kad se radi, valja dobro pomisliti kako. Evo, ljudi se opet vraćaju na zemlju. Neka, to je dobro, jer pčela ne ide daleko od košnice. Ali gledaj šta se čini: naprave fabriku na njivi, na oranju, bogati. Ma, fabrika može i na kamenju “sediti”, ali travka niče samo iz brazde.

I omladina treba da se više okrene radu...Dobra nam je omladina, hoće zapeti kad treba, vole zemlju, Tita: mladi su onakvi, kakvi smo mi. Što ne valja kod njih, to su naši gresi.

Tito nam je dosta toga ostavio, k’o najbolji domaćin svojoj deci, sinovima. sačuvajmo ovo što imamo, ponešto ćemo i sami steći: doteći će i našoj deci. pa, vala i njihovom potomstvu. da ne računam dalje.

Eto, kad razmišljam o Prvom maju meni na pamet dolaze te i takve misli. Za mene je reč maj. iako je nekako meka i umiljata, uvijek ličila na garavu stisnutu šaku. Baš kao što reč rad liči na teški kovački malj. Ja sam uvek mislio i mislim da to jedno s drugim ide kao – čekić i nakovanj, pod čijim udarcima se kuje i stiče sve što imamo i sve što nam treba.

Marijan Beneš, bokser: Sreli ste Tita? – Jesam, dva puta. Tile je bio laf. Kada su me prvi put predstavili Titu, rekao mi je: “A ti si onaj mali što onako opasno bije?” Ja sam mu rekao: “Niste ni vi druže Tito viši.” Zagrcnuo se od smeha. Mogu pisati što hoće, ali niko nije jeo iz kante za smeće dok je Tito bio živ. Svi su imali platu – i radnik i rudar i čistač ulica i lekar liječnik. Sada gospoda jedu iz kante za smeće – i u Zagrebu i u Beogradu i po Banjoj Luci.

Marijan Beneš
foto: Ilustracija/Espreso.co.rs

Bruno Langer, pevač:

Za razliku od mnogih drugih, mi smo imali poruku, a to znači da nismo živeli u mraku. Naprotiv. Mogli smo slobodno da govorimo i još slobodnije da se krećemo. Onaj ko sada priča da smo u socijalizmu za vreme Tita bili nečim sputavani, taj priča najobičnije gluposti i tvrdim da je najobičniji lažov.

Radmilo Armenulić, teniser:

"Jednoga dana, 1961, u Teniski klub Partizan došao je šofer, po činu pukovnik, da me vodi na Dedinje i samo mi rekao da ću tamo igrati s nekim. čim sam stigao video sam o čemu se radi: rezidencija, teniski teren uređen, sede i čekaju me general Korać, Koča Popović i - Tito. Bio sam vrlo mlad, prvak Jugoslavije do 16 godina, i naravno zbunjen i uzbuđen što sam ga uopšte video. Tito mi kaže: „Radmilo, znam kako igraš, al' sam njima za svaki slučaj kazao da treba da izgube.“ Tako smo on i ja igrali protiv generala Koraća i Koče Popovića, i naravno - pobedili. Kao osveženje sam pio malinov sok sa sodom, zvali smo ga malinovac. Tito je bio u dugačkim belim pantalonama, Koča takođe, a general Korać u šortsu. I ja sam, kao pravi teniser, bio u šortsu, mada su par godina ranije, dok sam skupljao lopte Paladi, Punčecu i Mitiću, svi nosili duge pantalone.

- Tito je bio veoma duhovit, šalio sa na račun naših protivnika, a igrao je onako salonski, zamahne, pa šta pogodi. Ali, igrao je on i „zapadni forhend“ i „istočni bekend“, stalno varirao između Istoka i Zapada. Moje mišljenje je da je to radio dobro. Bar je naš pasoš bio jako vredan, ako ništa drugo.

Pero Zubac, pesnik:

Kada pogledate sa ove distance, da li je stvarno “bravar” bio bolji? Ne volim kad Tita zovu bravar, a vreme u kome je on živeo i imao šansu da nešto uradi bilo je najbolje.

