DA LI ĆE SUROGAT MAJČINSTVO U SRBIJI BITI LEGALIZOVANO I OD KOJIH FAKTORA TO ZAVISI? Odgovori na velika pitanja
Komisija za izradu Građanskog zakonika imenovana je još 2006. godine. Vlada je donela odluku da komisija prestaje sa radom jula 2019., Foto: Profimedia

OBRATITE PAŽNJU

DA LI ĆE SUROGAT MAJČINSTVO U SRBIJI BITI LEGALIZOVANO I OD KOJIH FAKTORA TO ZAVISI? Odgovori na velika pitanja

Iz Ministarstva pravde su rekli da nisu nadležni za pitanja o legalizaciji surogat majčinstva, kao ni za rad na izradi Građanskog zakonika

Objavljeno:

Prednacrt Građanskog zakonika, koji predviđa legalizaciju surogat majčinstva u Srbiji, mogao bi da bude gotov u oktobru ove godine, a u idealnim uslovima i usvojen godinu dana kasnije - u oktobru 2022, saznaje Telegraf.rs iz dobro obaveštenih nevladinih izvora.

Kako je rečeno, nakon završnih radova kojima se nazire kraj, Zakonik će biti objavljen kao rad nevladine organizacije, a potom će se izaći pred javnost. Napisano će biti poslato na adresu Ministarstva pravde, koje bi moglo formirati komisiju koja bi ga pregledala, a odatle ga uputila Vladi sa mišljenjem eksperata. Dalje Vladin nacrt odlazi u Skupštinu i procedura za usvajanje takvog Zakonika mogla bi da traje i do godinu dana.

Ipak, kako izvor podseća, neki rokovi već su probijeni, pa su i procene u vezi sa temom nezahvalne. Ipak, u ovom trenutku dva oktobra, ove i naredne godine, čine se kao realni rokovi za završetak radova i eventualno usvajanje Zakonika.

Komisija za izradu Građanskog zakonika imenovana je još 2006. godine. Vlada je donela odluku da komisija prestaje sa radom jula 2019. Jedan prednacrt predstavljen je 2015. godine, a kako su mediji preneli 2019. godine, poslednji rok za usvajanje Građanskog zakonika bio je 2020. godine. To se nije desilo.

Iz Ministarstva pravde su rekli da nisu nadležni za pitanja o legalizaciji surogat majčinstva, kao ni za rad na izradi Građanskog zakonika. Isti odgovor stigao je iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Iz Generalnog sekretarijata Vlade rekli su nam da nemaju saznanja o tome u kojoj je fazi postupak izrade prednacrta Građanskog zakonika, te da ne znaju da li će pitanje surogat majčinstva biti tretirano posebnim zakonom ili upravo Građanskim zakonikom, kao i da Sekretarijat nije nadležan za pripremu propisa. Ujedno, napomenuli su da je surogat majčinstvo multiresorna oblast.

Ipak, iz Ministarstva za brigu o porodici i demografju je Telegraf.rs dobio odgovor da je odredbom člana 42. Porodičnog zakona propisano da je "majka deteta žena koja ga je rodila", te da taj zakon ne poznaje institut surogat materinstva.

- Ovaj zakon ne poznaje institut surogat materinstva niti je u planu za njegovu izmenu i dopunu predviđeno uvođenje pomenutog instituta u pravni poredak Republike Srbije - stoji u odgovoru tog ministarstva, bez komentara u vezi sa izradom Građanskog zakonika.

Sa pitanjima o radu na Zakoniku i eventualnoj legalizaciji kroz poseban zakon obratili smo se još na adrese Ministarstva zdravlja, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i na adresu Vlade, ali do objave teksta nismo dobili njihove odgovore.

Udruženje pravnika Srbije: Rad na izradi Zakonika nije prestao

Kako saznajemo sa druge strane, odlukom Vlade Komisija jeste prestala sa radom, ali rad na izradi prednacrta se nastavio.

- Jeste, Vlada je donela odluku da prestaje sa radom Komisija, ali rad se nastavlja u okviru Udruženja pravnika Srbije. To je jedna nevladina organizacija koja je preuzela taj tekst i dalje radi na njemu. Ima radnu grupu koju čine većinom oni koji su bili u Komisiji - rekao je prof. dr Miodrag Orlić, predsednik Udruženja pravnika Srbije.

