ZA PAKET SA POKLONOM ZA DETE IZ AMERIKE SRBINU STIGLO DA PLATI 8.000 DINARA CARINE: Otkrili smo o čemu je ovde reč

Redakciji Espresa javio se čitalac koji je bio besan zbog toga što mu je javljeno da za paket koji mu je poslala sestra iz Amerike treba da plati čak 8.000 dinara.

- Sestra mi je poslala paket sa poklonom za dete, u kojem se nalaze neka odeća i obuća, a kao "osiguranje" stavila je da paket ima vrednost od 250 dolara (a nema). Kad me jutros pozvao poštar, zamalo što nisam pao u nesvest. Kaže "morate da platite carinu u vrednosti od 8.300 dinara" - rekao nam je čitalac.

Kako bismo proverili o čemu je reč, pozvali smo Upravu carina, i ljubazna operaterka nam je objasnila otkud tolike pare za plaćanje.

- Kad vrednost paketa prelazi 50 evra, a u ovom slučaju je tako, naplaćuje se carina od 10 odsto vrednosti paketa, plus još 20 odsto za porez. Tako da, u ovom slučaju, sve je po zakonu - rekla je ona.

Ukoliko ste i vi naišli na ovakvu situaciju ili sličnu i našli se u čudu ovde možete da pronažete odgovore na sva pitanja:

1. Kako se odvija kontrola i carinjenje poštanskih pošiljaka?

Dešava se da nam se građani obrate sa žalbom da se u pošiljkama ne nalazi uvek ona roba koju su očekivali, te da sumnjaju da je neko „prisvojio“ jedan deo sadržaja. S tim u vezi, treba reći da pakete otvara poštanski, a ne carinski službenik, u prostoriji koja je 24 časa kompletno pokrivena video nadzorom.

Poštanski službenik cariniku podnosi na uvid sadržaj paketa, radi uzimanja svih podataka potrebnih za carinjenje robe, nakon čega se sadržaj najčešće vraća u istu ambalažu, osim u slučajevima kada je neophodna nova. Sve se ovo čini tako da ne dođe do vidne povrede omota, ili sadržine pošiljke.

Paketi se obavezno obezbeđuju unakrsnim povezivanjem kanapa, na čijim krajevima se obavezno stavlja poštanska plomba. U slučaju da pošiljka podleže naplati carinskih dažbina na pošiljku se stavlja nalepnica „OCARINJENO'', a ukoliko ne podleže, nalepnica „OSLOBOĐENO OD PLAĆANJA CARINE“.

Kontroli, odnosno otvaranju paketa može prisustvovati i primalac pošiljke ili osoba koju je za to ovlastio.

Carinik vrši uvid u sadržaj paketa i poredi ga sa pratećom dokumentacijom. Svi paketi koji sadrže robu koja podleže carinskoj kontroli i/ili naplati dažbina se otvaraju.

Naglašavamo da je za sadržinu poštanske pošiljke i njenu isporuku odgovoran poštanski operator. Kako se iz svega navedenog lako može zaključiti koju vrstu kontakta carinski službenik ima sa pristiglom poštanskom pošiljkom i njenim sadržajem, pošiljalac ili primalac koji imaju bilo kakvu zamerku na izgled ili sadržaj paketa, svoju reklamaciju treba da upute Јavnom preduzeću PTT saobraćaj „Srbija“, Ugrinovačka 210 b, u Beogradu, ako im je pošiljka stigla redovnom poštom, ili pak na adresu kurirske službe preko koje im je pošiljka dostavljena.

2. Na osnovu čega se vrši carinjenje poštanskih pošiljaka?

Carinjenje paketa započinje prvenstveno određivanjem carinske vrednosti neke robe (u ovom slučaju pošiljke) i to primenom metoda koje su propisane Carinskim zakonom i pratećim propisima.

