SRBI MAHNITO RAZGRABILI OVA 3 LEKA ZA LEČENJE TROMBA: Lekari su nam objasnili koliko to može da bude OPASNO!!!

Srbi, tabletomani!

Naš narod vazda je bio poznat, prema istraživanjima, da uzima lekove na svoju ruku. Milioni Srba svakog dana piju neku tabletu, a velika većina i na svoju ruku. Ono što najčešće naš narod pije jesu kafetini, bensedini, bromazepami.

Stoga, ni sama pojava korona virusa ne čudi što smo mi sa uzimanjem lekova na svoju ruku nastavili. Onog trenutka kada se pomenuo lek za malariju "hlorokin", kao nešto što je efikasno za lečenje, i u Srbiji je bila prava pomama. Ljudi su se dovijali kako znaju i umeju iako nemaju koronu, da imaju lek - "za ne daj Bože". I tako je bilo sa svakim lekom koji je pomenula Svetska zdravstvena asocijacija, ili pak neko od naših poznatih stručnjaka iz oblasti zdravstva.

S tim u vezi, jedan od niza komentara na mrežama, mahom od strane onih koji imaju brojne teorije zavere vezane za vakcinu protiv korona virusa, pisali su kako vlada nestašica određenih lekova.

Pomenuto je da u apotekama nema "Clexane" inekcija koje su neophodne za terapiju pri Kovidu -19, koji se u nekim slučajevima koristi i kada se korona preleži.

S tim u vezi, sa željom da razjasnimo čemu ti pomenuti lekovi služe, ali i kakvo je zapravo stanje stvari sa njime na našem tržištu razgovarali smo sa srpskim lekarima.

U istu "porodicu" spadaju, naime, "fraksiparin", "fragmin" i "clexan" i to su lekovi za razbijanje trombova. Doktorka Tatjana Radosavljević, pulmolog rekla nam je da su ti lekovi odavno poznati, i da su bili zastupljeni i pre ove pošasti.

- Oni se daju kod porasta "D-dimer", i takvi pacijenti mogu da budu u bolnici, ali mogu i da se leče kod kuće, u zavisnosti od stanja. Kad im poraste "D-dimer" mi savetujemo da uzimaju "fraksiparin", "fragmin" ili "clexan" - rekla je ona, i potvrdila navode da je tih lekova, koji se inače nisu toliko često koristili, sada manje u prodaji, i to mahom zbog neodgovornih pojedinaca koji su ga mahnito kupovali opet zbog onog našeg - "za ne daj Bože".

- Tačno je da je sada nestašica tih lekova jer su ih ljudi razgrabili, najviše kupovinom na svoju ruku, jer se leče preko interneta i to su negde pročitali. Lekari su taj lek davali onima čija je klinička slika to zahtevala, ali je mnogo njih uzimalo i samostalno, što uopšte nije pametno. Činjenica je da "D-dimer" raste kod kovida, i ti lekovi se daju za razbijanje trombova. Ti lekovi moraju da se daju u potkožnim injekcijama, jer je primećeno da taj ""D-dimer" šeta. Slična je priča sa tim lekom kao i sa insulinom, i on može da se daje kod kuće. Lično koristim više "fraksipirin" nego "clexan" ali trenutno ih je teže nabaviti - kaže naša sagovornica, i dodaje da Ministarstvo nije krivo za manjak ove terapije u prodaji, jer niko nije mogao da predvidi ovakvo stanje panike.

Kada takođe objašnjavam ako leka nema, lekari moraju da imaju neku alternativu.

- To je veiko pitanje - šta kada ih nema. Sada postoje novi lekovi koji se piju i koji smanjuju "d-dimer". Takođe, njih kao i ona tri leka u injekcijama mora da da lekar, nisu bezopasni, i ako se ne prati pacijent koji ih uzima može da dođe do krvarenja. Dakle, samo lekar može ih daje, ljudi ne mogu sami da uzimaju lekove.

Za one koji eventualno preventivno žele da neto uzimaju, prema rečima naše sagovornice, svakako je bolja opcija aspirin, i to samo od 100mg, jer svaka veća doza može da bude neefikasna, ali i opasna. Ipak, aspirin, da bude jasno, nikako nije zamena za pomenute lekove koje prepisuje lekar.

