Naplaćuju i kumu i starom svatu: Ovo je istina o tarifama za krštenje i venčanje u Srbiji! (FOTO) (ANKETA)

Venčanje i krštenje jedni su od najvažnijih životnih događaja svakog čoveka, ali kada se dođe do plaćanja svi se hvataju za glavu.

No ne koštaju samo restoran, muzika, hrana, već i sam čin, ako je crkveni kada je u pitanju venčanje.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Da bismo saznali da li za venčanje i krštenje postoji posebna tarifa ili se svešteniku daje ko koliko ima i može, pozvali smo nekoliko crkvi u Srbiji.

Vozači, pazite se, kreće akcija koja bi mogla mnogo da vas košta!

Ono što smo uspeli da saznamo je da se situacija razlikuje crkve do crkve, ali da većina ima standarnu tarifu po kojoj naplaćuje svoje "usluge".

Tako u crkvi Svetog Prokopija u Prokuplju postoji striktna tarifa.

Za venčanje u ovoj crkvi troškovi venčanja staju 10.000 dinara. Po 3.000 dinara daju mladoženja i mlada, a po 2.000 dinara kum i stari svat.

Što se krštenja u pomenutoj crkvi tiče ono košta 6.000 dinara. Od toga, 3.500 dinara plaća kum, a 2.500 dinara domaćin odnosno onaj ko se krsti, odnosno kada se krsti beba ili maloletno dete plaćaju njegovi roditelji.

Dakle, "kume dođi da podelimo račun"...

U Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Subotici situacija je nešto drugačija, pa je, biti bliže Bogu, nešto jefitnije.

Naime, taksa za venčanje iznosi 1.150 dinara, dok je za krštenje ona 810 dinara. Ukoliko želite - svešteniku se novac daje po dobroj volji i onoliko koliko imate.

Pozvali smo i jednu crkvu u Beogradu, tačnije Vaznesenjsku crku u Žarkovu da pitamo kakva je situacija kod njih. Beograd slovi za skuplji od unutrašnjosti u svemu, a kakva je situacija u ovom slučaju?

Kako su nam objasnili - cena se razlikuje od sveštenika do sveštenika. Neki naplaćuju celokupno venčanje 7.000 dinara, dok je kod nekih obavezno platiti 3.000 dinara a ostalo, ako imate, dajete po dobroj volji i onoliko koliko ste u mogućnosti.

Što se krštenja tiče, za to ne postoji nikakva cena, odnosno daje se svešteniku dobrovoljno, onoliko koliko imate.

Na kraju, iako nismo očekivali da u crkvi prođemo kao u prodavnici, čini se da je upravo tako.

Finansijski izveštaji crkava daleko su od očiju javnosti, a iako postoje razne priče o bogaćenju ove institucije, jedno je jasno - "daj koliko imaš" ne važi baš.

Barem ne svuda.

( S.K. )