Carinski službenici osim navedene vrednosti (odnosno računa) kao metode za utvrđivanje carinske vrednosti, koriste i druge metode, poput upoređivanja vrednosti slične ili istovetne robe. To se radi, jer se u praksi pokazalo da se vrednosti robe proizvoljno navode i to sa različitim motivima (nekada se vrednosti više puta uvećavaju, a nekada umanjuju sa ciljem ostvarivanja prava na povlasticu), zbog čega se pri određivanju carinske osnovice uzimaju sa rezervom.

3. Kako carinici utvrđuju vrednost robe?

Prema Carinskom zakonu, postoji 6 metoda utvrđivanja carinske vrednosti, propisanih odredbama čl. 52. i 56. pomenutog zakona, a primena tih metoda vrši se po hijerarhijskom redosledu.

Naime, ukoliko postoji sumnja da prijavljena vrednost robe predstavlja stvarno plaćenu cenu, odnosno, ako carinik posumnja u priloženu dokumentaciju, račun ili fakturu, a uvoznik na carinski zahtev ne pruži dodatne dokaze, carinarnica ima pravo da ospori prijavljenu vrednost i da carinsku vrednost utvrdi na osnovu ostalih propisanih metoda u zavisnosti od raspoloživih podataka.

Јedna od metoda je recimo upoređivanje vrednosti istovetne ili slične robe uvezene u približno isto vreme na teritoriju Republike Srbije.

4. Šta se podrazumeva pod terminom „carinske dažbine“?

Pod carinskim dažbinama se podrazumeva obračun carine i PDV-a, svi ostali nameti - poštarine, ležarine, usluga otvaranja paketa su poštanske usluge, koje pošta naplaćuje nezavisno od naplate carinskih dažbina.

5. Da li je i ko oslobođen plaćanja uvoznih dažbina na pošiljku?

Predviđeno je oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina na:

• pošiljke male vrednosti poslate od strane fizičkog lica drugom fizičkom licu, koje nisu komercijalne prirode i za koje nema obaveze plaćanja, u ukupnoj vrednosti do 70 evra. Ove pošiljke su oslobođene plaćanja i carinskih dažbina i PDV-a.
• pošiljke male vrednosti, nekomercijalne prirode, u ukupnoj vrednosti do 50 evra, koje pravno lice šalje fizičkom licu (kupovina preko interneta). Ove pošiljke su oslobođene plaćanja carinskih dažbina, dok se na njih PDV plaća.

6. Šta ako vrednost moje pošiljke prelazi limit predviđen povlasticom?

U tom slučaju ćete platiti predviđene uvozne dažbine.

Uvozne dažbine na pošiljke koje fizička lica primaju iz inostranstva u poštanskom saobraćaju, čija vrednost ne prelazi 3.000 evra, obračunavaju se primenom jedinstvene carinske stope u visini od 10 odsto, a na ocarinjenu vrednost obračunava se pripadajuća stopa PDV. Pritom, za poštanske pošiljke koje podležu naplati uvoznih dažbina, carinska osnovica uvećava se za troškove transporta i poštarine.

U slučaju da su pošiljke vrednije od gore navedenog iznosa (3.000 evra), ili ih naručuju pravna lica, obavezno je podnošenje deklaracije u pisanom obliku (Јedinstvena carinska isprava - ЈCI). Time se započinje postupak redovnog carinjenja, koji podrazumeva da će se roba cariniti po stopi utvrđenoj Zakonom o carinskoj tarifi.

7. Da li je vrednost pošiljke jedino merilo pri odobravanju prava na uvoz?

Nije, jer fizička lica mogu primati samo pošiljke čija sadržina jasno ukazuje na to da je reč o robi za lične potrebe ili potrebe domaćinstva.

To drugim rečima znači da kao fizičko lice možete primiti i vredniju pošiljku, ali u njoj ne sme biti predmet koji je namenjen za vršenje neke delatnosti (npr. običnu, a vredniju bušilicu može primiti i fizičko lice, ali profesionalnu, poput bušilice sa kompresorom – ne).