Kako nam je rekao, rad na izradi Zakonika je u završnoj fazi, te da se radi na pojedinostima kao što je ujednačavanje stila.

- Radile su ga različite radne grupe. Događalo se da se u porodičnom pravu govori o supružnicima, a u naslednom o bračnim drugovima - ilustruje primerom dalje navodeći da se Zakonik sastoji iz 2.600 članova, te da reguliše porodično, nasledno, stvarno i obligaciono pravo.

Na izradi Zakonika uz profesora Orlića angažovani su i profesor Pravnog fakulteta u penziji Dragor Hiber, sudija Vrhovnog suda u penziji Snežana Andrejević, dva advokata Dragoljub Đorđević i Đurđe Ninković i sekretar Udruženja pravnika Srbije Ratomir Slijepčević.

- To je obiman posao, to su odnosi za koje postoji nada da se neće menjati iz dana u dan - istakao je.

"Pred sudbinom žena ne treba zatvarati oči"

Prema oceni radne grupe koja izrađuje prednacrt Zakonika, njime je potrebno je regulisati i surogat majčinstvo, tj. rađanje za drugog. Kažu da su svesni toga da žene iz Srbije sada odlaze u inostranstvo kako bi potražile surogat majku, te da pred tim ne treba zatvarati oči. Ipak, kažu da Građanski zakonik nije jedina šansa za uređivanje ovog pitanja, te da je moguće da ministarstva imaju poseban projekat. Zbog toga smo se na adrese nekoliko ministarstava obratili i sa tim pitanjem - da li se radi na posebnom zakonu koji bi legalizovao rađanje za drugog. Prema pristiglim odgovorima, a nisu svi ni pristigli, to nije slučaj.

U radnoj grupi razmišljaju i o rizicima, navodeći da ih brine rađanje dece sa manom, te da su im poznati slučajevi tužbi od strane roditelja i u tipičnim okolnostima - parovi koji su, dakle, bez poteškoća dobili dete, ali bolesno. Tuženi su lekari koji nisu upozorili na rizike. Pitaju se šta bi se desilo ako trudnoća ne bi bila posvećeno praćena.

Potvrdili su informacije koje su se ranije pojavile u javnosti. Prednacrtom Zakonika surogat majka naziva se rodiljom, a trenutno se razmatra da naknada za rodilje bude od osam do 15.000 evra.

Srpkinje u Ukrajini nalaze surogat majku

- Te cifre koje su spominjane da će eventualno biti kod nas, to je veoma malo. Ja ne bih volela da to bude toliko srozavanje - rekla je u razgovoru za Telegraf.rs predsednica udruženja Šansa za roditeljstvo Sandra Jovanović navodeći da naknada za rodilju varira od zemlje do zemlje, te da zavisi i od ponude i potražnje, međutim, ističe da rodilja ne može da bude u radnom odnosu i da je to jasno definisan uslov, jer mora da održava trudnoću, zbog čega o naknadi treba posebno misliti.

Zatim navodi da je i u Evropi različit odnos prema surogat materinstvu, te da se zbog raznih uticaja - crkvenih, boraca za prava žena, gej zajednice - u nekim zemljama zabranjuje. Navodi primere Nemačke i Francuske.

- Neki ljudi kroz surogat materinstvo vide eksploataciju žena, rešavanje problema gej brakova za dobijanje potomstva. Ne razmišlja se o ženama sa velikim brojem pobačaja, koje su izgubile matericu ili koje su rođene bez materice - ocenjuje ističući da je reč o kontroverznoj temi, te da je stvorena pogrešna slika koja isključuje medicinske razloge.

Zatim navodi primere Severne Makedonije i Grčke koje su legalizovale surogat materinstvo za svoje stanovništvo, onda primer Ukrajine za koju kaže da su razvili biznis.

- Mislim da ne treba nikad da preraste u biznis, mislim da treba da se jasno odelii koji su medicinski razlozi, zašto nekom treba surogat materinstvo. Žene koje su nažalost zbog karcinoma u nekim mladim godinama izgubile matericu, ali imaju svoje ćelije i mogu da imaju svoje biološko dete, za njih jeste rešenje surogat ili eventualno transplantacija materice - kaže navodeći da se svaka 5000. žena rodi bez materice, te da tom broju treba dodati one kojima je materica odstranjena i one koje ne uspevaju da iznesu trudnoću.