Helmut Šmit, bivši kancelar Nemačke:

Tito je najuspješniji političar savremene Evrope.

Žan Pol Sartr, filozof i književnik:

"Titova Jugoslavija je realizacija moje filozofije."

Žan Pol Sartr
foto: Profimedia

Minja Subota, umetnik:

Tito je deo naše istorije - kaže. - Vreme koje smo s njim proživeli treba poštovati i pošteno proceniti. Ono što nikad ne mogu zaboraviti jeste da smo bili izuzetno poštovana zemlja i da sam svuda bio izuzetno poštovan kao Jugosloven.

Jure Kaštelan, pesnik:

"Zar moze umreti Titova vizija koja je na povesnoj prekretnici podigla našu zemlju, svakog covjeka, protiv smrti, protiv rata i razaranja?"

Kemal Monteno, pevač:

"Nisam čovek koji se okreće kako vetar puše, i ne mogu me promeniti. Onoga koga sam volio, volim i dalje, i gotovo! Tako i protiv Tita mogu govoriti šta god hoće, ali moje mišljenje o njemu ne mogu promeniti. A, taj susret, kada mi se pridružio na sceni i otpevao sa mnom "Bella Ciao" nezaboravna je uspomena koju ću čuvati do kraja života."

Zdravko Čolić, pevač:

"Četiri puta sam pevao Titu i za doček Nove na Brijunima ga poljubio. Bio je harizmatičan i znao je s ljudima. A ko ga nije volio, imao je pasoš da ode."

Zdravko Čolić
foto: Dragana Udovičić

Nenad Čanak, političar:

"Što je Broz stvorio, ovi ne mogu ni da okreče."

Frančesko Kosiga, bivši predsednik Italije:

"Tršćani bi morali biti "zahvalni Titu i partizanima" jer su ih oslobodili fašizma i nacizma. "Tito bi u Trstu zaslužio spomenik u središtu grada"

Sandro Pertini, bivši predsednik Italije:

"On je poslednji među velikanima drugog svetskog rata koji odlazi pošto je bio prvi u borbi za ostvarenje i odbranu nezavisnosti svog naroda. on je dobio sve bitke u kojima je sudjelovao kao protagonist, izgubio je samo poslednju - onu protiv smrti. osećam se duboko ožalošćen jer sa Titom gubim prijatelja kojeg sam smatrao drugom po borbi i uverenju."

Lordan Zafranović, režiser:

"Jednostavno se ta epoha 20. stoljeća ne može zamisliti bez imena Tita. To je ogromna istorijska ličnost koja je obeležila ne samo naš prostor nego celi svet."

Hašim Kučuk Hoki, pevač:

"To je čovek koji je bio natprirodno pametan i jak, koji je uspio da ove današnje hajvane, Balkance, drži 50 godina u miru."

Abdulah Sidran, književnik:

"Čak i da je danas sto puta bolje nego sto jeste, i dalje je sto puta gore nego u Titovo vreme.

Rade Šerbedžija, glumac:

"Onome ko ne zna koliko je dobro živeo pod Titom, ja pomoći ne mogu!"

Rade Šerbedžija
foto: Ana Paunković

Bata Živojinović. glumac:

"Imao sam tu privilegiju da budem sa drugom Titom na Brionima. Takva su vremena bila. On je želeo da se druži sa glumcima i ja sam bio počastvovan njegovim pozivom. Voleo me je jer sam uglavnom igrao komandante u ratnim filmovima. Od preko trista, koliko sam ih snimio, bilo ih je trideset jedan partizanskih.

“Breza” je bio dobar film. Tu sam igrao Zagorca a Tito je po majci odatle vukao korene. Dva meseca sam među njima učio melodiju tamošnjeg govora. Posle premijere on mene oslovi “Zagorac”. Ja mu kažem: “Druže Tito, nisam ja Zagorac, ja sam Šumadinac”! A on na to kaže: ”Meni je to isti k...”!"

Bata Živojinović
foto: youtubescreen

Veljko Bulajić, režiser:

Apsolutno je u ratu bio briljantan komandant partizanskog pokreta. Odličan ratnik. Naravno, Stari je imao i pobeda i poraza. Na kraju krajeva, u finalu je pobedio. On je pobednik. Možete da ga volite ili ne volite. Što se mene tiče, neka svako izabere kako hoće.