Uređaje potrebne za vršenje neke delatnosti možete da uvezete samo kao pravno lice, s tim što je neophodno da prethodno proverite da li je za taj uređaj potrebna i neka posebna dozvola za uvoz.

8. Postoji li razlika između pošiljaka koje stižu običnom poštom i onih koje dostavaljaju kurirske službe?

Što se carine tiče sve pošiljke imaju jednak tretman, nezavisno od operatora koji ih dostavlja. Roba koja se uvozi, odnosno, naručuje može da stigne redovnom poštom – preko PTT službe, ili preko kurirskih službi kakve su „DHL”, „Fedeks”, UPS” i sl.

Ukoliko pošiljka stigne brzom poštom carini se po stopi propisanoj Zakonom o carinskoj tarifi u redovnom postupku, ili pak primenom jedinstvene carinske stope u visini od 10 odsto.

Način dostave robe izbor je njenog naručioca i on se o tome verovatno izjašnjava u momentu porudžbine. Za naše građane i dalje je povoljnije da robu primaju putem obične pošte, s obzirom na to da su PTT usluge jeftinije od usluga brze pošte, pa su samim tim ukupni izdaci niži.

Kako se kod poštanskih pošiljaka koje podležu naplati uvoznih dažbina, carinska osnovica uvećava za troškove transporta i poštarine, onda je jasno da će viša cena transporta znatno uticati na uvećanje vrednosti same pošiljke, pa će i carinske dažbine za takvu pošiljku biti više.

9. Kontaktirali su me iz kurirske službe preko koje mi je stigla pošiljka i poslali mi ugovor o zastupanju, pa me zanima da li sam u zakonskoj obavezi da me oni zastupaju u carinskom postupku i da li uopšte mora neko da me zastupa ili to mogu da uradim sama, kao fizičko lice?

Ukoliko pošiljka stigne brzom poštom, carini se po stopi propisanoj Zakonom o carinskoj tarifi u redovnom postupku, a to znači da ne možete da zastupate sami sebe, već morate angažovati zastupnika tj. špeditera da to uradi za vas.

Međutim, taj zastupnik ne mora nužno biti špediterska služba kurirskog operatora preko koga vam je dopremljena pošiljka, već možete po svojoj slobodnoj volji odabrati zastupnika/špeditera kome ćete platiti uslugu zastupanja u postupku.

Primaoci pošiljaka često kada se suoče sa ovakvom situacijom uporede cene usluga na tržištu i odaberu za sebe povoljniju opciju.

10. Šta sve treba da platim po prijemu pošiljke i ko te dažbine naplaćuje?

Carinska služba naplaćuje isključivo carinske dažbine, PDV i akcize, a sve ostalo nisu takse koje građanima naplaćuje carinska služba.

Sledeće usluge naplaćuje POŠTA u skladu sa svojom važećom tarifom:

• podnošenje na carinski pregled (radi se o taksi koju naplaćuje pošta za otvaranje pošiljke i uprkos zvaničnom nazivu nema nikakve veze sa carinom),
• poštansku proviziju za uplatu,
• ležarinu za pošiljke.

11. Zbog čega se dešava da uvozne dažbine premaše vrednost robe koju građani poručuju preko interneta?

To se može desiti iz više razloga. Јedan od njih je to što pošiljaoci sami uvećavaju realnu vrednost pošiljke, koja se navodi radi njenog obezbeđenja.

Dešava se i da pristigla roba podleže naplati carine i PDV-a, kada u carinsku osnovicu pored cene transporta ulazi i trošak poštarine.

To je slučaj i kada građani umesto obične pošte, koriste usluge kurirskih službi (DHL, FEDEH, UPS itd.), čije su usluge znatno skuplje i samim tim mogu da podignu carinsku osnovicu.

