SMRDI, ALI BAR NEMA DIMA: Posetili smo porodicu u Kovinu koja živi pored deponije, MESEC DANA NAKON POŽARA! (VIDEO)

Deponija u Kovinu. Tema o kojoj smo već pisali i problem koji će, nadamo se, biti rešen i priča koja će završiti s pozitivnim epilogom.

Pre tačno mesec dana na ovoj deponiji izbio je požar koji je gašen danima. Godinama ranije, činilo se da ovoj ekološkoj katastrofi nema kraja. Prošlog meseca posetili smo porodicu Stojsavljević koja živi tik do deponije i koja je proživljala horor, užas i vodila bitku za opstanak.

S obzirom na to kako je ovo postala jedna od glavnih tema u srpskim medijima, oglasila se i ministarka za zaštitu životne sredine, Irena Vujović.

Sazvan je hitan sastanak ministarke, predsednice opštine Kovin, Sanje Petrović, i gradonačelnika Pančeva, Aleksandra Stevanovića, na kojem je dogovoreno da se otpad iz Kovina vozi na deponiju u Pančevo.

Odlučili smo da nakon mesec dana odemo na kovinsku deponiju, ali i posetimo porodicu Stojsavljević koja nas je i prošli, ali i ovaj put vrlo srdačno i domaćinski dočekala.

Njihova kuća nalazi se odmah pored deponije i decenijama već žive u nehumanim uslovima za život, okruženi smećem i smradom.

Zadnjih mesec dana mi smo bukvalno živnuli. Ugašena je vatra koja je tri meseca neprekidno gorela i sada stvarno i brinu i dolaze. Oni su tu vatru gasili, pa može se reći i mesec dana. Tek se za poslednja dva, tri dana može reći da ne dimi i da je ugašeno. Možemo da dišemo. E sad da ima smrada, ima, ali barem nije dim i vidi se da je deponija na neki način zatvorena. Ima pomaka što se tiče deponije", ispričao nam je Zoran Stojsavljević koji živi u Kovinu sa svojom višečlanom porodicom.

Tužna je činjenica da su ovi ljudi toliko navikli na smrad, đubre i dim, da su sad zahvalni i zadovoljni jer uopšte mogu normalno da dišu. Pravo na čist vazduh bi trebalo da se podrazumeva.

Tu na ulazu je odlaganje smeća i onda kamioni dolaze i nose ga za Pančevo. To sad tako otprilike funkcioniše i to je za nas spas jer da se nastavilo onako, ja sam bio spreman da se selim iz kuće. Baš je bilo da ne možemo da funkcionišemo. Sad će doći i muve i opet će biti haos, bar kad bi hteli malo da isrpskaju, ali uglavnom mnogo je bolje", nastavlja svoju priču Zoran.

Kako sam kaže, bilo je neophodno da se podigne galama kako bi konačno bio stavljen katanac na deponiju.

Kako smo saznali, pre dve nedelje je ponovo izbio požar te smo pitali Zorana koji je bio uzrok i da li su nadležni na vreme reagovali.

Od kad je izbio drugi veliki požar onda vidim da stvarno vode računa. Ima tu neki portir koji svakog dana prođe jedno dva, tri puta i gde god dimi dođe njihov vatrogasni kamion i gase i vidi se da brinu. To valjda iznutra izbija, valjda nije ni ugašeno iznutra. Da budem iskren, dosta je bolje. E sad, šta će dalje biti, videćemo. Ovo treba da se reši, ali je za nas lično situacija mnogo bolja."

Kako navodi, situacija je bila toliko bezizlazna da je on planirao da se sa svojom porodicom odseli iz Kovina.

Za razgovor je bila raspoložena i Zoranova sestra, Anđa, koja ističe da situacija jeste bolja, ali i dalje nije sve rešeno.

Jeste mi malo lakše i malo mi je bolje. Nakon što ste vi svi otišli, došli su da zatvore deponiju i zabranili su da se baca smeće. Normalno da mi je lakše ali nije mi lakše kad ovo gledam svaki dan. Neka malo nešto urade po tom pitanju. Zato sam i posadila drveće, da se to ozeleni i da ne gledamo te najlone i taj smrad. Više nemamo snage da se borimo", iskrena je bila tetka Anđa.

Veliki problem je što kuća porodice Stojsavljević gleda direktno na deponiju visoku nekoliko metara i manje je bitno što estetski ružno izgleda, nego što smrad dopire direktno do njihovog dvorišta.

Pa zar ja ne bih volela da i vas lepo dočekam pa da skuvamo kafu da mogu da sednem, a ne da gledam u deponiju 30 godina? Šta će i kako oni da urade, ne znam. Volela bih da tu malo bace zemlju i taj kanal malo da se pročisti, da koliko toliko to kad se ozeleni, da nam ne bude smeće pred očima. Zamislite sad kad bude 30 stepeni kako ćemo mi da dišemo i kakav će smrad biti. Odmah zatvaraj vrata, zatvaraj prozor, spuštaj roletne", ističe ova divna žena i traži samo ono minimalno, da u sopstvenom dvorištu ima mir, zelenilo i čist vazduh.

Možda deluje da je problem naizgled rešen, ali je realnost malo drugačija. Da, definitivno pomaka ima, no, s lepšim vremenom i višim temperaturama, ova i druge porodice koje žive u okolini deponije biće suočene s nesnosnim smradom, muvama, a možda i ponovnim izbijanjem požara.

Smeće tu stoji te stoji i trebaće nekoliko godina da se to odnese na drugo mesto i da Kovin postane pogodno tle za život. Apelujemo ovim putem nadležnima da reše problem jer katanac na deponiji nije krajnji cilj. Krajnji cilj je čista i ozelenjena životna sredina, a to će biti moguće tek kada se sve smeće odnese na deponije koje su za to predviđene.

Nakon što smo se uverili kakva je trenutna situacija u Kovinu, bilo je vreme da se uputimo put Beograda, a za kraj su nam Stojsavljevići uputili reči koje nam najviše i znače.

Vama svima hvala, hvala i državi što se oglasila i što su zatvorili deponiju i bukvalno nas spasili"

Takođe smo pokušali da dođemo i do predsednice opštine Kovin, Sanje Petrović, ali kako su nam u opštini rekli, ona juče nije bila u zgradi te nismo uspeli da dobijemo komentar o ovoj temi.

(Espreso)