LEUKEMIJA SAD TUČE IZ NAJJAČIH TOPOVA: Pacijenti su na OZBILJNIM mukama, PREPUŠTENI SU DOBROJ VOLJI POJEDINACA

Samo porodica koja se susrela sa ljutim i podmuklim neprijateljem, leukemijom, zna kakva je to borba sa vetrenjačama.

Osim teške spoznaje o bolesti, lečenja, hemioterapija, i potpuno drugačijeg načina života od uobičajenog, i pacijent i njegova porodica se susreću sa još jednom bitkom, za koju nema odlaganja, kao ni opcije da se ona ne dobije.

Naime, svaki pacijent koji ima leukemiju dođe do toga da mora da prima trombocite, posebno kada je u aplaziji. Često su im potrebne i po dve kese krvi, one im daju život kroz iglu. Separatisanje trombocita znatno se razlikuje od davanja krvi. Radi se pomoću posebnog aparata, separatora krvnih ćelija. Postupak traje sat do sat i po, a izgubljeni broj trombocita kod osobe koja daje krv obnovi se za dva do tri dana.

Davanje trombocita malo je složeniji proces davanja krvi, i potpuno je bezbolan.

Ne može svako da da krv ovako.

Jedini uslov je da osoba bude potpuno zdrava, kao i da nije konzumirala alkohol i lekove 24 sata pre separacije trombocita. Punoletne osobe do 60 godina starosti i telesne mase preko 60 kilograma mogu davati trombocite jednom u dve nedelje ili 24 puta godišnje.

Obzirom da je procedura drugačija, i da trombocite može da da samo potpuno zdrava osoba, broj takvih davalaca sada je znatno manji.

Oboleli od leukemije, kao i njihove porodice, tako su na još većim mukama.

O ovoj problematici razgovarali smo sa Predragom Slijepčevićem, čovekom koji je četiri puta pobedio ljutog protivnika - leukemiju, nakon čega je osnovao udruženje "Leuka" sa ciljem da pomogne svima koji se na istoj muci nađu.

On na mrežama uvek aktivno traži davaoce trombocita, te stoga najbolje može da kaže u kakvom su problemu svi oni sada.

- Tačno je, mnogo je manji broj ljudi koji se javljaju. Za to ima nekoliko razloga, prvi je briga za lično zdravlje i zdravlje porodice, pa se ljudi teže odlučuju da dobrovoljno daju krv ili trombocite, jer se boje da se sami ne zaraze Kovidom i tako ugroze i svoje ukućane.

Drugi razlog je veliki broj davalaca koji su oboleli ili sumnjaju da su oboleli od Kovida. Samim tim redovni davaoci su trenutno onemogućeni da daju. Pored toga jedan broj redovnih davalaca, koji imaju antitela za Kovid, trenutno daju krvnu plazmu, samim tim ne mogu da daju ništa drugo. Treći deo ne može da da jer su opterećeni raznim poteškoćama izazvanih Kovidom.

Sve u svemu, baza "Leuke" je bukvalo prepolovljena. Nekako još uspevamo da pokrijemo sve potrebe, koliko dugo ćemo to moći ne mogu da kažem.

Ima i onih koji su i uprkos svim ovim problemima istrajni u tome da spašavaju živote, i na njih je Peđa posebno ponosan.

- Jedini razlog zbog koga uspevamo je velika humanost naših davaoca. To su ljudi vredni svakog poštovanja.

A nedaće porodica su i u normalno vreme ogromne. To je i razlog što se Leuka trudi da im bar obezbedi trombocite, da bar o tome ne brinu. Trenutna situacija je, prema rečima našeg sagovornika, u najblažu ruku katastrofalna.

- Pored nemogućnosti da se nađu davaoci trombocita, problem je i stanje u celokupnom zdravstvu. Pouzdano znam kakve napore ulažu lekari i celokupno osoblje na klinikama za hematologiju, ali sistem je zakazao. Primer toga je i odluka Kriznog štaba da se ne rade PSR testovi za pacijente, to je razlog što se kovid nalazi i na klinikama. Naravno, inficiraju se svi, od pacijenata do lekara i ostalog osoblja. Pacijente onda prebacuju u kovid bolnice koje ni po jednom kriterijumu nisu osposobljene da leče obolele od leukemije, to dodatno ugrožava pacijente. Članovi porodica lude od brige, a kako i ne bi. Istovremeno se inficiraju i lekari, a ko će onda da leći obolele. Leukemiju ne mogu da leče drugi lekari osim hematologa, a dobar deo njih je dobio kovid. Još jedan od problema je što kad se detektuje infekcija kovidom na odeljenju, ono nekoliko dana ne može da radi, dok se ne izvrši potpuna sterilizacija prostorija. Terapije kasne, i pacijenti i porodice su preplašene i zabrinute jer su svesni da je vreme jako važan faktor u lečenju.