12. Da li možete da pojasnite postupak carinjenja na nekom primeru?

Evo nekoliko primera: a) MOBILNI TELEFON VREDNOSTI 100 EVRA Kada je poštarina uključena u cenu robe (tzv. shipping free)

100 evra

Kada poštarina nije uključena u cenu robe već je posebno iskazana, npr. 20 evra

100 + 20= 120 evra

Obračunava se jedinstvena carinska stopa od 10% na vrednost robe

100 + 10 = 110 evra

Obračunava se jedinstvena carinska stopa od 10% na iznos dobijen sabiranjem vrednosti robe i poštarine

120 + 12 = 132 evra

Na tako dobijenu vrednost obračunava se PDV od 20%

110 + 22 = 132 evra

Na tako dobijenu vrednost obračunava se PDV od 20%

132 + 26,4 = 158,4 evra

Telefon će koštati ukupno 132 ili 158,4 evra

b) CIPELE od 80 EVRA U slučaju da kupac želi da naruči cipele iz inostranstva koje koštaju 80 evra, ako uzmemo da je transport plaćen npr. 10 evra, onda će carinska vrednost biti 90 evra, jer cena transporta ulazi u carinsku vrednost, a iznos carine primenom jedinstvene stope carine od 10% iznosiće 9 evra. Osnovica za plaćanje PDV je 99 evra (carinska vrednost od 90 evra + iznos carine od 9 evra). Iznos PDV koji se plaća u konkretnom sluačaju, po stopi od 20% iznosića 19,8 evra. Znači, ukupne dažbine će iznositi: iznos carine 9 evra + iznos PDV 19,8 evra = 28,8 evra. Obračun se vrši u dinarima po zvaničnom kursu NBS. v) PANTOLONE od 40 EVRA U slučaju da kupac želi da naruči pantolone iz inostranstva koje koštaju 40 evra, ako uzmemo da je transport plaćen npr. 10 evra, carinska vrednost će biti 40 evra, jer u ovom slučaju troškovi prevoza ne ulaze u carinsku vrednost. Osnovica za plaćanje PDV je 40 evra, što znači da će primenom stope PDV od 20% u našem primeru iznos PDV biti 8 evra. Znači, ukupne dažbine će iznositi 8 evra. Obračun se vrši u dinarima po zvaničnom kursu NBS. g) KNJIGA od 5 EVRA U slučaju da kupac želi da naruči knjigu iz inostranstva koja košta 5 evra, ako uzmemo da je transport plaćen npr. 5 evra, carinska vrednost će biti 5 evra, jer u ovom slučaju, troškovi prevoza ne ulaze u carinsku vrednost. Osnovica za plaćanje PDV je 5 evra. Iznos PDV, u našem primeru, po stopi od 20% iznosiće 1 evro. Obračun se vrši u dinarima po zvaničnom kursu NBS. NAPOMENA: Ukoliko biste recimo poručivali putem pošte akciznu robu (poput recimo cigarilosa, cigara, duvana za lule), u tom slučaju biste morali da platite i akcize. Primera radi za cigare i cigarilose plaća se akciza u visini 23,26 dinara po komadu (iznos važeći od marta 2018. godine).

Sve akcize, kako pomenute, tako i one predviđene za rezani duvan i duvan za lule, se usklađuju u određenom vremenskom intervalu.

13. Da li i kome mogu da se žalim ako smatram da vrednost moje pošiljke nije dobro procenjena?

Ukoliko primalac pošiljke, smatra da carinici nisu realno procenili vrednost pošiljke, neophodno je da se zahtevom obrati carinarnici u kojoj je roba ocarinjena.

Carinarnica će uvidom u dokumentaciju podnetu uz zahtev, a imajući u vidu okolnosti pod kojima je izvršen uvoz robe, doneti odgovarajuću odluku o osnovanosti zahteva.

