SVETISLAV JE JUNAK NIŠA I SRBIJE: Pobedio je sve predrasude, i sad daje sve da ih pobede i svi drugi!
Svetislav Jovanović, Foto: Emilija Jovanović

GRAD NIŠ

SVETISLAV JE JUNAK NIŠA I SRBIJE: Pobedio je sve predrasude, i sad daje sve da ih pobede i svi drugi!

Fakultet je upisao još pre 20 godina, završio ga, danas je vrlo uspešan i radi na poboljšanju kvaliteta života Roma u Nišu

Objavljeno: 11:32h

Kada se u Srbiji spomene romska zajednica, prva asocijacija na to svima je siromaštvo.

Loši životni uslovi glavna su nedaća ove zajednice, a sa njom i sve što je prati. Školovanje im nekada nije bilo ni na umu, visoko obrazovanje imali su samo retki pojedinci. To polako dolazi na svoje, sve je više srednjoškolaca i studenata Roma, a oblast na kojoj se sada posebno radi je zapošljavanje Roma i kulturno nasleđe ove zajednice.

O problemima Roma, ali i o pozitivnim primerima rada koja se tiču upravo romske zajednice razgovarali smo sa Svetislavom Jovanovićem, direktorom Kulturnog centra Roma u Nišu.

Svetislav je i sam uspeo da pobedi sve predrasude. Fakultet je upisao još pre 20 godina, završio ga, danas je vrlo uspešan i radi na poboljšanju kvaliteta života Roma u Nišu.

Najpre nam je ispričao malo više o sebi.

- Rođen sam u Prištini 1982. godine. Otac mi je bio vojno lice, a majka je radila u sudu. U Beograd smo se preselili 1988. godine. Tamo sam završio osnovnu školu, a gimnaziju u Beloj Palanci. Fakultet sam započeo u Kruševcu, a u Nišu završio u Medicinski fakultet. Tu sam stao, ali sam posle toga nastavio studije romologije, i to završio. Trenutno sam na master studijama sociologije i sociološkog rada jer me to zanima. Romski sam aktivista od 2000. godine kada sam počeo da studiram. Trenutno sam na poziciji volonterski direktor Romskog kulturnog centra u Nišu, inače i gradski odbornik. Radim u "JKP Mediana" kao saradnik za ulaznu kontrolu, a i u Nacionalom savetu Roma sam i kao jedan od osnivača i predstavnika za Niš i ceo niški region.

Korona nas je podsetila na neke najveće probleme našeg društva, ali i ozbiljne muke sa kojima se suočavaju pripadnici romske zajednice, mišljenja je Jovanović.

- Najveći problem što se tiče virusa korona kod Roma je taj što oni nisu mogli da izlaze da rade. Mi znamo da su oni povezani sa radom na pijaci, da se bave trgovinom i da odlaze u inostranstvo. To je bio glavni problem. Uspeli smo da korona ne uđe u romska naselja jer bi to bilo katastrofalno. Romska naselja su gusto naseljena, te bi to bilo pogubno za Rome. Uspeli smo da ih zaštitimo tako što smo delili osnovna zaštitna sredstva (maske, rukavice, vizire), a uspeli smo i nekim paketima da im pomognemo.

- Sada se sve polako normalizuje. Deca su krenula u škkolu, ljudi su krenuli da rade, ljudi opet odlaze u inostranstvo, tako da možemo da kažemo da se malo stanje normalizuje. Ljudi su zabrinuti zbog tog najavljenog drugog talasa i spremaju se za to šta će biti dalje.

Kako je na poziciji volonterskog direktora Romskog kulturnog centra u Nišu, Svetislav je mišljenja da o tom pitanju ozbiljno mora da nastavi da se brine čim prođe pošast sa kojom se sada borimo.

- Možemo da razmišljamo o kulturi. Romska kultura je vrlo bogata, a grad Niš se trudi posebno da je neguje. Niš je jedini grad u Srbiji koji ima Romski kulturni centar. Tu sam volonterski direktor, dobili smo zgradu na korišćenje i renoviranje od strane grada Niša. Tu se vrše sve aktivnosti jer je kod nas kultura - život. Ona nije samo muzika i pesma, tu se radi i obrazovanje i stanovanje i zapošljavanje, kao i socijala. usled korone smo napravili određenu pauzu. Tu imamo i klub za zapošljavanje Roma, to je dobila opština Crveni krst, a sad je grad dobio neke projekte gde će radi prekvalifikacije i dokvalifikacije, a takođe imamo i centre za kurs za šivače. I to je sada malo stalo, ali samo zbog zaštite samih korisnika.

