TREĆA DOZA VAKCINE TREBA DA BUDE DRUGAČIJA OD ONE KOJU SMO VEĆ PRIMILI: Dr Baskić saopštio rezultate istraživanja

Najbolje bi bilo da u trećem krugu vakcinacije, koji će sigurno uslediti na jesen, primimo vakcinu napravljenu na nekoj drugoj platformi od one koju smo već primili, jer tako širimo svoj imuni odgovor na virus, izjavio je danas mikrobiolog i profesor Medicinskog fakulteta u Kragujevcu dr Dejan Baskić.

"Ja sam se vakcinisao fajzerom kao i većina zdravstvenih radnika, ali bih se revakcinisao kineskom vakcinom. Ona jeste sporija, pokazala je da joj je potebno više vremena za stvaranje zaštite, ali kineska vakcina sadrži ceo mrtav virus i razvija imuni odgovor na sve komponente tog virusa, ne samo na onaj čuveni S protein, a fajzer vakcina je moj imuni sistem pripremila samo na S protein", rekao je Baskić za TV K1.

On je dodao da već postoje istraživanja koja pokazuju da je kineska vakcina bolja odbrana od novih sojeva virusa, konkretno od brazilskog soja.

Širi se odgovor na virus "Najbolje bi bilo da u nekom trećem krugu vakcinacije na jesen primimo vakcinu koja je napravljena na drugoj platformi. Tako širimo naš imunski odgovor da bi bio bolji", rekao ej profesor Baskić koji je rukovodio istraživanjem u Kragujevcu o efektima vakcinacije. Na osnovu preliminarnih rezultata tog istraživanja je zaključio da je svaka vakcina dobra, i da građani ne treba da razmišljaju o tome da li da se vakcinišu ili ne.

U Domu zdravlja Kragujevac sprovedeno je istraživanje kojim je obuhvaćeno 28.630 vakcinisanih i više od 100.000 nevakcinisanih građana od 1. januara do 31. marta.

Rezultati pokazuju da je verovatnoća da vakcinisani dobiju upalu pluća tri puta manja, a ako su primili obe doze i 15 puta manja.

"Osoba koja je primila vakcinu, bilo koju vakcinu i to jednu dozu, ima četiri puta manje šansu da oboli od kovida, a osobe koje su primile dve doze odnosno revakcinisane su, osam puta je manja verovatnoća da se razbole ", kaže Baskić.

Vakcine - u prvoj liniji odbrane

U prvoj liniji odbrane organizma od virusa su vakcine, kažu lekari, a stručnjaci objašnjavaju šta je osnovni razlog da neki građani, ipak, odbijaju vakcinaciju.

"S jedne strane javlja se nedovoljna informisanost, a sa druge strane od početka se priča da mlađi ne oboljevaju sa težom kliničkom slikom, pa se osećaju sigurnije. Čini im se da će izbeći , kao i da će imati blagu formu. Ja svakom od njih mogu da kažem da biraju virus", navodi epidemiolog dr Predrag Kon.

A šta je sa onima koji imaju antitela?

"Mnogi zaista imaju antitela, pogotovo sad je postala moda da se rade antitela. Naravno, oni nisu prioritet u vakcinisanju, ali preporuka je da treba da budu vakcinisani", dodaje Kon.

Mladi nepoverljivi

Velika je razlika u kliničkoj slici između vakcinisanih i nevakcinisanih - ako se razbole, vakcinisani imaju blaže simptome, pokazalo je istraživanje Doma zdravlja Kragujevac.

Među obolelima najmanje je onih koji su dobili "Fajzerovu" vakcinu, zatim "Astra-Zenekinu" i rusku.

Vakcinacija je nedavno počela i u studentskim domovima, ali mladi su nepoverljivi.

"Kad pođemo od komunikacijskih poruka sa početka pandemije, oni smatraju da mogu sebi da dopuste luksuz da sačekaju, vrlo su zaintrigirani da prate naučne članke i da razumeju šta je vakcina", napominje Kristina Car, psiholog.

Kod nekih vakcina potreban je duži period da se stvore antitela, ali svima je jedno zajedničko - sprečavaju teške oblike bolesti.

(Espreso / RTS)