MRAČNA BUDUĆNOST NAS ČEKA! Deca će živeti kraće od baka i deka, a za to postoji 5 razloga

Naša deca živeće kraće od svojih baka i deka, zaključak je kada se sumiraju evorpski podaci o dužini životnog veka. Kako je to moguće? Kako to da generacije odrastale u ratovima i siromaštvu, umirale od bolesti koje se danas rešavaju jednom dozom vakcine ili kutijom leka, žive duže nego što će naša deca?!

Najnoviji podaci Evropskog statističkog zavoda o životnom veku u evropskim zemljama nisu ni najmanje optimistični. Na prvi pogled, reklo bi se da su čak i pomalo nelogični.

Naime, istraživanja pokazuju da će deca koja su sada u jaslicama živeti u proseku šest godina kraće od onih koji su danas stariji od 65 godina! Kako je to moguće ako uzmemo u obzir neverovatan napredak u nauci i medicini i činjenicu da živimo znatno komfornije nego naši preci?

Prvo da vidimo šta kaže suva statistika. Oni koji danas imaju 67 godina živeće 82 godine u proseku, a oni koji su rođeni pre dve godine, dakle naša deca, živeće mnogo kraće - u proseku 76 godina u Beogradu i 72 godine u Vojvodini. Ovo pokazuju najnoviji podaci Evropskog statističkog zavoda o životnom veku u evropskim zemljama.

Kada govorimo o deci rođenoj 2018. godine, istraživanje pokazuje da će oni najduže živeti u Beogradu (76,3 godine), a najkraće u Vojvodini (75,2 godine).

Ako slušamo kako su živele naše bake i deke, ne možemo da se otmemo utisku da je za većinu mladost prošla u pukom preživljavanju. Možda biste rekli da je i danas borba za opstanak u ovoj savremenoj džungli krajnje iscrpljujuća, jer je ljudi u gradovima mnogo više, a konkurencija u svakom segmentu života ogromna. Ipak, preživljavanje o kojem ovde govorimo bilo je u doslovnom smislu te reči - glad, ratovi, bolesti pustošili su populaciju u svetskim razmerama.

Razlog broj 1: Stres i sve brži tempo života

Ono što, pak, moderno doba ima kao svoju pošast jeste na prvom mestu stres. On je uslovljen sve bržim tempom života, zbog kojeg često nemamo vremena da se posvetimo sebi i svom zdravlju.

Pedijatar dr Dejan Jonev rekao je za "Blic" da je upravo stres, kojeg će samo da bude sve više, urpavo ono što utiče na dužinu životnog veka.

- Predviđa se da ćemo živeti u sve zagađenijoj sredini, da će biti sve brži tempo života, što podrazumeva veliki stres, a stres skraćuje životni vek - rekao je dr Jonev, i dodao da uz sve to dolaze i nezdrave životne navike.

Razlog broj 2: Loša ishrana

Dobar san, kvalitetna ishrana i fizička aktivnost ključni su saveznici u borbi za zdrav život. Veoma je važno da se te navike usvoje u najmlađem dobu, što danas najčešće nije slučaj.

- Ono što mi pedijatri primećujemo kod dece, što je loša navika i što bi moglo da ima kasnije perkusije na zdravlje, to je da deca jednostavno ne žele da konzumiraju voće i povrće. Osim toga, u poslednje dve godine mnogo roditelja se žali pedijatrima da njihova deca ne žele da jedu meso. Uglavnom žele da jedu slatkiše, a kod starije dece to su najčešće pekara i brza hrana - objašnjava dr Jonev.

Pedijatri primećuju da deca ne jedu voće i povrće što se kasnije u životu može odraziti na njihovo zdravlje

Razlog broj 3: Sedeća generacija

Internet, mobilni telefoni i društvene mreže sasvim sigurno imaju svoje pozitivne strane, ali problem nastaje kada se "zloupotrebljavaju" u smislu prekomerne upotrebe. Sati koji bi se u slobodno vreme proveli napolju, na svežem vazduhu, zamenjeni su sedenjem na neudobnoj stolici ispred računara.

- Deca nisu napolju, ne idu u prirodu, uglavnom su u sobi uz kompjuter i mobilni. To je sada trend, a to je sve nezdravo. Kad se sve to sabere, to može da dovede do kraćeg životnog veka - kaže dr Jonev.

Razlog broj 4: Kasno sticanje zdravih navika

Da je ona stara izreka "kako seješ, tako žanješ" istinita, potvrđuju i navodi lekara da su životne navike iz ranog detinjstva ono što utiče na zdravlje u zrelijem dobu.

- Tačno je da loše navike u najranijem detinjstvu mogu da imaju za posledicu lošije zdravlje kasnije, a ono donosi i kraći životni vek - zaključuje dr Jonev.

Sa pedijatrom Jonevim saglasna je i doktorka opšte medicine Milena Turubatović. Ona kaže da se životni tempo u poslednjih 20 i više godina ubrzao te doveo do toga da sada imamo mnoge smrtonosne bolesti koje će najverovatnije skratiti životni vek budućim generacijama.

Razlog broj 5: Sve je više gojazne dece

- U poslednjih 20-30 godina dramatično se promenio način na koji živimo, spavamo i hranimo. Život nam donosi sve više stresa, a sve to dovodi do kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, gojaznosti i maligniteta. Zato i jeste logično da će se skratiti životni vek - kaže dr Turubatović.

Gojaznost vodi ka drugim bolestima pa i potencijalnom smanjenju životnog veka

Ona takođe potvrđuje da se navike koje steknemo u detinjstvu odražavaju na naše celokupno zdravlje, pa i potencijalno skraćenje životnog veka. Ljudi koji su stariji od 65 godina danas određene obrasce ponašanja su pokupili u mladosti, kada se živelo u disciplinovanijem društvu, a životni tempo je bio mnogo sporiji. Takvih navika naši najstariji se i danas pridržavaju.

- Sve što radimo u detinjstvu ostaje zapisano u našem telu i odražava se kasnije na naše zdravlje. Na primer, broj masnih ćelija u našem telu se formira u toku detinjstva. Pa tako, ako je dete gojazno, ono će imati više masnih ćelija iako u nekom odraslom dobu redukuje svoju kilažu i bude mršavo. Gojaznost je bolest modernog doba, koja vodi ka drugim bolestima, pa na kraju i potencijalnom skraćenju životnog veka - zaključuje dr Turubatović.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)