- Sada trenutno radimo na stipendijama i pomoći ljudima da popune obrasce, dajemo im potvrde da su romske nacionalnosti. sada već spremamo podelu novogodišnjih paketića i predstave za decu. Sve što smo planirali je stalo zbog korone, ali i sredstvima koja su morala da budu preusmerena na zaštitu građana, jer su životi najvažniji. Očekujemo da će to da se reši u narednom periodu kroz lokalni akcioni plan za Rome gde ćemo tražiti da se budžetira Romski kulturni centar za 15-20 događaja godišnje koji će biti stalni.

Kultura kod Roma je nešto što je neizostavno, i to je nešto na čemu mora stalno da se radi, da se ona očuva.

- Smatram da Romi kroz tu kulturu i tradiciju opstaju, jer nemaju pisanu tradiciju, zbog čega se na tom polju mora posebno raditi. U Romskom kulturnom centru pravimo arhivu knjiga i neku biblioteku gde će biti i teksta i slika koji će označiti šta se desilo u prethodnih deset godina sa Romima i kako je nešto počelo, To je počeo Said Balić, društvo Roma u Nišu, kada je počeo Svetski pokret Roma, a sada radi Osman Balić, kao i mi.

- Radimo na tome da kada nešto treba Romima, od holokausta ili bilo čega, da to imamo na jednom mesru. Cilj je da se napravi neka digitalna riznica. Trenutno prikupljamo knjige sa svih strana i onda gledamo da nam neko podrži projektat digitalizacije romske kulture. To je nešto što do sada nije rađeno, i to će birti mesto gde će svi imati besplatan pristup portal. Imaćemo i jedan portal gde će biti obaveštavanja u vezi osnovnih stvari kod roma, kao i sa kulturom i obrazovanjem kod Roma. Tu će moći da se nađe ta arhiva koja svima treba da bude dostupna.

Osvrnt na prošlost mnogo znači u građenju budućnosti, posebno za mlade ljude koji sada treba nešto da naprave.

- Zato smo kao najbitnije tačke stavili prošlost, sadašnjost i budućnost. Važno je da se vidi ko su Romi bili u prošlosti, a bilo ih je poznatih - Elvis Prisli, Greta Garbo, da pokažemo koji su uspešni Romi u sadašnjosti, a ima ih. Imamo mnogo svršenih studenata, mnogo doktora, sociologa, psihologa. Imamo ljude koji su ovde u gradu na funkcijama, imamo gradskog odbornika, odbornike u skupštinama, i ljude koji su a dobrim pozicijama u jakim firmama. Imamo nastavnike, pedagoške asistente.

- Mora da se vidi da bez obrazovanja nema pomaka i da moraju da shvate da ono što je bilo osniovno obrazovanje u proteklih 20-30 godina, to je sada srednje obrazovanje, tj. obavezno je. Znači, svi završavaju srednje škole i Romi treba da vide da treba da završavaju univerzitete jer za 5- 10 godina neće moći ni ulice da se čiste bez srednje škole i bez nekog zvanja tehničara za održavanje stambenih ili poslovnih objekata jer su plate na tom nivou kao da imaju srednju školu.

U dekadi Roma postignuto je mnogo.

- Mi smo u ovoj dekadi stvarno postigli najviše, stipendiraju se svi. Jedinstveni smo po tomešto ko nije prošao kod Ministarstva prosvete i REF-a, a živi na teritoriji grada Niša u poslednje dve godine zahvaljujući gradu i mobilnom timu i svim romskim aktivistima, svi Romi koji su predali za srednješkolske stipendije ka gradu, i četiri studenta koji su na master studijama, oni su dobili po 100.000 dinara, a srednjoškolski po 47.500 dinara, bez obrzira na prosek.

- To je jedna velika podrška njima, i nadamo se da će tako da bude i u naredne tri godine. Trenutno pravimo lokalni akcioni plan za naredne tri godine koji će da straje od 2021. godine do 2023. gde će to biti i uključeno, tako da sva deca koja konkurišu, a ne dobiju na nekom drugom mestu stipendiju, da se ne bi duplirale što je zakonom zabranjeno, on i mogu da konkurišu u gradu i da dobiju stipendiju. To je jedan podstrek za njih, jer bez obrazovanja nema ni kulture ni niti bilo čega.

