1 POREMEĆAJ IMA SLIČNE SIMPTOME KAO KORONA: Srpski doktor sve objasnio, na ovo baš mora da se pazi
Korona ili ne?, Foto: Printcsreen

korona vesti

1 POREMEĆAJ IMA SLIČNE SIMPTOME KAO KORONA: Srpski doktor sve objasnio, na ovo baš mora da se pazi

Specijalista grudne i endokrine hirurgije ističe koji su simptomi koji mogu da liče na kovid, a zapravo su signal da sa tiroidnom žlezdom nešto nije u redu

Objavljeno: 15.12.2020. 12:51h

Bolovi u mišićima, umor, ubrzan rad srca, uznemirenost. Nije retko da ako imamo neki od ovih simptoma, posumnjamo na kovid 19. Doktor Dejan Ilinčić, specijalista grudne i endokrine hirurgije, ističe da ukoliko su se ti simptomi javljali postepeno, tokom dužeg perioda, u pitanju mogu da budu znaci da je problem zapravo štitasta žlezda. U slučaju kovida, sve se dešava naglo.

Pandemija koronavirusa učinila je da svoje telo osluškujemo više nego ikada. Ipak, nije svaki umor ili bol u mišićima znak da nas je napao virus.

- Hormoni štitaste žlezde utiču na gotovo sve organe u organizmu, utiču, pre svega, na ćelijski metabolizam, sposobnost regulacije temperature organizma. Smanjenjem tih hormona se gotovo svi sistemi u organizmu usporavaju - kaže dr Dejan Ilinčić, specijalista grudne i endokrine hirurgije.

Simptomi usporenog rada štitne žlezde su povećanje telesne težine, umor, bolovi u mišićima, usporen rad creva, smanjena sposobnost učenja, pamćenja. Statistika kaže da se poremećaji u radu štitaste žlezde javljaju najviše kod žena starosti između 20 i 50 godina.

Ultrazvučni pregled štitaste žlezde treba da bude deo vašeg sistematskog pregleda

- Najčešće od problema sa tiroidnom žlezdom oboljevaju žene i to tri do četiri puta češće od muškaraca, češće u starijoj životnoj dobi - preko 60 godina, češće kod pacijenata koji imaju udružene bolesti, posebno udružene autoimunske bolesti zato što je najčešće uzrok smanjene funkcije štitaste žlezde tiroiditis, najčešće Hašimotov tiroiditis, koji je jedna vrsta autoimune bolesti. Češće se javlja i kod trudnica - ističe dr Ilinčić.

Pravi razlog četiri puta učestalijeg obolevanja žena nije poznat.

- Znamo da se javlja češće u porodicama gde se već javljaju oboljenja štitaste žlezde, dakle postoji neki genetski faktor - ukazuje dr Ilinčić.

Kada je reč o simptomima koji mogu da zbune pacijenta da pomisli da je u pitanju kovid, gost Jutarnjeg programa ističe da je razlika u brzini njihovog javljanja.

- Ono što bismo mogli naglasiti u vezi sa kovidom i simptomima koje može da izazove, poluživot hormona štitaste žlezde u organizmu je pet dana, tako da procesi koji su vezani za usporen ili ubrzan rad ove žlezde se razvijaju sporo. Kod štitaste žlezde, svi simptomi se razvijaju u dužem vremenskom periodu, za razliku od virusne infekcije gde se ti simptomi razvijaju prilično naglo - rekao je doktor.

Kako se leči tiroidna žlezda

U zavisnosti od bolesti koja je u pitanju određuje se terapija ili hirurška intervencija. Postoje bolesti koje su vezane za funkciju, rad hormona i bolesti koje su vezane za pojavu čvorova i tumorskih promena u žlezdi.

Bolesti koje se odnose na funkcionisanje, to jest stvaranje hormona štitaste žlezde leče se ili nadoknadom hormona kod smanjene funkcije ili lekovima - zaustavljanjem funkcije kod pojačanog rada.

Dr Dejan Ilinčić poznat je kao jedan od retkih hirurga koji problem uvećanje tiroidne žlezde otklanja u lokalnoj anesteziji.

- Lokalna anestezija je izbor u lečenju pacijenata koji ne mogu da idu u opštu anesteziju. Nosi svoje prednosti za određeni broj njih, ali većina pacijenata ipak voli da spava tokom operacije. Lokalnu anesteziju omogućava metoda koju ja radim, a to je minimalno invazivna operacija štitaste žlezde gde se kroz rez od dva santimetra ona operiše - objasnio je Ilinčić.

Karcinom štitaste žlezde među onima sa najboljom prognozom

Od svih karcinoma koji se mogu javiti u organizmu, kaže dr Ilinčić, karcinomi štitaste žlezde su među onima sa najboljom prognozom za potpuno izlečenje.

- Nakon hirurške intervencije velika je verovatnoća da je pacijent izlečen, eventualno u terapiju može da se uključi radioaktivni jod, to je dodatak terapiji. To je ciljana terapija jer samo ćelije štitaste žlezde vezuju jod i on oslobađa energiju u ćelijama žlezde - istakao je Ilinčić.

Kako biste bili sigurni da je sa štitnom žlezdom sve u redu, nemojte je zaobići tokom sistematskog pregleda već tražite od lekara da proveri osnovne hormone žtitaste žlezde i ultrazvučni pregled.

(Espreso.co.rs/Srbijadanas.com)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.co.rs


Adria media