MILAN (13) JE NAJHRABRIJI DEČAK U SRBIJI: Celog života se bori sa STRAŠNOM BOLEŠĆU, on je POBEDNIK! (FOTO)

Danas se u svetu obeležava svetski dan celebralne paralize. Ova dečija bolest nastaje usled oštećenja mozga ili abnormalnog razvoja mozga, a dovodi do trajnog gubitka snage mišića, odnosno do paralize određenih delova tela.

U današnjoj priči koja je osvojila naša srca upoznaćemo vas sa Milanom Borenovićem, hrabrim dečakom iz mesta Šajkaš i njegovom najvećom podrškom, majkom Slađanom.

Milan je rođen 2007. godine u Novom Sadu kao jedna maza, okružen ljubavlju i pažnjom svojih roditelja, starijeg brata i sestre. Njegova majka, Slađana Borenović, ističe da je Milan sa svojih godinu dana, kao i većina vršnjaka njegovog uzrasta, hodao, pričao i pevao pesmice. Međutim, sa godinu i šest meseci morao je da ode na operaciju srca koja je za posledicu imala ugradnju pesmejkera i veliko oštećenje mozga. Nakon dijagnostikovane celebralne paralize, usledila je i epilepsija. Tu nje kraj, osteroporoza je nešto što takođe muči malog Milana.

‘’Život delimo na pre i posle operacije’’, rekla nam je Slađana. ‘’U početku smo bili uplašeni i u šoku, prošli smo faze krivice i prihvatanja, ali je za roditelje koji se nalaze u sličnoj situaciji najbitnije da taj period što brže savladaju’’. Milanova majka navodi da su svi teško prihvatili novonastalu situaciju, ali da je ljubav u porodici najbitnija. Svi su prošli i faze padanja, ali su srećom imali jedni druge da se međusobno hrabre i ‘podižu’. ‘’Majka ne sme ni jednog momenta da padne, majka mora uvek da ima osmeh na licu, jer ako ona padne povlači i sve sa sobom’’, navela je.

Iako je Milan rođen i živi u maloj sredini, za koju je karakteristično da je puna predrasuda i stereotipa prema ‘nepoznatom’, Slađana nam je istakla da je ovaj hrabri dečak imao sreće jer ga je njegova okolina prihvatila otvorenog uma. ‘’Ponekada, ljudi iz neznanja postave pitanja od kojih meni i članovima moje porodice zastane srce, ali mi znamo da oni nisu imali lošu nameru. Štaviše, niko od naših prijatelja nam nije okrenuo leđa i ostavio nas na cedilu’’.

Na pitanje na šta je najviše ponosna u toku zajedničke trinaestogodišnje borbe sa svojim sinom, odgovorila nam je: ‘’Zato što se nikada nisam predala i zato što ga nisam ‘ostavila’ u domu te 2009. godine kao što su mi savetovali lekari i bolnica pod izgovorom da sam mlada i da već imam dvoje dece o kojima moram da brinem’’.

Od te 2009. godine, Slađana ističe da su se mnogi zakoni u Srbiji promenili na bolje, ali da još postoji puno stvari koje zapinju i za koje se oni kao roditelji bore. ‘’Na primer, iako je nedavno usvojen zakon o pravu na bolovanje do njihove 18 godine, mnogi od roditelja ne mogu da rade jer moraju da se posvete 100% svom detetu. Borimo se da se uvede neka vrste ‘plate’ za nas roditelje. Dosta je samohranih majki u ovom svetu jer brak pukne u tim situacijama. Hranitelj kada uzme dete dobija i platu i tuđu negu, a roditelj ne - on mora da napusti posao i često je prinuđen da da dete u dom. Da ne pričamo o tome koliko i te hrabre majke usput obole, posebno od reume, išijasa…’’

Posebno joj teško pada činjenica što većinu terapija mora da plaća privatno kada i naši terapeuti mogu da se obuče i sprovode ih u državnim bolnicama. ‘’Postoje brojne metode danas u svetu koje su se pokazale kao korisne, a bolnice ih ne uvode. Sa našom decom se mora raditi, ma da li će te terapije pokazati uspeha ili ne. To su naša deca i ne možemo ih ostaviti na milost ili nemilost’’.

Za kraj, Slađanu smo upitali za poruku svim hrabrim roditeljima i deci širom Srbije koji se nalaze u sličnoj situaciji i suočavaju sa sličnim izazovima. Poručuje da prema osobama sa invaliditetom ne treba imati predrasude i sažaljevati ih, jer to najviše boli i dete i roditelje. Najnormalnije pričajte sa njima. ‘’Deca kao deca su željna ljubavi, druženja i pažnje, samo im ne prilazite sa žaljenjem. Takođe, roditelji, informišite se o svojim pravima i borite se, jer ako se vi ne borite ni drugi se neće boriti za vas!’’

Pozivamo sve naše čitaoce i čitateljke da budu otvorenog srca i pomognu Milanu i njegovoj porodici time što će upisati 140 i poslati SMS na 3030. Takođe, Milanu možete pomoći i uplatom sredstava na dinarski ili devizni račun, kao i uplatom preko linka e-doniraj na sajtu humanitarne fondacije Budi human.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Mirjana Jovanović)