Sa mišljenjem da se "fraksiparin", "fragmin" i "clexan" ne smeju uzimati na svoju ruku, slaže se i Siniša Pavlović, kardiolog Kliničkog centra Srbije.

- To je lek koji može davati samo osoba koja je za to obučena, i samo preporuci lekara.

"Fraksiparin", "fragmin" i "clexan" su inače lekovi koji pripadaju grupi niskomolekularnih hiparina, i to u situaciji kada je potrebno sprečavanje nastanka tromboze. Zna se da kovid napada ceo organizam, a mnogo zato utiče i na unutrašnje strane krvnih sudova, i zna da napravi predispoziciju za nastanak tromboembolije, tromboze, i slično. To je razlog zbog čega se on daje za razređivanje krvi, da do toga ne bi došlo. To su sve stvari koje zavise od kliničke slike, godina pacijenta i obavezno bi trebalo da bude na preporuku lekara.

Panika je, prema mišljenju doktora Pavlovića, koliko i korisna jer se ljudi više paze, toliko i loša.

- Dolazimo zbog paranoje u problem, i moji pacijenti i ja kao njihov lekar, jer nekog leka nestane, jer ljudi to skladište u kućama, a onda ga nema za one kojima je potreban. To se lekovi koji se inače retko daju, i nisu se ni nabavljali u velikom broju, te je stoga zato i došlo do kolapsa. Oni se konkretno koriste za sprečavanje tromboembolijskih komplikacija, kod perifernih oboljenja kada već postoji tromboza ili upala vena pa da se ne bi desilo da dođe do toga da se otkači tromb, kao i kod osoba koje imaju emboliju pluća, pa se posle nje daju ove injekcije kao preventiva, mada se sada daju i direktni oralni antikoagulansi.

"Clexan" se, kako objašnjava naš sagovornik, kao takav lek mora davati pod strogim nadzorom lekara, i nikako, još jednom da se ponovi, na svoju ruku. Jedno vreme je bilo zastupljeno to da se oni daju pacijentima za premošćavanje, kada na primer imaju veštačke zaliske, a treba da se radi neka intervencija, operacija ili slično. I tada je to bilo vrlo retko.

Kada poraste "D-dimer", a nekog od pomenutih lekova nema, uvek se nađe alternativa.

- Velike alternative nema, ali dati bilo koje lekove koji smanjuju koabilnost krvi ima smisla. Uostalom, u mnogim situacijama pravimo kompromise - kada nemamo jedno, dajemo drugo. Bolje je da neko popije lek koji je iz iste kategorije, i koji možda nije istog nivoa efikasnosti, nego da ne pije ništa - objasnio je on, dodavši da je važno da ni u ovakvim terapijama ne sme da se pretera, da ne dođe do unutrašnjih krvarenja, a sve je to jedna od opcija ukoliko se slični lekovi daju bez nadzora lekara, i na svoju ruku.

Nekome ko predozira takav lek i počne da mu curi krv iz nosa, to bez hirurga ne može da se zaustavi - izričit je on.

Podsećanja radi, na poslednjem obraćanju kriznog štaba javnosti o lekovima za sprečavanje trombova govorila je i direktorka KBC "Bežanijska kosa" dr Marija Zdravković.

- Pacijenti koji koriste lek fraksiparin za razređivanje krvi ne smeju da koriste na svoju ruku aspirin umesto njega - upozorila je ona.

Ona je takođe rekla da nema podatak da fraksiparina nema u apotekama jer pacijenti KBC "Bežanijska kosa" nisu imali problem da nađu taj lek.

"Fraksiparin pripada grupi niskomolekularnih hiparina. To nije jedini lek te grupe, ni po smernicama, ni po vodiču koji se koristi. Postoje još najmanje dva preparata koji se koriste. Ako ne mogu da nađu taj lek, mogu da se konsultuju sa svojim lekarom ili farmaceutom oko zamene i doze leka. Mi na Bežanijskoj kosi imamo tri vrste niskomolekularnih hiparina koje koristimo", rekla je dr Zdravković na konferenciji Kriznog štaba.