Napominjemo da stranka ima pravo da uloži žalbu na obračun dažbina i pre nego što preuzme robu, što znači da ima pravo da od pošte traži obračun dažbina na uvid, pa ako se ne slaže sa njim, da ne preuzme robu, već da se odmah žali.

U slučaju podnošenja prigovora, pošta će neotvorenu pošiljku vratiti pošti carinjenja, zajedno sa deklaracijom, sprovodnicom i prigovorom primaoca radi sprovođenja ponovnog postupka carinjenja.

14. Koliki je rok da dostavim dokumentaciju koja mi je tražena?

Zakonski rok u kome treba da dostavite traženu dokumentaciju je 30 dana.

Da bi carinski postupak bio okončan carinska ispostava će vam uputiti poziv poštom da dostavite neophodnu dokumentaciju ako se pregledom sadržaja vaše pošiljke ustanovi da su za njen uvoz neophodne određene dozvole, ili ako postoji dilema oko prava uvoza, vrednosti robe i sl.

Ukoliko to ne učinite u predviđenom roku, vaša pošiljka će biti vraćena pošiljaocu.

15. Zašto je moja pošiljka vraćena u inostranstvo kada sam dostavio traženu dokumentaciju? Vaša pošiljka je vraćena pošiljaocu, jer ste odbili njeno preuzimanje, a niste pravovremeno podneli prigovor na nalaz carinarnice. Rok za to je 5 dana. U takvim slučajevima odredišna pošta vraća pošiljku pošti carinjenja kao neuručenu, te se ista vraća pošiljaocu na naznačenu adresu.

U konkretnom slučaju, carinski službenici po okončanju carinjenja, nikako nisu mogli da vam kao stranci u postupku sugerišu da naknadno priložite dokaz o vrednosti robe, pošto je obračun dažbina već izvršen.

Vaše je pravo da izrazite svoje neslaganje sa iznosom procenjenih dažbina i uložite prigovor na nalaz carinarnice, te da u upravnom postupku iznesete sve činjenice i okolnosti i podnesete isprave i druge dokaze značajne za donošenje odluke (predračun, račun, izvod iz banke, izvod o plaćanju preko Pay Pal-a...). Ali to morate učiniti u predviđenom roku.

Pošiljke iz Kine dolaze na poštu carinjenja bez naznačenog sadržaja u pošiljci, a u opisu robe gotovo uvek stoji reč „poklon“. Robu uglavnom ne prati faktura, zbog čega carinski službenici primenjuju metode vrednovanja predviđene članom 56. Carinskog zakona, radi utvrđivanja carinske osnovice.

16. Zbog čega mi je tražena dozvola za uvoz, kada su se u mojoj pošiljci nalazili samo vitamini/sedam baterija?

Kao pojedinac nemate pravo da uvozite veću količinu/veći broj komada istovetne robe, jer se dovodi u pitanje da li je ta roba namenjena za vaše lične potrebe ili za dalju preprodaju, naročito ako se iz baze podataka vidi da ste tu robu i ranije poručivali. Da podsetimo, pošiljka je nekomercijalne prirode ako se radi o povremenim pošiljkama, i ako njen sadržaj čini roba namenjena isključivo za ličnu upotrebu korisnika povlastice ili članova njegove porodice, koja po svojoj prirodi i količini ne ukazuje na to da je roba namenjena preprodaji.

17. Šta da radim ako mi stigne pošiljka iz koje je nešto izvađeno, ili mi pošiljka uopšte ne stigne?

