MESTO SA KOJEG SU VLADALI NEMANJIĆI JE SRPSKA ENIGMA: U Dolini kraljeva je SVAKI KAMEN ISTORIJA
Deževska dolina, Foto: printscreen/youtube

nemanjići

MESTO SA KOJEG SU VLADALI NEMANJIĆI JE SRPSKA ENIGMA: U Dolini kraljeva je SVAKI KAMEN ISTORIJA

Nedaleko od mesta gde se nalazila dvorska crkva Nemanjića iz prve polovine 13. veka, gde je 1282. godine održan čuveni Deževski sabor, niče novi hram

Objavljeno:

Kako kažu, u Deževskoj dolini je svaki kamen istorija. Pored Rastka Nemanjića - Svetog Save - u tom kraju rođeni su i Vukan, Stefan Prvovenčani, i drugi Nemanjići: Radoslav, Vladislav, Uroš, Dragutin, Milutin.

Rastko Nemanjić detinjstvo je proveo na očevom dvoru, koji je bio stecište najumnijih i najodlučnijih ljudi iz srpskih zemalja krajem 12. veka. Upravo iz Deževske doline kretale su i ideje i vojni pohodi. Iako mu je otac 1190. godine dao na upravu Zahumlje, Rastko se odrekao dostojanstva velikog kneza.

Ono što je Nemanja uradio za svoj narod, objedinivši ga u jaku državu, Sava kao monah učiniće na duhovnom planu.

"O Svetom Savi se uglavnom govori kao o prošlosti, kao o nekom ko je bio. On je i sad aktuelan. Sveti Sava je mlad otišao... On je princ, danas vi dečaci sanjaju da budu prinčevi... Odrekao se dvora, bogatstva, zabave. Opredelio sa za duhovni život i veru. Nije on doprineo samo crkvi, nego i medicini, i politici, i svemu", objašnjava književnik Mirko Popovac.

Na početku vladavine Nemanjića, dvorom nisu nazivane samo zidine tvrđave.

Pretpostavlja se da je Stefan Nemanja u Miščiću, u Deževskoj dolini, provodio periode tokom kojih nije išao u vojne pohode ili branio granice županije.

Anastasija je u toj dolini rodila sve šestoro dece, u drvenim građevinama sa slamnatim krovom - tako bar kaže legenda.

U Deževskoj dolini niče novi hram

Iako su istorijske činjenice da su Stefan Nemanja i bar šestorica njegovih potomaka, sa titulom kralja, vladali Srbijom iz Deževske doline kraj Novog Pazara, ovaj prostor je minimalno arhološki istražen.

Nedaleko od mesta gde se nalazila dvorska crkva Nemanjića iz prve polovine 13. veka, gde je 1282. godine održan čuveni Deževski sabor, niče novi hram.

"Nažalost, posle toga je taj hram porušen i od tada pa sve do sada mi nismo imali hram. Naravno, narod je svestan da je tu bio hram, bio je svestan da je velika potreba da se hram izgradi, i posle perioda koji je iza nas, perioda duhovne učmalosti, uspeli smo da se uzdignemo i da se gradnjom hrama i sami duhovno izgrađujemo. Verujem da ćemo uspeti da se vratimo na put na kojem treba da budemo", kaže Ivan Jeremić, paroh deževski.

Monasi Simeon i Sava obnavljaju Hilandar na Svetoj Gori. Nakon smrti Simeona, Vukan i Stefan ulaze u sukob, a potom mole brata da mošti oca prenese u Srbiju i pomiri ih.

Godine 1207. Sava očeve mošti prenosi u Studenicu, gde započinje veliki organizacioni i duhovni rad, pa prilagođava Studenički tipik, a Studenicu pretvara u politički, duhovni i kulturni centar Srbije.

Freskopisanje po prvi put biva ćirilično, a ne grčkim alfabetom. U tom periodu, u Nikeji, Sava dobija i autokefalnost srpske crkve.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/RTS)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media