MILAN ODBIJA DA PRODA ČUDESNI KAMEN IZ OVE VODENICE: Ostavio mu ga je otac 1957. godine, priča je FASCINANTNA
Nova Varoš, vodenica, Foto: Rina

neguje se tradicija

MILAN ODBIJA DA PRODA ČUDESNI KAMEN IZ OVE VODENICE: Ostavio mu ga je otac 1957. godine, priča je FASCINANTNA

Kneževići su ostali dosledni ideje svoga oca da kamen koji već decenijama kotrlja ne prodaju već mu daju novi život i pravu namenu

Objavljeno:
  • 10

Nekada su vodenice širom Srbije hranile na stotine gladnih usta i bile svojevrsni „informacioni biro“, mesto gde su se vredni meštani sela okupljali, razgovarali o problemima i prepričavali priče o vampirima. Pre pola veka na svakoj reci načičkane jedna do druge stajalo je na desetina malih drvenih građevina u kojima je mleo vodenički kamen, a danas je to izuzetna retkost.

Jedna od njih je i Kneževića vodenica u novovaroškom selu Bistrica, koja bi mogla da melje dan i noć, ali nema za koga. Kneževići su ostali dosledni ideje svoga oca da kamen koji već decenijama kotrlja ne prodaju već mu daju novi život i pravu namenu.

1 / 2 Foto: Rina

"Kamen je kupio moj otac još 1957. godine u nadi da će sagraditi vodenicu. Međutim, posle toga smo se mi, njegova deca, razišli svako na stvoju stranu, neko u školu, neko na posao u grad. Kamen je stajao tu godinama, dolazili su ljudi da ga otkupe, ali nisam mogao to da dozvolim. Želeći da sačuvam porodičnu tradiciju vodenicu smo pustili u rad 1994. godine. Nema mnogo posla, jer nema naroda za koga da melje, a sve slabije ima i žita. Ali rekao sam svom ocu da sam uspeo vodenicu da obnovim i moja misija je bila završena", kazao je za RINU, Milan Knežević.

Nekada je Bistrica bilo poznata po vodenicama i vodeničarima, a ova u vlasništvu porodice Knežević, iako je najmlađa u selu, očigledno će nadživeti svog vlasnika i tako izbeći sudbinu mnogih.

"Samo u našem selu bilo je devet potočara od Draževića do Bistrice, našalost, samo dve su ostale da rade, Krđanska koja je trenutno ostala bez vode i Stojića vodenica koja ima dva vitla na reci".

Mleti žito i pretvarati ga u brašno nije lak posao, vodeničar mora znati da ne treba žuriti jer tada brašno gori. Što sporije se melje, to je bolje, a ukus hleba od brašna iz ovakvih vodenica daleko je bolji od onih iz prodavnice.

"Pravim domaći hleb od pšeničnog i heljdinog brašna i nije samo što je ukusnije već i zdravije", kazala je supruga Slavica Knežević.

Nakon odlaska u penziju bračni par Kneževića vratio se na selo pre 15 godina, jer tu tako kažu imaju sve što im je potrebno za sebe i svoju decu.

(Espreso/RINA)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media