General Džafer Nimeiri, bivši predsednik Sudana:

"Vi ste maršal, a ja sam vaš vojnik!“

Džemal Gadara, imam iz Počitelja:

"Jugoslavija je bila najbolja država na svetu, ja to otvoreno govorim, i Tito je bio najbolji državnik. Ja sam hodio po svetu, ali te slobode nigde nisam vidio i mislim da te slobode, Bog zna, a mi ljudi ne znamo, hoće li više biti?"

Ričard Nikson, predsjednik SAD:

“Tito je lider koji ima svoju boju, smisao za humor i sjajno pamćenje; on je izvrstan sudija ljudskih karaktera i on se nas, Amerikanaca, ne boji!” “Pod njegovim rukovodstvom Jugoslavija je postala jedna od najcenjenijih i najuglednijih zemalja u svijetu. Ona je veličine naše Luizijane - a ko u svetu zna za Luizijanu, a za Jugoslaviju znaju svi. Ona je iskreni prijatelj Sjedinjenih Američkih Država”.

Josip Broz Tito, Ričard Nikson
foto: Instagram printscreen

Sofija Loren, glumica:

"Takvu jednostavnost nikad nisam doživjela ni pri jednom susretu sa slavnim ljudima."

Dr Kenet Kaunda, predsednik Zambije:

"Pokret nesvrstanih doneo je mnogo toga za promenu odnosa u svetu u korist slobode, pravde, mira, ravnopravnosti. On je mnogo doneo i mojoj zemlji. Stvaranje pokreta nesvrstanih zemalja je bitan doprinos razvoju misli čovečanstva. Zbog svega toga hvala Vam kao osnivaču pokreta."

Margaret Tačer, premijerka Velike Britanije:

Tito je bio jedinstvena ličnost savremene istorije.

Predsednik Tito bio istaknuti svetski državnik ovog veka. On je poslednji koji je nadživeo slavnu grupu savezničkih vođa iz drugog svetskog rata, u kojem su partizani, nadahnuti i vođeni Titom, dali značajan doprinos pobedi saveznika.

Indira Gandi, premijerka Indije:

Otišao je jedan od velikih ljudi našeg doba, stvaralac istorije..Tito je, pre svega, bio izuzetno ljudsko biće. Ne može se, međutim, deliti njegova javna i privatna ličnost. On je imao izuetnu snagu i pokušavao je da ostvari savršenstvo.

Enriko Berlinguer, sekretar italijanske komunističke partije:

Ovde, pri odavanju poslednje počasti Titu, prisutne su delegacije, gotovo sve na najvišem nivou, i tako reči iz celog sveta. Mislim da to nije samo izraz poštovanja koje ceo svet oseća. ne samo izraz potrebe da se Titu izrazi zahvalnost zbog onoga što je on predstavljao. Ovako visoki nivo delegacija može se tumačiti i kao želja da se sledi Titovo delovanje i učenje, koje je on ostavio svetu, kao svoju zalogu, zalažući se za saradnju između država bez obzira na razlike.

Ahmet Seku Ture, bivši predsjednik Gvineje:

"Za nas Tito nije umro. Narodi sveta dele ideale koje je on otelotvorio. On će nastaviti da živi kroz sve narode sveta. Svaki put kada narodi budu izvojevali neku pobedu, mi ćemo znati da je to i Titova pobeda."

Antonio Ramaljo Janeš, bivši predsjednik Portugala:

Odajem najdublje poštovanje onome koji je bio jedan od najvećih i najlucidnijih državnika ovoga veka.

Vili Brant, bivši kancelar Njemačke:

"Pokret nesvrstanih je, bez sumnje, izgubio veliku ličnost, koja, pored svih ostalih osobina, obeležava i sam početak nesvrstanosti. On je bio poslednji živi osnivač pokreta. Sve se to događa u vreme kada je nesvrstanost, kao princip, kao politika, cenjena više nego ikad ranije. To je Titovo zaveštanje."