Surogat majčinstvo u Ukrajini, navodi, košta od 38.000 do 55.000 evra, a to je cifra koja se deli između klinike, na kojoj se vrši implantancija embriona, rodilje i agencije koja posreduje između njih i roditelja. Rodilja pre potpisivanja ugovora zna koliki će biti njen deo i ta cifra ne bi smela da se povećava. Navodi primer Indije u kojoj je cena surogat majčinstva bila niska, siromaštvo u zemlji veliko, ali veliko i interesovanje za ovaj vid stvaranja potomstva, pa su zabeležene zloupotrebe roditelja i od strane rodilje i od strane agencije, sve dok nisu zabranili rađanje za drugog.

Upravo u Ukrajinu odlazi veliki broj žena iz Srbije, kaže nam. Razlika u ceni od čak 17.000 evra, koliko je od najniže od 38.000, do najviše od 55.000, zavisi od programa.

- To zavisi od toga da li ste u garantovanom programu ili ne. Ovaj najjeftiniji vam ne garantuje ništa. A u ovom od 55.000 evra, ukoliko sa nekom surogat majkom ne uspe, dakle ukoliko ne uspe implantacija embriona i slično, oni su u obavezi da traže sledeću surogat majku. Prosto imate garanciju da će neka žena izneti trudnoću.

Iznos se ne plaća ceo odmah, nego se na početku daje deo kada se stvaraju embrioni, pa onda nakon implantacije, tačnije transfera, pa ako on uspe, daje se sledeći deo novca, pa onda se ostatak iznosa deli u nekoliko etapa do kraja trudnoće - objašnjava da je plaćanje postupno.

Carski rez za rodilju

Agencija je, kaže, spona između rodilje i roditelja. Mogu da odaberu i da se tokom devet meseci trudnoće ne vide uopšte. Klinika na kojoj je izvršen transfer nije klinika na kojoj je nužno da rodilja održava trudnoću i da se porodi.

- Retko kad te klinike imaju svoja porodilišta. Zato i postoje agencije. One imaju ugovore sklopljene sa privatnim porodilištima - navodi svoja saznanja.

Navodi i da surogat majka mora biti žena koja ima svoje biološko dete.

- U 99 odsto slučajeva se radi carski rez da žena ne vidi dete koje je rodila. One prolaze kroz psihološke procene, pre ulaska u surogat program. Mora da ima predznanje, da se emotivno distancira - kaže nam uz napomenu da joj je poznat jedan primer kada roditelji nisu prihvatili dete koje je rođeno bolesno, a koje je prihvatila upravo rodilja: - Ne znam za druge primere. Prema zakonu ne bi smelo da se dođe u situaciju da roditelja ne želi da se odvoji od deteta.

Kaže i da u Srbiji ne postoje zakonske prepreke za to da neko ode u Ukrajinu i tamo pronađe surogat majku.

- Dete u Ukrajini dobija osnovnu dokumentaciju da bi ovde u Srbiji moglo da bude upisano u matičnu knjigu rođenih - kaže dodajući da ne postoji registar o broju parova koji su se na ovaj način ostvarili kao roditelji: - Možda nekog poznajete, a niste ni znali. Neki ljudi to kriju. Reći će da su bili na nekom putovanju i da su dobili bebu.

Ocenjuje i da novac ne može da bude jedini motiv, ali da ni altruizam nije dovoljan. Smatra da mora postojati i jedno i drugo. U Americi je, navodi dozvoljeno, da rodilje budu i majka i sestra žene koja sama ne može da rodi. U Velikoj Britaniji postoji program surogat majčinstva na dobrovoljnoj bazi, ali kaže da "prosto ne funkcioniše", te da se na njega ne prijavljuju ni rođake ni kume ni prijateljice, jer nema naknade koja bi ih motivisala.

Navodi i podatak da je u Srbiji legalizovano donorstvo jajnih ćelija i spermatozoida, ali da fale donori, te da prema evidinciji u banci postoji tek 15-ak muških donora i nijedna žena.

- Nema nadoknade, nije marketinški pogurano. U svim zemljama je to regulisano tako što isto iz altruizma ljudi donori dobijaju novac na ime nadoknade odsustva s posla i putnih troškova. Dakle, ne na ime prodaje svojih ćelija, već na ime upravo toga što su morali da ulože odrđen trud - napravila je poređenje ističući da ovde postoji potreba za oko 1.000 donora godišnje, te da za to u inostranstvu plaćaju oko 105.000 evra.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.