VERNICI OBELEŽAVAJU SVETU VARVARU: Jednu stvar bi danas OBAVEZNO trebalo da uradite!
Sveta Varvara / Ilustracija, Foto: Wikipedia

NA DANAŠNJI DAN

VERNICI OBELEŽAVAJU SVETU VARVARU: Jednu stvar bi danas OBAVEZNO trebalo da uradite!

Iako nije crveno slovo, u narodu je dan svete Varvare poštovan i proslavlja ga mali broj srpskih porodica kao svoju krsnu slavu

Objavljeno:

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetu Varvaru.

Sveta Varvara, poznata kao i Sveta Barbara. živela je u trećem veku u vreme rimskog cara Maksimijana i danas je svetiteljka koju poštuju obe crkve - i katolička i pravoslavna.

Iako nije crveno slovo, u narodu je dan svete Varvare poštovan i proslavlja ga mali broj srpskih porodica kao svoju krsnu slavu.

Kult za ovaj dan podednako razvijen kako na Istoku tako i na Zapadu.

Kod nas je sačuvan običaj, da se danas kuva "varica" od raznih žitarica, koja se jede sledećih dana. Takođe se seje žito, koje bi trebalo da ozeleni do Božića.

U "varici" se kuvaju kukuruz, pšenica, pasulj, grašak - uglavnom zrnasti plodovi, koji se kuvaju na laganoj vatri. Jelo se, takođe, zove i "savica", jer se jede sutradan, na praznik prepodobnog Save osvećenog.

Za kuvanje pšenice je potrebna šaka pšenice i tanjir ili posuda u koju ćete je posejati.

U plitku posudu stavite zemlju, pa na nju poređajte pšenicu, koja je stajala u vodi preko noći. Odozgo prekrijte zrna sa još malo zemlje, koju ćete svakodnevno kvasiti, odnosno prskati vodom na sobnoj temperaturi. Pšenična zrna se mogu staviti i bez zemlje. Samo se rasporede po dnu posude, tako da je u potpunosti prekriju.

Ostavi se do ivice bar 1 cm, jer će se pšenica nicanjem raširiti. Zalivati umereno. Najbolje je samo prskati vodom jednom do dva puta dnevno. Može se u sredini posude ostaviti prostor u koji će doći sveća. Uzeti plitki tanjir po želji, u sredinu staviti manju čašu (za rakiju). Nasuti zrna pšenice oko čaše do ivice tanjira.

Pšenicu koju ste posejali možete prekriti pamučnom tkaninom natopljenom vodom. Stavlja se preko, da bi zrna ravnomerno bubrila i da bi dobijala dovoljnu količinu vlage za to. Kada se pojave prve klice, tkaninu treba skloniti da bi pšenica nesmetano nicala.

Dobro je pšenicu natopiti u vodu dva dana ranije da isklija. Zrna se zamotaju u mokru krpu i ostave dan ili dva da nabubre i puste klice. Ako zakasnite, samo stravite na toplije i dobro osvetljeno mesto da brže izraste. Slobodno možete ošišani deo žita upotrebiti za jelo, na primer, da dekorišete salatu. Isklijano žito je veoma zdravo i koristi se u ishrani.

Pšenica ne treba da stoji na jako toplom mestu, blizu radijatora ili peći. Više joj odgovara da sporije raste na sobnoj ili nižoj temperaturi. Ne treba staviti previše pšenice, da ne bi izraslo previše gusto. Dovoljan je jedan red zrna. Ne zalivati preterano, bolje je često prskati, odnosno orošavati. U tanjiru se ne sme zadržavati previše vode.

Bez obzira na to da li ćete se odlučiti da posejete žito na jedan ili drugi praznik, važno je da do Božića žito bude bujno i zeleno.

(Espreso.co.rs/Telegraf)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.