Džansper Ridli, književnik:

Nikad u istoriji toliko svetskih državnika i vođa nije prisustvovalo jednoj državnoj sahrani. Bilo ih je mnogo više nego na sahrani kraljice Viktorije u Londonu 1901. godine, pa čak i više nego na sahrani Džona Kenedija ili Vinstona Čerčila. Prisustvovali su toj sahrani četiri kralja, trideset i jedan predsednik države, šest prinčeva, dvadeset dva premijera vlada i četrdeset i sedam ministara inostranih poslova. Stigli su iz 128 zemalja i iz svih krajeva svijeta, s obe strane dva bloka zaokupljena hladnim ratom supersila, i iz svih neutralnih nesvrstanih zemalja.”

Jova Radovanović, muzičar:

Tito je bio je bio veseo i komunikativan čovek. Voleo je muziku, svirao je klavir, a jednom je pokušao da izvuče tonove i iz mog saksofona. Toliko nas je cenio da nas je pozvao na večeru u svoju rezidenciju dan pre odlaska na operaciju noge u Ljubljanu. Za stolom su bili samo generali, njegova porodica i mi. Tada smo ga poslednji put videli. Ubrzo posle toga je umro. I danas mi odzvanja rečenica koju je uputio "Sedmorici mladih": "Ćujte, boga mu, dećki, sedam Srba, a tako dugo zajedno"! Nad tim bi mogli da se zamisle političari koji sada vode našu zemlju.

Lord Karington, britanski političar:

Maršala Tita sam oduvijek cijenio. Ali, sada ga obozavam, jer je jedini on mogao 40 godina vladati ovim divljim i zavadjenim plemenima.

Vinston Čerčil
foto: Profimedia

Vinston Čerčil, premijer Velike Britanije

Odlučno smo stali na stranu Tita zbog njegove nepokolebljive i hrabre borbe protiv njemačke armije. Partizani su sada gospodari tamošnje situacije i predstavljaju smrtnu opasnost za Nijemce. Oko ovih hrabrih snaga i u njihovim redovima razvio se jedan jedinstveni pokret za slobodu cijelog naroda. Komunistima pripada čast što su prvi započeli borbu. Ti valjani Titovi sljedbenici drže onoliko Nijemaca u Jugoslaviji koliko ih drže kombinirane anglo-američke snage u Italiji.

Oskar Davičo, književnik:

Niko, nikada i nigde u svetu nije doživeo toliko sveopštih izraza brižne ljubavi koji sada privrženom nežnošću obasipaju Tita i okružuju ga sa svih strana. Nisu li to neki neprobojni zaštitni bataljoni saosećanja? Ova ljubav se izražava kao opštenarodni plebiscit odanosti koji se poistovećuje s Titom u dobrom, u teškoćama i u svemu ostalom. Nije zabeleženo da je neki državnik posle 36 godina rukovođenja tako složenom zajednicom kakva je Jugoslavija, doživeo toliko simpatija i toliko podrške kakvu sada prirodno i spontano doživljava Tito.

Alberto Moravija, književnik

Tito je znao da se prilagođava ritmu revolucije. Uvek je znao da bude na prvom mestu i da se na pravi način odnosi prema istoriji. Nikada u životu nije ustuknuo. Tito nije bio žrtva istorije, već čovek koji je stvarao istoriju.’’

Danijel Arap Moi, predsjednik Kenije

Životna opredeljenost i privrženost predsednika Tita načelima nezavisnosti, ravnopravnosti država, nesvrstanosti, samoodlučivanja svih naroda i ravnopravnih odnos u svetu, ostaće zabeležena u analima istorije kao najveći spomenik ljudskim dostignućima ovog doba.

Ginter Gras, književnik

Tito je borac za socijalizam u Jugoslaviji, ali njegovo delo ima mnogo širi i veći značaj; nemoguće je da ostavi trag samo u vlastito zemlji. Želeo bih da pronicljivost Titovog duha još dugo bude prisutna na našem kontinentu. To je čovek, komunista i socijalista koji je prvi uputio kritiku centralističkom pogledu na razvitak socijalističkog društva. Po meni, predsednik Tito je veliki borac upravo za takvo decentralizovano, humano socijalističko društvo i uveren sam da će taj veliki i teški put u Jugoslaviji biti krunisan uspehom.