U ovakvim situacijama žalite se poštanskom operatoru. Imate pravo na „Reklamaciju zbog oštećenja ili umanjenja sadržine poštanske pošiljke“, po članu 67. „Pravilnika o opštim uslovima za obavljanje poštanskih usluga“ (Službeni glasnik RS 24/10): „Primalac ili drugo lice koje je, prema odredbama ovih opštih uslova,ovlašćeno za prijem pošiljaka, treba odmah prilikom uručenja,a najkasnije narednog radnog dana, da reklamira prijem oštećene pošiljke ili pošiljke sa umanjenom sadržinom. Poštanski operator je dužan da se o osnovanosti reklamacije primaoca ili ovlašćenog lica izjasni u roku od 30 dana od dana prijema reklamacije.“

Takođe imate pravo na „Reklamaciju u slučaju neuručenja ili prekoračenja roka za uručenje poštanske pošiljke“ po članu 68. istog Pravilnika.

18. Stigle su mi poručene šolje amortizera, koje sam kupio od privatniog lica na sajtu Ebay. Carina je iznosila 2.888 dinara plus PDV, iako je par šolja plaćen 25 evra.

Fizičko lice koje kupuje robu preko interneta od drugog fizičkog lica (na sajtu Ebay ili nekom sličnom) NIЈE oslobođeno plaćanja dažbina.

Pošiljke male vrednosti (do 70 evra) koje građani dobijaju od fizičkih lica iz inostranstva, oslobođene su SVIH uvoznih dažbina (carine i PDV-a), samo pod uslovom da za pomenutu pošiljku ne postoji obaveza plaćanja, dakle, da se ne radi o trgovini.

Uvozne dažbine nećete platiti ako Vam pošiljku besplatno šalje rođak ili prijatelj, a ne osoba koja nešto prodaje preko interneta.

19. Zanima me zašto mi je naplaćen PDV kada je vrednost moje pošiljke manja od 50 evra?

Kada se radi o internet kupovini PDV se plaća na sve pošiljke, pa i na pošiljke male vrednosti. Dakle, platili biste PDV čak i da je vrednost Vaše pošiljke niža od ove koju ste naveli. Poresko oslobođenje propisano je samo za pošiljke male vrednosti koje domaći i strani državljani besplatno primaju od fizičkog lica iz inostranstva, pod uslovom da te pošiljke nisu komercijalne prirode i da njihova vrednost ne prelazi iznos od 70 evra.

20. Kako sam kao pravno lice sklopio ugovor sa Poštom Srbije za uslugu Post Export, mogu li biti oslobađen troškova carine pri slanju robe u zemlje regiona, ukoliko imam dokaz da je roba proizvedena u Srbiji. Interesuje me šta je sve potrebno kako bih to dokazao?

U skladu sa Sporazumom o slobodnoj trgovini CEFTA 2006, kao i Regionalnom konvencijom o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu, možete izvoziti u sve strane potpisnice, odnosno putem pošte slati robu sa preferencijalnim poreklom, koja će biti oslobođena plaćanja carine. Kako bi mogao da koristi ovu povlasticu, izvoznik je u obavezi da prilikom sprovođenja postupka izvoznog carinjenja robe dostavi dokumentaciju, na osnovu koje se sa sigurnošću može utvrditi da proizvod ima preferencijalno poreklo.

Da bi proizvod imao tzv. preferencijalno poreklo nije dovoljno da bude samo proizveden, već mora da bude u potpunosti dobijen ili dovoljno obrađen, odnosno prerađen u Srbiji.

Ukoliko posedujete svu potrebnu dokumentaciju možete se direktno obratiti carinskoj ispostavi Pošta, gde ćete carinskom službeniku pored izjave na fakturi, staviti na uvid i gore pomenutu dokumentaciju.

Ako niste sigurni da imate sve što vam je neophodno za utvrđivanje statusa porekla konkretnog proizvoda Uprava carina Srbije u tome može da vam pomogne. U tom slučaju pisani zahtev uputite poštom na adresu:

Ministarstvo finansija – Uprava carina, Bulevar Zorana Đinđića 155a, Novi Beograd, sa dokazom o plaćenoj administrativnoj taksi propisanoj Zakonom o republičkim administrativnim taksama

Bonus video:

(Espreso)