JOŠ JEDAN FALSIFIKAT MEDA NAĐEN U SRBIJI: Prodaju nešto što kod nas ne postoji, a kunu se u NJEGOVU LEKOVITOST!

Akcija suzbijanja falsifikata meda je u toku, a poslednji se na udaru našao takozvani "borov med" koji je dugo predmet ozbiljnih rasprava među kupcima.

Dok se jedni kunu u njegove lekovite sposobnosti, drugi tvrde da borov med u Srbiji ne postoji i da je u pitanju potpuno drugi proizvod koji ne bi smeo tako da se naziva.

Istina, borov med postoji, ali ne i u Srbiji. Nama najbliži borov med može da se nađe u Grčkoj, na Tasosu, dok najkvalitetniji sa najdužom tradicijom postoji u Sibiru.

Pod nazivom "borov med" kod nas se prodaje proizvod koji nema nikakve veze sa pčelama, već se sprema od šećera i iglica zimzelenog drveća.

Borov med je na dobrom glasu i tražena je roba, zato se vrlo često falsifikuje. Pošto se često može naići na “borov med“, obmanuti ljudi bez iskustva to kupuju, još ako je cena niska – puna kapa! Zbog neobaveštenosti, kupci često kući nose falsifikate koji nisu videli pčelu ni na slici, koji daju svojoj deci u nadi da će im pomoći u nečemu, pojačati imunitet i slično.

Protiv ovakvog "meda" bore se i pčelari koji na njega ne gledaju ipta drugačije nego kao na još jedan u nizu falsifikata.

- Upravo smo dobili informaciju od našeg pčelara sa Zlatibora, da na zlatiborskoj pijaci više nema borovog meda, od kako im je inspekcija ovih dana oduzela nepostojeći "borov med", jer je sada deklarisan kao borov sirup, što je oduvek i bio, a građani su decenijama obmanjivani da se radi o borovom medu, koga u Srbiji nema - kažu u Pčelarskoj organizaciji Srbije.

Oni objašnjavaju da borove medljike ima jako retko i u minornim količinama, jednom u više godina, ali su zato neobavešteni kupci pojeli ogromne količine lažnog "borovog meda" prethodnih godina.

A zašto u Srbiji nema borovog meda?

Borov med nastaje kada iz borovih iglica, usled uticaja posebne vrste insekata karakteristične za mali broj područja, počnu da izlaze biljni sokovi, poznati kao "medna rosa". Košnice moraju da se nalaze u borovoj šumi baš u periodu kada se luče ovi sokovi, a to je 20-ak dana godišnje, najčešće u maju.

I dok je ovako nastali med jedan od najzdraijih za ljude, za pčele zna da bude poguban ako se na ispaši ostave duže, jer im uništava probavni trakt. Sa jedne paše, po košnici može da se sakupi samo dva, tri kilograma ovog meda.

Za borov sirup pčele nisu potrebne, a ni insekti.

- Potrebno je otići u šumu u maju, ubrati mlade borove iglice sa mesta za koje znamo da nije zagađeno saobraćajem, ili nekim drugim otrovima. Iglice se kuvaju u vodi, posle se doda šećer i kuva se do gustine meda. Mi ga prodajemo kao borov "med" sa znacima navoda i napominjemo kupcima da pčele video nije, ali da mu to ne umanjuje blagotvornost - kaže jedan od proizvođača.

(Espreso / Telegraf)