Džon Kenedi, predsednik SAD

"Bio sam fasciniran svojim susretom sa Titom, partizanskim liderom koji je porazio sve svoje unutrašnje suparnike i pobedio Nemce“. Tito je bio komunista i nacionalista, a „njegova volja, njegove trupe i njegov prestiž spajali su i držali istorijski antagonizovane narode Jugoslavije“."

Edgar Huver, Džej Edgar Huver, Dž. Edgar Huver, Džon Kenedi, Robert Kenedi
foto: Profimedia

Artur Miler, književnik

Svaki dan sam najpre pogledao vesti o tome što se događa s partizanima maršala Josipa Broza Tita. Posebno želim istaknuti da je u 1941. primer Jugoslavije utjecao na mnoge ljude širom sveta i čitavu Ameriku izuzetno ohrabrujuće. Kada smo slušali o žestokom otporu s kojima su se jugoslavenski partizani suprostavili njemačkim hordama i fašizmu, prvi put od početka II svjetskog rata, postalo nam je jasno da je Hitlerova Njemačka nije nepobediva.

Mohamed Reza Pahlavi, iranski šah

Jugoslavija je, zajedno s Iranom, jedina zemlja koja je pod teškim okolnostima...pružila otpor Staljinu. Nije bilo lako ujediniti različite grupe, modernizovati jednu državu kao Jugoslaviju i jedno se mora priznati, maršal Tito je obavio izuzetan zadatak.

Deng Sjaoping, kineski političar

"Susreo sam se s drugom Titom baš kao sa starim vojnikom Imali smo srdačan razgovor i dogovorili smo se da zaboravimo prošlosti gledamo u budućnost. To je stav koji asmo usvojili To je stav koji smo usvojili smo kada smo rezimirali odnose s drugim strankama i istočnoeuropskim partijama i državama; Mi uzimamo sadašnjost kao svježu početnu tačku iz koje ćemo razvijati prijateljske, odnose i suradnju. Naravno, još je uvijek vrijedno truda analizirati događaje iz prošlosti. Ali mislim da je najvažnija stvar je da svaka partija, bilo velika, mala ili srednja, treba poštovati iskustva drugih i izbor koji su oni napravili i suzdržati se od kritiziranja načina na koji druge partije i države provode svoje poslove. To bi trebao biti naš odnos ne samo prema partijama na vlasti, ali i prema onima koji nisu na vlasti. Kad smo imali razgovore s predstavnicima komunističkih stranaka u Francuskoj i Italiji, mi smo izrazili stajalište da trebamo poštivati ​​njihovo iskustvo i iskustvo i njihov izbor. Ako su oni pravili greške , na njima je da ih isprave.. Isto tako, oni bi trebali zauzeti isti odnos prema nama, dopuštajući nam da pravimo greške ispravljamo ih ih. Svaka zemlja i svaka stranka ima svoje vlastitro iskustvo, koje se razlikuje od ostalih na hiljadu i jedan način. "

Džordž Kenan, američki diplomata

Tito je vrlo humana osoba. On je stari, žilavi revolucionar koji je bio na neverovatnim iskušenjima, ali ih je sva prebrodio sa izuzetnim uspehom. Kao da je bogomdan vojno-politički vođa sa svim manama i vrlinama. Kad donese odluku odvažno dela na njenom sprovođenju. Ljude procenjuje spremno, na prvi pogled. Nije uvek u pravu ali oštroumnost mu ne nedostaje. Kad nekog prepozna kao svog neprijatelja nemilosrdan je i istrajan dok ga ne pobedi, ali nije osvetoljubiv. Na sličan način dosledan je i kad je reč o prijateljstvu – nikad ne bi izdao prijatelja; niti bi se lako okrenuo protiv nekog ko mu je jednom bio odan i podržao njegov pokret. Ume da bude prepreden kad je potrebno, ali nema ni trunke prefinjenog Staljinovog licemerja niti je okrutan kao on.

