MUŽ TUKAO ROMKINJU, NJEGA UHAPSILI, A ONA OSTALA U JOŠ VEĆEM PAKLU: Ljudi, ovo je kod nas, NIJE IM LAKO

Godinama unazad veliki broj žrtava koje su prijavljivale nasilje u zadnjem momentu odustajale su od prijave, zbog nemogućnosti da odu iz stana, napuste decu ili nedovoljnih finansijskih sredstava.

Zakon je 2017. godine omogućio izmeštanje nasilnika i privremenim merama poslao jasnu poruku da nasilje neće biti tolerisano i da žrtva ima podršku društva.

Ipak, rupa u zakonu ima uvek.

Tako i ovaj zakon ima određene manjkavosti.

Naime, u Srbiji je zabeležen slučaj porodičnog nasilja u jednoj romskoj mahali, posle čega je nasilniku određeno izmeštanje nasilnika iz domaćinstva. Ipak, žena koja je trpela batine od muža nasilnika nije ga teretila krivično, ali je policiji na uviđaju ispričala šta se dogodio. Od gonjenja nasilnika je odustala jer se plašila njegovog povratka, ali i zato jer - nije imala gde. Stoga je bila primorana da ostane u kući sa porodicom nasilnika, od koje je trpela psihičku torturu, a u dom se posle dva meseca vratio i sam nasilnik.

Naime, u romskoj zajednici velika većina žena nema mogućnost da se vrati kod svojih roditelja. Romkinja često nema egzistenciju jer je višestruko diskriminisana, zbog čega je dodatno ugnjetavana.

Tako ulazi i začarani krug ćutanja, gde se na batine, u svoj svojoj nemoći, čak i navikava.

Upravo o tom vrzinom kolu razgovarali smo sa osnaženom romkinjom, koja se bavi pravima žena ove zajednice, koja je ujedno i velika borkinja protiv nasilja nad ženama, bez obzira na socijalnu grupu. Ana Saćipović, koja je predsednica Udruženja Romkinja “Osvit" rekla je da je izlazak iz kruga nasilja zaista težak, ne samo ženi koja trpi nasilje, već i celoj njenoj porodici, prijateljima.

- Najčešće porodica i prijatelji nemaju razumevanja zašto ona ostaje sa nasilnikom. Ne razumeju da je ona izgubila samopouzdanje, da ga se plaši, da se plaši za svoj i život dece, za život njenih bliskih članova porodice porekla i prijatelja, jer su oni prva meta pretnji nasilnika, kako bi je osujetio kada primeti da je ona počela da mu se suprotstavlja i da će ga napustiti.

Ipak, važno je naglasiti svakoj ženi da je iz kruga nasilja moguće izaći, ali da postoje određeni faktori koji na to utiču.

- Ženi treba velika bezrezervna podrška čitave društvene zajednice. Neophodna joj je psihološka podrška, da vrati samopouzdanje, pravna podrška prilikom pokretanja krivične prijave za nasilje, topla reč prijatelja i razumevanje bez osuda i suvišnih pitanja. Preko joj je potrebna podrška porodice koja će joj reći da će je primiti sa decom. Treba joj takođe i podrška društva kroz programe za zapošljavanje i stambeno zbrinjavanje. Ukratko, treba joj podrška svih nas - rekla je naša sagovornica, navodeći da priče žena koje kažu da "one to ne bi trpele" žrtvu samo dodatno zatvaraju i blokiraju.

U ovom ponoru najčešće se nalaze upravo Romkinje, čiji je Ana Saćipović glasnogovornik.

- Sve gore navedeno Romkinjama je teže dostupno. Romkinja u društvu nailazi na diskriminaciju kroz predrasude, u porodici porekla sa razvijenim patrijarhalnim vrednostima, ona mora da sluša i trpi muža. Ne žele da ih osramoti. Neobrazovana je pa joj je teže da se zaposli i obezbedi egzistenciju sebi i deci. Porodica porekla je siromašna I bez dovoljnog stambenog prostora da je primi sa decom. Ona jednostavno ne vidi izlaz iz situacije.

I tu se postavlja pravi pitanje - šta onda sa decom? Ona takođe ostaju u kući nasilnika, jer majka nema gde, što je takođe veliki problem.

- Naravno da su i deca direktne žrtve porodičnog nasilja. Čak i ako lično ne trpe fizičko nasilje,gledaju batine koje trpi majka. Ona su fizički prisutna, prolaze kroz trauma i strah zajedno sa majkom, i tako prolaze kroz sve vidove psihičkog nasilja. Ona zajedno sa majkom, i ako odu, odlaze nekad na ulicu, kod bake ili budu smeštena u sigurnu kuću. Time prolaze kroz ceo krug nasilja, ostaju im posledice trauma i gube mogućnost normalnog i zdravog razvoja.

Iako je put ka osnaživanju žena o bekstvu iz kandži nasilnika vrlo težak, rešenje uvek negde postoji. Ana Saćipović objasnila nam je da su Romkinjama, ali i svim drugim ženama koje trpe nasilje dostupni SOS telefoni. Između ostalog postoji i jedan SOS telefon na romskom i srpskom jeziku, gde bi Romkinje mogle da traže podršku na svom maternjem jeziku, od konsultantkinje koja ih razume jer je i sama Romkinja vaspitavana po istom modelu kao i one.

- Zbog toga smo akreditovale program “ Podrška unapređenju položaja Romkinja” namenjen profesionalcima zaposlenim u ustanovama i institucijama kojima se obraćaju Romkinje, kako bi smo razbile predrasude i omogućile da Romkinje ostvaruju svoja prava bez diskriminacije. Ali neophodno je nastaviti da radimo na unapređenju zakonske regulative u skladu sa potrebama Romkinja, da radimo na informisanju i podizanju svesti o njihovim pravima i nadležnostima institucija. Polako, ali sigurno, kroz kampanje moramo dati do znanja da je nasilje neprihvatljivo i da je problem svih nas - zaključila je naša sagovornica.

Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje, pozovite SOS telefon 0800 35 00 36.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)