LEPOTICA KOJA SANJA BOING 747: Srpkinja je jedna od najlepših pilotkinja sveta (FOTO)

Beograđanka Stefani Gavrilović (25) devojka je koja svojom lepotom pleni gde god se pojavi i zbog koje se može naći na naslovnim stranama mnogih svetskih modnih časopisa. Umesto poziranja, izabrala je odgovoran, pomalo i opasan posao. Bavi se pilotiranjem!

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

San joj je da jednog dana sedne na mesto pilota u "boingu 747", a kako je ispričala za portal Espreso, svim silama se trudi, i veruje da će jednog dana uspeti u tome.

Vesla da bi skupio pomoć za decu! Kajakaš ima najveće srce na Jadranu!

Odmah se nameće pitanje otkud ljubav prema avionima, pilotiranju i profesiji u kojoj nema mnogo žena pilota?

Pre nego što sam napravila svoj prvi let u jedrilici, nikad nisam maštala da se bavim tim poslom, jer nisam imala kontakta sa avijacijom, ali onog momenta kad sam poletela prvi put, znala sam da time želim da se bavim. Taj osećaj nikad u životu neću zaboraviti. On je ujedno i ključni momenat kada sam odlučivala čime ću se u životu baviti, a i nastao je isključivo iz ljubavi, što je i najbitnije vezano za ovaj posao, bez obzira što u njemu preovladava muška populacija. Avion svakako ne prepoznaje kog ste pola.

Kada je to bilo, koliko si godina imala?

Prvi put sam sela u jedrilicu kada sam imala 19 godina.

Kako su roditelji reagovali kada si im rekla: "E, sada idem da upišem školu za pilote". Jesu li te podržali?

U početku su bili šokirani mojim izborom pa je bilo potrebno vreme da ih uputim kako sve to zapravo izgleda. U mojoj porodici niko se ne bavi pilotiranjem, što je za njih bilo čudno kada sam im saopštila moju želju, a ujedno i odluku. Ali naravno, podržali su me i bez njih ne bih stigla dovde gde se nalazim. Oni su mi najveća podrška u svakom smislu i njima sve dugujem.

Da li postoje neki posebni kriterijumi koji se moraju ispuniti da bi se upisala pilotska škola?

Naravno da postoje.Pre svega potrebno je uraditi lekarski pregled u ovlašćenom medicinskom centru. Što je ujedno i najbitnije. Kasnije, postoje određeni kriterijumi pri upisu u školu, kao što su godine starosti, poznavanje engleskog jezika, matematike, fizike itd.

Koliko ti je bilo "teško" ili možda lako da kroz školu savladaš veštine letenja?

Letenje je veština koja se vežba svaki dan. Kroz svakodnevne letove učenik uvežbava sve zadatke koje po propisu i programu mora da odradi. Ako je čovek disciplinovan, apsolutno nije teško savladati tehinku pilotiranja, uz svakodnevni rad i upornost. To je bio moj moto tokom školovanja i sad mogu da kažem da je bilo i teških i lakih trenutaka, ali generalno, bilo je uživanje savladavati tako lepu veštinu kao što je letenje avionom.

Koliko košta škola letenja?

Škola otprilike kosta oko 50.000 evra. Negde je skuplja, negde jeftnija ali otprilike je to ta cena. Dosta finanisijskih sredstava se ulaže, ali se na kraju isplati onom ko je istrajan u zelji da se ozbiljno bavi ovim poslom. U to sam uverena. Red, rad, disciplina i upornost i sve to dođe na svoje.

Da li si prva žena pilot u Srbiji?

Naravno da nisam prva žena. Žena u avijaciji je bilo i biće samo što kod nas je to i dalje malo apstraktno i ljudi koji nisu u avijaciji, nisu informisani.

U Srbiji postoji Udruženje Žena Letača koje broji dosta kolegnica koje se bave ovim poslom. Kao i u kompaniji Air Serbia.

Da li si nekada sela na mesto pilota za najvećim putničkim avionom "Boing 747" ili moža Airbas-om?