Miroslav Mika Antić, pesnik

Postoje ljudi načinjeni od svetlosti. Oni su tu, među nama, dišu i misle, a ipak sjedinjuju u sebi i prošlost i sadašnjost i budućnost… Teško je imati dostojanstveniju reč, teško je naći muškiju, bolju i humaniju reč, u ovom stoleću, u jeziku bilo kog naroda ove kugle zemaljske, nego što su ta četiri jednostavna i zlatna slova: Tito. Tito je mudrost bratstva i lepota jedinstva.

Miodrag Petrović Čkalja, glumac

Danas je da Bog sačuva! Nisam čovek koji pati, znam da je moje vreme prošlo i da sam ja bivši komičar, ali to sto su ovi "ozbiljni" napravili prava je tragedija. Hiljadu puta, milijardu puta bilo je bolje pre nego sto su sadašnji dosli na vlast. Ma ja bih Tita od blata pravio! Onda sam mogao da plaćam struju, pa i da izađem, a od kako dođoše ovi - ništa. Na godišnji odmor nisam išao od 1986. godine. Kako cu dočekati zimu kad nema struje i ne mogu da se ogrejem!? Sve mislim da je neću docekati i da ću pre toga da umrem."

Ernesto Če Gevara, revolucionar

"Tito je čovek s kojim se posle prvih rečenica lako i jednostavno uspostavlja direktan kontakt."

Če Gevara
foto: Profimedia

Majka Didijea Drogbe, fudbalera Čelzija

Kad sam bila trudna s Didijeom postojao je vođa Jugoslavije, Maršal Tito, kojeg sam jako cenila zbog njegovih brojnih vrlina i upornosti. Zbog toga sam kao malog Didijea zvala Tito.

Predrag Živković Tozovac, pevač

"A možda je najmuzikalniji od svih bio drug Tito. Imao sam prilike da mu pevam, tražio mi je jednu vrlo zahtevnu pesmu. Onda me je on iznenadio kad ju je otpevao božanstveno. Samo učen pevač mogao je da izvede tako tešku kompoziciju koja ima sve te melodijske skokove. Naivna je priča da je on bio mašinbravar, pa da može tako da peva i da svira klavir, a ja sam eto bio svedok da može!"

Henri Kisindžer, političar

"Tito bi bio veliki čovek i da nije imao vlast."

Đorđe Balašević, pevač

Sа velikim ponosom i ljubаvlju pričаo nаm je, pored ostаlog, o njegovim susretimа s drugom Titom, koji su vezаni zа njegovu nаjdrаžu pesmu „RAČUNAJTE NA NAS".

- Hteo sаm dа nаpišem pesmu u kojoj bih izrаzio svoje osećаnje i divljenje premа domovini i nаrodu. Rаzmišljаo sаm dostа o tome. Jedne subote i nedelje, mаrtа 1978. godine, nаpisаo sаm je. Pesmа je ubrzo postаlа hit, Kаdа sаm obаvešten dа ću pevаti kod drugа Titа u Kаrаđorđevu 1. аprilа 1978. godine, bio sаm impresionirаn i u tom trenutku s lаkoćom sаm nаpisаo stihove. Meni, kаo i svаkom drugom Jugoslovenu, susret sа drugom Titom bio je i ostаo izuzetnа čаst i nezаborаvnа, drаgа uspomenа.

Pred drugom Titom je pevаo i u decembru 1979. godine. Slušаo je drugа Titа, bio u njegovoj blizini. Tаdа se i fotogrаfisаo sа njim. Tа fotogrаfijа mu je dаnаs, uz ovu pesmu, nаjdrаžа uspomenа. Dok mirno i tiho govori ne skrivа u očimа i srcu zаdovoljstvo i ponos što su ovu njegovu pesmu prihvаtili mnogi mlаdi širom zemlje i što je i posle toliko vremenа i dаnаs pevаju.

Đorđe Balašević
foto: Printscreen Youtube

Dragan Džajić, fudbaler:

Kad je Tito bio predsednik, bilo je jako malo ljudi koji ga nisu željeli videti. I ja sam ga želio upoznati, dodaje.