Romski aktivisti rade sve da se što veći broj Roma zaposli, jer bi se jedino na taj način podigao njihov životni standard.

- Mnogo pažnje obraćamo i na zapošjavanje, i kada neko završi školu ili ne završi, a ode na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju (za gerontodomaćice, pedikir i manikir, viljuškariste, molero - farbar i obezbeđenje). Radili smo i varioce preko udruženja romskih studenata, i od tih 10 petoro su se odmah zaposlili, i to imaju izuzetno velike plate. Dakle, ko želi da radi, može. Imamo dogovore i sa firmama, ljude skidamo sa biroa, a firme dobiju po 270. 000 dinara za to. Posle preko HELP-a do 2.000 evra bez PDV-a dobijaju opremu, drže radnje. Takođe, šaljemo molbe fabrikama i CV onih ljudi koji su kvalifikovani za poslove na njihovim radnim mestima. Ko hoće da radi ima mogućnosti, ali jednostavno to srednjoškolsko obrazovanje je jednostavno neophodno. Sada se za "Moju prvu platu" prijavili smo oko 30 svršenih srednjoškolaca, imaće devet meseci po 20.000 dinara, i dva studenta koji će imati po 24.000 dinara. Ako se pokažu da su dobri, mogu da ostanu u javnim preduzećima. To je dobra šansa da nauče nešto, da steknu tu stručnu praksu a i ako se pokažu kao dobri radnici da ostanu na tim radnim mestima.

- Radi se na tome da u svakom preduzeću uvedemo pravilo da u njemu postoji makar jedan visokokvalifikovan i obrazovan Rom. Isto to važi i za škole. Uspeli smo da zaposlimo i jednog psihologa. Dali smo predlog i da se pedagoški asistenti sistematizuju, da se ne raspisuju konkursi stalno, da se zdravstvene medijatorke sistematizuju, kao i koordinatori za romska pitanja. Mi u Nišu imamo pet opština i grad, što bi automatski značilo šest visoko obrazovanih ljudi koji bi se zaposlili na mestima odlučivanja, da oni uđu u izvršnu vlast i da u centru za socijalni rad takođe postoji jedan Rom ili Romkinja, kao i u Boriu (nacionalnoj službi za zapošljavanje) i kao i u zdravstvenoj zaštiti. Pojašnjenja radi, Romi treba da se infiltriraju na sva ona mesta gde naša zajednica inače ima probleme. To bi značilo da negde 10-15 visoko obrazovanih Roma i Romkinja bi bilo zapošleno. Dvoje je već primljeno u policiju, jedan Rom i jedna Romkinja, dva doktora su zapošlena takođe. Opet se nešto dešava, ioako je to još uvek malo. Zato gledamo da to krene u većem broju. Doduše, tačno je da nema toliko svršenih studenata koji su trenutno na birou Romi. Oni opet rade, snalaze se. Ne gledaju da li će da rade sa fakultetom ili bez njega. Oni koji su vredni krenu da rade pa se posle izbore da iako krenu da rade sa srednjom školom, da se izbore za svoj status da imaju fakultet. Poenta je da mi sada navikavao ljude da Romi imaju fakultetem, ma koliko ljudima to bilo čudno.

Cilj je da se tako mladi, obrazovani ljudi samo "guraju napred".

- Hoćemo da pokažemo da imamo kadar i da smo spremni da radimo, te zato i guramo mlade obrazovane ljude napred. Hoćemo da srušimo tu stigmu da smo mi prljavi, neradni i slično, da to jednostavno promenimo i da pokažemo da pokažemo da su Romi vredni, radni, obrazovani. Često smo svedoci toga da Romi kada odu u inostranstvo naprave veliki novac, i da su tamo izuzetno uspešni, Na kraju krajeva, oni dolaze u Srbiju da taj novac troše. Menja se situacija samim tim što se do sada nije dešavalo da je u gradskom odboru jedna Romkinja, kao i da u opštinama postoje odbornici koji su Romi. To nama samo dokazuje poverenje grada i države da žele da daju Romima nešto i da im daju mesta odlučivanja. Lokalni akcioni plan je usvojen pre dve godine, sada će da se budžetira sa pet na 10 miliona, a u mobilnom timu su Romi i predrstavnici insitutcija iz grada. Romi dakle i na tom polju daju predlog gde će taj novac ići, jer Romi najbolje znaju gde je on potreban, da li to bilo za obrazovanje, za kulturu, za sport, a šta za stanovanje, socijalnu zaštitu.