Nažalost, još uvek mi se nije ukazala ta prilika, ali radim na tome, tako da se nadam da ću uskoro sesti za komande putničkog aviona. Za početak bilo koji, ne biram, ali jednog dana nadam se da ću ostvariti svoj san i leteti “boingom 747”.

Možeš li nam reći koje si sve tipove aviona vozila, koje su ti najdalje destinacije bile?

S obzirom na moje malo ali vredno iskustvo, pretežno sam letela jedrilicama - "Blanik L13", "IS28", "Twin Astir", na kojima sam i zavolela avijaciju i školske avione kao sto su "Utva 75", "Cessna 172", "Cessna 150", "Piper Seneca 34", "Piper Seminole 44". A najdalja destinacija do koje sam ja pilotirala je Verona.

Šta trenutno radiš, koji su ti dalji planovi?

Trenutno radim u aero klubu “Vaja”, gde sam i počela da letim, kod našeg iskusnog penzionisanog kapetana instruktora i iskusnog jedriličara, Žive Frenca. Radim kao instruktor letenja na avionu, a letim I jedrilicama za svoju dušu. To je ipak nešto sto me najviše ispunjava, a ujedno i odmara. Jedriličarstvo je predivan sport gde čovek spozna pravu veštinu letenja. Što se tiče daljih planova, planiram da apliciram u većim kompanijama i da se uspešno odškolujem i zaposlim kao kopilot na nekom većem putničkom avionu, što se nadam da će se uskoro i desiti.

Šta te najviše privlači u poslu kojim se baviš?

Najviše od svega me privlači činjenica da je svaki dan na poslu tj svaki let, priča za sebe. Svaki let je različit, kao i destinacije i posada sa kojima radimo. Svaki dan nove situacije. Prizori koji nisu svakodnevni i po meni, nezaboravni trenuci sa kojima se mi piloti susrećemo svaki dan. A najdraže mi je to što sam radeći kao instrukor naučila đake koji nikad nisu seli za komande aviona, da lete. Ti trenuci gde oni samostalno polete su mi definitivno najdraži od svih. Što bi rekao jedan kolega: “Znas, iza linijskih pilota ostaju velike piste , hoteli i gradovi, a iza nas instruktora ostaju ljudi”.

Da li ti se do sada možda tokom letenja dogodila neka neprijatna situacija? Kvar instrumenata, turbulencije?

Bilo je raznih situacija, ne toliko opasnih i kritičnih, ali ih je bilo.

Kako reaguješ u tim trenucima?

Mi piloti smo istrenirani koliko je to moguće da hendlujemo u takvim situacijama. Naravno da nije prijatno ali je najbitnije da se ostane hladnokrvan i da se odradi sve po “check” listi kako je predviđeno. Dokle god se radi po proceduri, bezbednost je na najvišem nivou. U toku obuke prolazimo kroz razne “emergency” situacije, simuliramo otkaz motora i ostale razne kvarove i vežbamo u slučaju da do tih istih i dođe, kako i šta odraditi da se ne ugrozi bezbednost vazduhoplova i osoba u njemu.

Postoji li neki let do sada koji je bio posebno zanimljiv, koji ćeš pamtiti celog života?

Da, postoji. Definitvno je to moj prvi samostalni let u jedrilici kada sam shvatila da želim da moj posao bude letenje i vreme provedeno u kokpitu. Jako je lepo kad čovek uspe da posao i strast prema nečemu uskladi i spoji u jedno. Jako su retki ti ljudi koji uspeju u tome. Ja za sebe mislim da jesam i zbog toga smatram da sam uspela i da sam srećna. Naravno tu postoji još dosta letova, ali taj prvi samostalni je bio presudan u mom životu i za sve kasnije što dolazi. I ništa ja tu ne bih menjala.

Stefani je svakako devojka koja može poslužiti za primer da ono što vam je bio san u detinjstvu može postati java uz veliki rad i trud. Pred njom je još puno posla kako bi sela na mesto pilota putničkog aviona, a s obzirom na njenu energiju i volju, jednoga dana sigurni smo, ostvariće i to.

(Saša Kostić)