- Pozvao je sportiste u Beli dvor, u 10 sati je bio sastanak. Pozdravio se sa svima, prošao je pored mene i pitao me: "Dobro, Džajiću, kako to misle da je Zvezda gotova, a ona se uvek podigne?", otkriva. Tito mi je ostao u lepom sjećanju, govorili su da je navijao za Hajduk."

Miki Jevremović, pevač:

I ja sam pevao Titu, i to kada sam bio u vojsci, 1968. godine. Tek sam stigao, a on je tada pravio lov za diplomatski kor u Karađorđevu. Taj mangup okupi sve ambasadore, i uveče bude zabava. Iz kasarne su me poslali u uniformi koju sam tek dobio i koja je na rukavu bila zakrpljena. „Neka vidi Tito kako smo mi siromašan puk.” Stignem ja tamo, a šef protokola me pita šta mi je to i da li imam nešto drugo da obučem. Imao sam i smoking i rečeno mi je da moram to da nosim. Bio sam tek devet dana u vojsci, mnogi prijatelji nisu znali da sam bio u vojsci, uhvatio sam poslednji voz. Kad se sve završilo, odlaze gosti, ali Tito se vrati, ostalo se do četiri ujutro, on svira klavir. Gleda me, puši i kaže: „Boga mu ljubim, ova nam se vojska čudno oblači!” On je znao.

Halid Bešlić, pevač:

Mnogi ljudi s estrade koji su bili popularni i u prošloj državi imaju vrlo zanimljiv odnos prema prošlosti. Nekad su pevali Titu i Jugoslaviji, a kad je te zemlje nestalo postali su veliki Srbi, Hrvati i Bošnjaci, uvijek orni za domoljubnu pjesmu.

Jest, tako je. Kod mene je situacija drugačija. Ja sam živio u Titovo vrijeme i volio sam Tita. Jednostavno sam ga volio i nisam nikad u životu protiv njega rekao ružnu riječ. Nisam od tih koji će ga pljuvati sad kad nije popularan. Nisam taj. Čini mi se da bih tako pljunuo i sebe. Nisam time ni zaluđen, ali uvek sam poštovao čovjeka. U njegovo vreme sam lepo živeo, bio sam sretan, rodio sam se u toj zemlji i to je ta priča. Protivnici Tita nekad su bili samo oni iz prošlog rata. Gubitnici.

Spiros Kiprijanu, predsjednik Kipra:

Tito se poistovetio sa vlastitom borbom, sa svojom velikom vizijom i sa dostignućima 20. stoleća. Svojim životom i radom, koji su zračili svetom, on je postao jedna od retko velikih ličnosti našeg vremena. On je i poslednji veliki čovek naše epohe. Tito je osnivač i otac nove Jugoslavije. On simbolizuje hrabrost i vrlinu. Njegovo ime predstavlja zalog moralne snage, mira, pravde i slobode. Za male narode, posebno, njegova ličnost izvor je inspiracije, snage i nada.

Čarli Čaplin, glumac:

“Maršalu kome čin nije dodeljen dekretom nego borbom protiv fašizma, ja kao vojnik te borbe, stajem mirno i salutiram”

Čarli Čaplin
foto: Printscreen/Youtube

Haris Džinović, pevač:

Tito je čudo, obožavao sam ga. Meni je u tom sistemu bilo jako lijepo, rodio sam se u njemu, imao sretno djetinjstvo, imao sretnu mladost, bio, nako, solidan građanin koji se ponašao prema svim zakonima i pravilima igre... Ja i sad kažem da sam za vreme Tita živeo potpuno bezbrižno, što sa današnjih pozicija cenim neuporedivo više nego tada. U to vreme takav život je bio nešto uobičajeno.

Džimi Karter, predsjednik SAD:

Tito se borio protiv fašizma. Držao je šest različitih etničkih grupa zajedno. Izdržao je pritisak komunista iz SSSR-a. Staljinu je rekao čuveno "ne". Bio je jedan od osnivača pokreta zemalja u razvoju i čovek koji je tražio praktična i trajna rešenja...