Svesni su Romi koji su na visokim funkcijama i toga da nije samo njihova zajednica na mukama.

- U celoj državi vlada veliko siromaštvo, a ne samo u romskoj zajednici. Posao se traži svuda i kod svih, i ono malo što nekome damo znamo da je njemu izuzetno mnogo. Trudimo se koliko možemo da sve "izguramo na mišiće" dok se nešto ne promeni. Romi su u potpuno drugačijoj situaciji nego druge nacionalne manjine. Dolazio nam je skoro konzul Mađarske. Mi kao Romi tražimo neke osnovne stvari - za struju, vodu i stanovanje. Mi s druge strane nemamo ambasadora, niti ambasade koje će stati iza nas. Bilo šta da se desi konzul drugih manjina pošalje protestno pismo, oni su zaštićeni kao građani države, a nama je država Srbija jedina država, mi smo njeni građani i jedino možemo u grad, u ministarstva da se nadamo i da tražimo njihovu pomoć. Tu su svakako ljudi na velikim pozicijama, od političara do uspešnih Roma koji vode dekadu.

- Sada se trudimoda kada odemo da pričamo sa predsednicom vlade ili ministrima, da ne pričamo o osnovim životnm pitanjima koja su podrazumevana za 21. vek već da tražimo neke više ciljeve. Ako dobijemo i manje od tih viših ciljeva, mi ćemo biti zadovoljno. Mi se sada trenutno borimo da prvo zadovoljimo osnovne potrebe građana jer je veliko siromaštvo vlada, a zatim da idemo dalje. Imamo veliku podršku države, grada Niša, ali i Evropske unije kroz razne benefite. Mnogo je važno što sve ide kroz državu i grad, što se uključuju i nevladine organizacije, romski aktivisti, i zato je potrebno da budu sistematizovani romski koordinatori, medijatori, i pedagoški asistenti, jer oni znaju pravo stanje na terenu, od toga koliko dece ima u školskom sistemu, do toga kakvo je stanje u zdravstvenom sistemu. Koordinatori su takođu tu veoma bitan faktor kao spona između građana i grada, ili primera radi koordinacije sa Centrom za socijani rad koji ima tačne podatke koliko ima nezaposlenih Roma, socijalno ugroženih osoba, samohranih roditelja. Tu je dobar primer to da na primer neka fabrika prima 1.000 radnika, i da tu bude 100 socijalno ugroženih i 50 Roma, što bi automatski značilo da se 50 porodica skida sa socijale. Kako su Romske porodice veće, to znači da bi bilo tako zbrinuto oko 300 ljudi, i da bi deca iz tih porodica išla u škole, da će ih neko odvesti u bioskop, u pzorište, i tako se taj začarani krug zatvara. Smatram da u novoj dekadi i sad novim lapovima sve treba da se okrene ka zapošljavanju, jer u obrazovanju je, činjenica je, postignuto 90 odsto zacrtanih ciljeva, Deca upisuju srednje škole, neki i fakultete, sve im je pruženo. Svaki Rom koji želi da studira dobija dom, stipendiju, a isto važi i za srednjoškolce. Dobijaju knjige, svu potrebnu pomoć, dobijaju mentorsku podršku.

Stanje je sada po romsku zajednicu mnogo bolje nego ranije, čega je i sam Jovanović svedok.

- Lično, kada sam ja studirao pre 20 godina to je bio tek začetak. Mi mnogo toga tada nismo znali. Sada studenti imaju pet puta veću podršku, dostupne su im sve informacije. Romi i Romkinje sada su značajno upućeniji u sve. Mi tada nismo bili manjina već - jedinke.

U gradu Nišu trenutno ima 103 studenta.

Prema zvaničnim infrmacijama u Nišu živi između sedam i osam hiljada Roma, a nezvanično oko 20.000. Grad ima pet velikih romskih naselja, a mnogi dolaze i odlaze u inostranstvo.

Pozitivan primer u školstvu je škola "Vuk Karadžić".

U školi "Vuk Karadžić" imate 93 procenata Roma. Zato se borimo za to da se uvedu romski nastavnici i Romi koji će na primer da predaju engelski. Poenta je da se Romi integrišu u sve sfere društva. Radimo na tome, država radi na tome, i grad nas podržava. Nadamo se da će ovaj dobar trend da nam se nastavi i sa novom gradonačelnicom - zaključio je naš sagovornik.

„Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Grada Niša."

Bonus video:

(Espreso.co.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.