"SITNE" PREVARE KOJOM NAS OBMANJUJU U PRODAVNICAMA: "Otvorila sam kutiju paste za zube, i ostala bez teksta"

Isto pakovanje, ista cena - a manja količina. Ovo je najčešća prevara potrošača kada su u pitanju suplementi, konditorski proizvodi poput čokolada i napolitanki, mlečnih proizvoda kao što su pavlaka i jogurt, ali i skupe robe - parfemi i šminka.

Dodatni problem je što gramaža pojedinih konzerviranih proizvoda od ribe, mesa ili povrća često sadrži i do 15 odsto manju količinu od one koja je naznačena na pakovanju.

Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zatitu potrošača Srbije, kaže za MONDO da su ovo samo neke u nizu obmana potrošača, koji određenim brendovima poklanjaju poverenje i novac, nakon čega se ispostavlja da su izigrani u proseku za količinu od 12,5 odsto proizvoda.

Obratila se čitateljka Petra Janković iz Beograda, koja je nakon kupovine shvatila da je proizvođač izigrao njeno poverenje kao stalnog kupca.

"Pastu za zube ovog proizvođača kupujem godinama i do sada se sam proizvod, kao ni pakovanje nisu menjali. Kada sam došla kući i otvorila kutiju, ostala sam bez teksta. Pasta je znatno manja, sada ima samo 75 mililitara, dok je ostavljen veliki prazan prostor u kutiji, kako ne bismo primetili da od sada za istu cenu dobijamo mnogo manje! Mislim da mi kao kupci nismo dužni da proveravamo svaki put da li su oni možda smanjili proizvod, već bi trebalo da nam se to naglasi pre kupovine. Ovako smo prevareni, a nemamo pravo da se žalimo", kaže Petra Jovanović.

Prema rečima Petra Bogosavljevića, veliki proizvođači znaju da se na vizuelnom efektu najviše novca zarađuje. Zbog toga je prvi način prevara kojima podležu i koji su česte na svetskom nivou - smanjenje gramaže, dok pakovanje ostaje isto.

"Proizvod izgleda identično, iste veličine i pakovanja. Tek ako pročitate gramažu, videćete da je smanjena na 100 na 90, ili sa 90 na 75. To nas dovodi do toga da svaki put pre kupovine treba da poveravamo i čitamo šta piše na pakovanju, čak i kada isti proizvod kupujemo godinama. Da situacija bude gora, često se dešava da jedan proizvod na jednom mestu ima 80 grama, na drugom 90 grama. Sve je isto, samo se proizvodi u dva različita grada. To se dešava kod suhomesnatih, konditorskih i mlečnih proizvoda", kaže predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.

Druga vrsta problema je smanjenje gramaže pod maskom "redizajniranja pakovanja". Mislite da je to isti proizvod u novom pakovanju, ali je zapravo količina proizvoda smanjena, dok su amabalaže sve veće i veće.

"Skupi parfemi često imaju takva pakovanja da tek kada ga otvorite, vidite da je količina mala, a ambalaža povećana. Tu su zatim kozmetika i šminka, kao proizvodi u kutijama koji se često ne otvaraju pre kupovine. Tek kada dođete kući i otvorite, vidite malu količinu proizvoda. To je namerno i ciljano dovođenje potrošača u zabludu, čime ste izneverili njegova očekivanja. To se dešava i sa konditorkskim proizvodima, kada se unutar velikih pakovanja ubacuju plastične pregrade, čime dobijete znatno manju količinu onoga što ste kupili", kaže Petar Bogosavljević.

Osim ovakve vrste "sitnih" prevara, dokazano je i da se u pojedinim konzerviranim proizvodima sa povrćem, ribom i mesom često nalazi manja količina od one koja je naznačena na pakovanju. To se naročito odnosi na proizvode sa uljem, koje tek kada iscedite, možete da izmerite i proverite tačnost gramaže na pakovanju.

"To je čest problem sa gotovim jelima. Kada je urađeno ispitivanje ispostavilo se da su deklaracije pojedinih proizvođača neistinite, što predstavlja potkradanje. Osim finasijske štete, problem je to što smanjenje gramaže utiče na zdravlje potrošača, koji veruje da je uneo određenu količinu hrane, koja može da bude propisana od strane lekara. Ako potkradate 15 odsto sadržaja, time toliko ukidate na nutritivnim namirnicama pre svega deci ili pacijentima koji boluju od dijabetesa ili niza drugi bolesti kod kojih se mora strogo voditi računa o ishrani. Zato proizvođači imaju i etičku odgovornost", kaže Bogosavljević.

ŠTA KAŽE ZAKON I REGULATIVA?

Kada se gramaža smanji, a pakovanje ostane isto, firma nema zakonsku obavezu da o tome obavesti kupca. Ovakvi postupci smatraju "sitnim prevarama" i firme koje to urade ne podležu nikakoj odgovornosti, osim etičke.

"Postoji pravilnik o deklarisanju, ali tu nije jasno naznačeno i izričito naglašeno kakva je obaveza proizvođača. Treba preći na strožiju primenu etičkog kodeksa, insistirati na njegovoj primeni, što je u nadležnosti Ministarstva trgovine. Mora da postoji kodeks trgovaca i proizvođača zbog fer konkurencije i sprečavanja štete za potrošača. Imamo akta UN, ali ona nisu obavezujuća dok ih državane prihvati kao svoja akta", kaže Petar Bogosavljević.

S druge strane, gramaža koja je drugačija od one koja piše na pakovanju može da se sankcioniše, ukoliko se dokaže.

"To je nezakonito stečena dobit i ukoliko se utvrdi, podleže sankcijama. Pojedinac koji se obrati udruženjima i organizacijama potrošača može da pokrene postupak i traži obeštećenje. To se u Sloveniji i drugim državama dobijalo na sudu uz velike odštete. Takve organizacije moraju da budu nezainteresovane za komercijalni efekat i da imaju nezavisne kontrole koje mogu da provere šta se dešava na tržištu", objašnjava predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije.

(Espreso/Mondo)