Don Emesto Gevara, otac Če Gevare:

Imam jednu fotografiju mog Čea zajedno s predsednikom Titom prilikom davnog susreta u Jugoslaviji. Ta slika stoji na mom pisaćem stolu i čuvam je kao najveće blago.

Hajnrih Himler, jedan od najbližih Hitlerovih saradnika, 1944. godine

Voleo bih da vam navedem još jedan primer upornosti – upornost maršala Tita. Moram reći da je on stari komunista, taj herr Josip Broz, da je vrlo čvrst čovek. Nažalost on je naš protivnik. Taj zaista zaslužuje titulu maršala… On je naš neprijatelj, ali ja bih volio da imamo tucet Tita u Nemačkoj, ljudi koji bi bili vođe i koji bi imali takvu odlučnost i tako čvrste živce da se nikada ne predaju, iako su potpuno opkoljeni. Taj čovek ne raspolaže ničim, apsolutno ničim. Uvek je bio opkoljen, ali taj čovek je uvijek našao način da se probije. Nikad nije kapitulirao. Mi znamo najbolje kakve nam nevolje zadaje na jugoslavenskom prostoru, zbog toga što se tako uporno bori…”

Hitler i Himler
foto: Profimedia

Džordž Paton, američki general

Maršal Tito i njegovi partizani imali su i političke i vojničke hrabrosti da se usred okupirane Evrope, i kada naše stvari nisu išle dobro, late oružja i nanesu Hitleru neočekivan i težak moralni udarac. I ne samo moralni, nego i ozbiljan vojnički udarac, vezujući veliki broj nemačkih divizija za jugoslavenski front, koje su mu mnogo puta nedostajale na drugim ratištima, i na istoku i na zapadu Evrope…”

Šarl de Gol, francuski predsednik:

„Tito je borac koji je unatoč najtežim okolnostima iznio pobjedu. Tito je legendarni junak…”

Jaser Arafat, vođa Palestinskog oslobodilačkog pokreta, 1977. godine

"Borca, predsednika Tita karakteriše mudrost, oštroumnost i prijateljski odnos prema ljudima. Predsednik Tito je u svim srcima onih koji se bore za pravdu i slobodu, zbog svojih herojskih dostignuća…”

Nil Armstrong, američki astronaut

Predsednik Tito je čovek koji je razaranje i rat pretvorio u stvaranje i mir.

Ričard Barton, američki filmski glumac, 1971. godine

Veliki sam obožavatelj maršala Tita još od 1945. godine, kada je Tito za nas postao nešto stvarnije od mita… Znali smo da u Jugoslaviji postoji nešto misteriozno što se zove Tito i što je među Nemcima stvaralo pakao… Tito je posve drugačiji nego što sam ga zamišljao. Mislio sam da taj veliki državnik mora biti čovek žestoke prirode, a Tito je miran, skladan, dobro raspoložen i veoma duhovit čovek.”

Branko Čopić, pisac i pesnik

Tito je neustrašivi div koji je došao iz narodne bajke, izvršio besmrtno delo oslobođenja i ponovo se vratio u bajku.”

Ivan Meštrović, kipar

Tito je, bez svake sumnje, najveći čovek koga su u čitavoj svojoj povesti imali jugoslavenski narodi.”

Mirza Delibašić, slavni košarkaš, 1980. godine

Tužan sam. Mislim da od mene nema tužnijeg Jugoslovena. Znam, svi tugujemo, ali ja, bar se meni čini, teže i bolnije sve ovo podnosim, jer je najlepši dan u mom životu onaj kada sam bio Titov gost. Koliko sam tada blistao od sreće, toliko sam sada tužan, naprosto malaksao.“

 

Bonus video:

01:14
TEHNIKA FARBANJA JAJA ZA KOJU NISTE ČULI: Brzo je i lako, a imaćete UNIKATNA USKRŠNJA JAJA

TEHNIKA FARBANJA JAJA ZA KOJU NISTE ČULI: Brzo je i lako, a imaćete UNIKATNA USKRŠNJA JAJA

(Espreso/Titomanija)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.co.rs


Adria media