Više o ovoj porodici lekova možete pročitati ispod (podaci preuzeti sa sajta Agencije za lekove i medicinska sredstva):

"CLEXANE" - šta je i čemu služi?

Clexane je rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu koji pripada grupi takozvanih niskomolekularnih heparina. Koristi za : –profilaksu tromboembolijskih poremećaja venskog porekla, posebno onih koji su povezani sa ortopedskom ili opštom hirurgijom. –profilaksu venskog tromboembolizma kod pacijenata vezanih za postelju zbog akutnog oboljenja uključujući srčanu insuficijenciju, respiratornu insuficijenciju i teške infekcije –terapiju tromboembolijske bolesti vena koja se javlja kao tromboza dubokih vena, plućna embolija ili oba. –terapiju nestabilne angine i akutnog infarkta miokarda bez Q-talasa, u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom. –terapiju akutnog infarkta miokarda sa elevacijom ST segmenta (STEMI), uključujući i pacijente koji će biti lečeni internistički ili će naknadno biti podvrgnuti perkutanoj koronarnoj intervenciji (PCI).

"FRAXIPARINE"- šta je i čemu služi?

Lek Fraxiparine sadrži aktivnu supstancu nadroparin-kalcijum iz grupe heparina sa malom molekulskom masom, koji pripada grupi antitrombotičkih sredstava (sprečavanje stvaranja tromba ili proširenja već postojećeg tromba u cirkulaciji). Koristi se: Za primarnu profilaksu (zaštitu) duboke venske tromboze (stvaranje tromba u krvnom sudu) kod pacijenata sa niskim, umerenim i visokim rizikom od tromboembolije (začepljenje krvnog suda trombom), neposredno pre i posle operacije. Za primarnu profilaksu duboke venske tromboze kod pacijenata koji su izloženi velikom riziku prilikom ortopedskog hirurškog zahvata (kao što je elektivna hirurgija kuka (zamena kuka)), neposredno pre i posle operacije. Za terapiju tromboze u dubokim venama. Za profilaksu tromboze i sprečavanje koagulacije vezane za cirkulaciju van tela u toku hemodijalize i hemofiltracije.

"FRAGMIN" - šta je i čemu služi?

Fragmin je rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu. Njegov aktivni sastojak je dalteparinnatrijum. FRAGMIN pripada grupi antitrombotičkih lekova (heparini male molekulske mase) koji pomažu u sprečavanju stvaranja krvnih ugrušaka tako što razređuju krv. FRAGMIN se primenjuje za lečenje sledećih oboljenja: Venska tromboembolija FRAGMIN se koristi u lečenju krvnih ugrušaka (venske tromboembolije) koji nastaju nakon operacije ili ukoliko ste vezani za krevet zbog bolesti i u sprečavanju njihovog ponovnog nastanka. Venska tromboembolija je stanje u kome krvni ugrušci nastaju u nogama (tromboza dubokih vena) ili plućima (plućna embolija), npr. nakon operacije, dugotrajnog ležanja u krevetu ili trudnoće ili kod pacijenata sa određenim vrstama karcinoma. Hemodijaliza/Hemofiltracija FRAGMIN se može koristiti kod pacijenata koji su na hemodijalizi ili hemofiltraciji. FRAGMIN sprečava stvaranje krvnih ugrušaka u cevčicama uređaja. Hemodijaliza i hemofiltracija su metode uklanjanja prekomernih prirodnih otpadnih materija iz krvi kod osoba čiji bubrezi više nisu u stanju da obavljaju ovu funkciju. Nestabilna koronarna arterijska bolest Kod pacijenata sa koronarnom arterijskom bolesti, koronarne arterije (krvni sudovi koji snabdevaju srce krvlju) su obložene masnim naslagama i usled toga su sužene. Nestabilna koronarna arterijska bolest znači da je obloženi deo arterije pukao i da se u njoj stvorio ugrušak, čime je smanjen dotok krvi do srca. FRAGMIN pomaže u sprečavanju nastanka novih ugrušaka. Pitajte Vašeg lekara ukoliko niste sigurni zašto Vam je dat lek FRAGMIN.

(Espreso.co.rs)