- Mesecima već pišem i pričam o tome ali apele država ne čuje, kao što sam odavno rekao nas koji smo oboleli od leukemije država je otpisala, mi poneki koji preživimo možemo da budemo zahvalni samo našim lekarima, jer zbog njihovog truda i jesmo živi.

Molba ovog čoveka za sve ljude je da ako mogu, doniraju trombocite.

- Krv i trombociti se ne mogu napraviti. Svaka doza krvi i trombocita spašava ili čuva nekome život. U ovoj zemlji ima mnogo humanih ljudi. Svedok sam toga. Pridružite nam se, ako to uradite, neko će ostati živ - zaključio je on.

Ovaj problem prepoznat je i od strane Instituta za transfuziju krvi, gde upravo i idu svi oni koji doniraju trombocite.

O borbi za svakog davaoca krvi zbog pacijenata koji bez transfuzija ne mogu za Espreso je komentar dala i dr Milica Jovičić iz Instituta za transfuziju krvi Srbije. Kako kaže, sam Institut nema opciju rada online te sada i oni vode jednu pravu malu bitku.

- Pandemija kovida-19 na različite načine uticala je na sve aspekte naših života. I dok su mnoge delatnosti prešle na on-line način rada, davanje krvi, trombocita ili plazme nije smelo da stane ni jednog jedinog trenutka. Sa druge strane davanje krvi nikako ne može biti virtuelno. Sve službe transfuzija u svetu susrele su se sa velikim padom odziva davalaca krvi i padom prikupljenih jedinica krvi, ali zahvaljujući svesti i savesti dobrovoljnih davalaca krvi uspevamo da održimo minimalne rezerve i da u svakom trenutku imamo krv i komponenente krvi za zbrinjavanje vitalno groženih pacijenata. Davaoci trombocita su obično osobe koje su već davale krv klasičnim putem, ali moraju biti zadovoljeni još neki dodatni kriterijumi u koje spada i adekvatan broj trombocita kod potencijalnog davaoca - rekla je ona.

Članovi porodica obolelih tek kada vide voljene koji se bore sa strašnom bolešću, za koje im svakoga dana treba barem kesa krvi, shvate važnost humanih davalaca.

- Mnogi se transfuzije krvi i dobrovoljnog davanja krvi sete kad se dogode neke velike katastrofe i nesreće ili tek kad je nekom njihovom dragom i bliskom potrebna krv. Zato mi stalno podsećamo gradjane da je krv svakodnevno potrebna, da svakog dana neko dete, neka mama, nečiji tata, deka ili brat, nečija prijateljica ili najbolji drug primaju transfuziju krvi ili trombocita. I zato je neophodno da svi koji imaju 18-65 godina, koji se dobro osećaju, koji ne boluju od hroničnih ili malignih oboljenja daju krv u najbližoj transfuziološkoj ustanovi ili mnogobrojnim ekipama koje su na terenu širom Srbije.

Ovim putem portal Espreso, zajedno sa doktorkom Jovičić ispred Instituta za transfuziju krvi, ali i svih onih kojima je krv neophodna, apeluje na ljude koji su u mogućnosti da daju krv.

- Od proglašenja vanrednog stanja do danas, Institut za transfuziju krvi Srbije balansira između minimalnih i potrebnih količina krvi. Kako škole i fakulteti rade sa drastično redukovanim brojem prisutnih đaka i studenata, a kompanije i firme rade na daljinu, naše aktivnosti su limitirane i uglavnom usmerene na dobru volju građana. S obzirom na rastući broj zaraženih, nalazimo se u izuzetno teškom i kritičnom periodu. Davanje krvi je bezbedan proces i gradjani ne treba da odustaju od dobrovljnog davanja krvi. Potrebe za krvlju i komponentama krvi, a posebno trombocitima čiji je vek trajanja samo 5 dana, su konstantne i samo zahvaljujući dobrovoljnim davaocima krvi možemo da obezbedeimo krv i trombocite za sve kojima su potrebni - zaključila je doktorka Jovičić.

Za sve one koji ne znaju šta je leukemija, i koliko je to opaka i podmukla bolest...

Svakih 35 sekundi jedna osoba na svetu sazna da ima neki hematološki malignitet. Jedan od njih je i leukemija - malignitet ćelija krvi i koštane srži. Može da bude akutna i hronična.

U Srbiji, više od 800 osoba svake godine oboli od nekog oblika leukemije, pokazuju podaci Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut.

„Od ovog broja 22 odsto - 183 osobe - činile su akutne leukemije, a 78 odsto - 650 osoba - hronične leukemije", piše BBC na srpskom, a prema informacijama dobijenim od Instituta za javno zdravlje.

Takođe, važno je znati da je jedan od najsigurnijih načina da do recidiva leukemije ne dođe transplantacija koštane srži.

Ukoliko oboleli pacijent nema srodnog donora koštane srži, u Registru se traži nesrodni donor.

VIše o ovom postupku pročitajte na linku ispod:

Bonus video:

(Espreso.co.rs)