PROŠLO JE PUNIH 17 GODINA OD MARTOVSKOG POGROMA: Potresna svedočenja ljudi koji i dan danas žive u strahu!

Prošlo je punih 17 godina od "martovskog pogroma" kada su Albanci sa Kosova i Metohije proterali više od 4.000 Srba, 28 ljudi je stradalo, a više od 900 je pretučeno. Uništeno je 35 spomenika kulture i pravoslavnih crkava, ali i skoro hiljadu srpskih, romskih i aškalijskih kuća.

Uništeno je u ta dva paklena dana i oko 10.000 vrednih fresaka, ikona, putira i mnogih drugih crkvenih relikvija, kao i knjige krštenih, venčanih i umrlih, koje su svedočile o vekovnom životu Srba na Kosovu i Metohiji.

Deo kuća, crkava i manastira srušenih i zapaljenih danas je delimično obnovljen. Srbi se u čak 33 mesta većinom više nisu vratili, a oni koji ostali kažu da i dalje žive teško i sa velikom nezvesnošću. Većina raseljenih u svoja sela dolazi samo dabi obišli groblja...

- Ovde je naša zemlja i tu smo rođeni, ali posle 17. marta uvek imam neki strah. Jednostavno tog dana je počeo pakao, prvo je došla omladina, a onda neki ljudi sa mantilima i puškama koji su Molotovljevim koktelima počeli da pale kuće – priča Gorica Mitrović iz Lipljana.

Zoran Simijonović iz istog sela kaže da će se tog dana sećati dok je živ. Uprkos svemu ostao je u svom rođenom Lipljanu, ali otkriva da spokojan više nikada neće biti.

- Kada smo izašli iz kuće videli smo da sve gori. Bila je to masa od 2.000 ljudi koja je krenula na nas, vojnici KFOR-a su nas tek iz petog puta izvukli iz tog haosa. Prebačeni smo u drugo selo, gde su nas meštani prihvatili i tako smo spasili gole živote. Tada to sve nismo očekivali, a desilo se. Nikad nisi 100 odsto siguran šta će se desiti za koji dan, mesec ili godinu, to je sve i danas neizvesno – rekao je Simijonović.

Prema procenama UNMIK-a, na 33 lokacije u pogromu, učestvovalo je oko 60.000 Albanaca. Proterivanje Srba i uništavanje imovine krenulo je najpre u Kosovskoj Mitrovici, a potom i u drugim delovima Kosova i Metohije. Srbi su proterani iz Kosova Polja, Obilića, Plemetine, Lipljana, Uroševca, Đakovice, Gnjilana i mnogih drugih mesta.

Lipljanski paroh Dragiša Jerinić veli da se ljudi do danas nisu oporavili od ovih stravičnih događaja.

- Veoma mali broj je uspeo da se vrati. Ali su i dalje imali pritiske, tako da je svega jedan procenat Srba ostao tu i preživeo posle stradanja u martovskom pogromu. KFOR i policija nisu bili organizovani, niti su očekivali neki napad, a znamo da je njihova obaveza i dužnost bila da obezbeđuju da sav narod može normalno da živi. U selu su spaljeni crkva, škola, pošta i druge zgrade, ali i jedan čovek, Zlatko Trajković, i do dana današnjeg niko za to nije odgovarao – objašnjava paroh.

Navodni povod za pogrom bila je nesreća u kojoj su se 16. marta trojica dečaka albanske nacionalnosti utopila u Ibru, u selu Čabra u Ibarskom Kolašinu, za šta su Albanci optužili Srbe, odnosno meštane sela Zupče, od kojih su nesrećni dečaci navodno bežali. Iako su zvaničnici Unmika negirali bilo kakvu vezu Srba sa tom tragedijom, albanski mediji, citirajući zapaljive izjave političara, odigrali su ulogu okidača u događajima koji su usledili.

Šezdesetak sati nemira na Kosovu presekao je NATO koji je uputio pojačanja predvođena komandantom južnog krila te Alijanse, admiralom Gregorijem Džonsonom.

Iako se pogrom nad Srbima odigrao pred 38.000 vojnika "FOR i 8.000 UNMI" policajaca, koji su bili zaduženi za očuvanje bezbednosti svih koji žive na Kosovu, organizatori nasilja nikada nisu kažnjeni, a i oni koji su direktno učestvovali osuđeni su na minimalne zatvorske kazne.

Zapaljeni Devič, Bogorodica Ljeviška, Crkva Hrista Spasa...

Za samo 48 sati zapaljeni su manastiri Bogorodica Ljeviška i Devič kod Srbice, Prizrenska Bogoslovija i Hram Svetog Đorđa, crkva Hrista Spasa i konak manastira Svetih Arhangela kod Prizrena, miniran je manastir Svetih Kozme i Damjana u Zočištu. U južnoj Kosovskoj Mitrovici zapaljena je crkva Svetog Save, u Prištini crkva Svetog Nikole, a u Podujevu su okupljeni Albanci polomili krst sa kupole crkve Svetog Andreja Prozvanog.

Bonus video:

(Espreso / Blic)