GLAVNI LIK JE MEDA KOJI MUCA: Stanislava ima divnu ideju kako da pomogne deci koja imaju problema sa GOVOROM!

Stanislava Vučićević (37) iz Smedereva je logoped po struci, a pažnju javnosti je pridobila nakon što je rešila da napravi seriju slikovnica o govorno-jezičkim poremećajima, koje bi trebalo da pomognu roditeljima i deci da se malo ublaže stigme i da daju određene savete.

Glavni lik slikovnice "Meda koji muca" dobija svoj finalni izgled pa Stanislava prelazi i na digitalnu obradu nacrta.

Kako je navela, Stanislava nije očekivala da će naići na toliku podršku ljudi koji su ovu njenu idedju dočekali oberučke.

Moja ideja je da napravim seriju slikovnica od kojih će se svaka baviti jednim skupom govorno-jezičkih poremećaja. Jedna će biti o mucanju, jedna o autizmu i poremećajima spektra, jedna o specifičnim jezičkim poremećajima (nekada razvojna disfazija), jedna od dislalijama (nepravilnom izgovoru glasa). Svaka će pričati priču, sa nekom životinjicom u glavnoj ulozi, a cilj je zapravo da se kroz priče problemi sa govorom približe roditeljima, da se daju određeni saveti, kao i da se približe deci ujedno i da im se približi uloga logopeda, kao i da nije svaki problem ove vrste "strašan" i da vežbe sa logopoedom zapravo najčešće budu zabavne, priča Stanislava za Espreso.co.rs.

Inspiraciju je, kako je navela, dobila nakon što je shvatila da su roditeljima dosta zbunjujuće teme o autizmu, kao i o problemima koje čitaju na internetu, ali nemaju kome da se obrate.

- Inspiraciju sam dobila zbog čestih pitanja roditelja i kada sam uvidela da je dosta toga što se logopedskog posla tiče njima nepoznanica, a da ih posebno zbunjuju tekstovi o autizmu ili nekim alarmantim znacima u razvoju dece koje čitaju na internetu. Tada se obično obrate meni ili nekome od kolega, da bi znali da li imaju razloga za brigu. Tako sam uvidela da kod nas postoji potreba za nečim što nije stručna literatura, ali jeste pisano od strane stručne osobe, a što će biti neka vrsta savetodavnih knjižica. Na ovome će mi pomoći nekoliko koleginica, što dodatnom literaturom, što savetima iz ličnih praksi i profesionalnog iskustva, tako da ovom projektu pristupam prilično ozbiljno, objašnjava Staša.

Kako je navela, glavni problem u Srbiji kada je u pitanju ova tema jeste praktične prirode.

- Za sada zaista imam ogromnu podršku, i od strane roditelja i od strane kolega i koleginice. Mislim da edukativnih priručnika i slikovnica nikada nije previše, roditeljima su saveti uvek dobrodošli, tako da mi je logično da prepoznaju nešto što zaista isključivo ima za cilj da pomogne i olakša eventualni susret da govorim problemom. Što se naše struke tiče, mislim da su problemi više praktične prirode, u smislu da u Domovima zdravlja i školama nema dovoljno zaposlenih logopeda, pa se roditelji najčešće žale da moraju dugo da čekaju na pomoć logopeda ili da dete vode privatno.

Kako je naglasila, deca najčešče na poteškoće nailaze u sekundarnoj socijalozaciji, u školi gde budu zadirkivana ako imaju problem. U samom radu je više puta imala susret i sa mladim ljudima koji su odbijeni na fakultetima jer nisu prošli artikulacioni test.

- Za neke profesije je ovo uslov i nažalost, sa devetnaest godina je već kasno da se automatizuje pravilan izgovor glasa. Zato je bitno reagovati na vreme, najbolje pre polaska deteta u školu, ma o kom problemu da se radi, objašnjava Staša.

Na pitanje zašto je odabrala baš ovu profesiju, Staša kaže da voli rad sa decom, ali i zbog još jednog veoma bitnog faktora.

- Zaista smatram da je ovo jedna divna profesija, koja nam pruža mogućnost da pomognemo sa manjim poteškoćama sa glasovima, ali i da ostvarimo velike pomake sa poremećajima spektra, stanjima kao što su autizam, govor kod cerebralne paralize, i tako dalje. Moje radno iskustvo je bilo dosta raznovrsno, što mi je pomoglo da izgradim iskustvo sa različitim poremećajima i shvatim da se nekada i kod istih problema koriste različiti prostupi, zavisno od deteta do deteta. Mislim da je u našoj profesiji to jedna od najbitnijih lekcija - svako dete zaista doživeti potpuno individualno i tako prilagoditi i programe rada. Ja bukvalno za svako dete formiram programe rada na osnovu postojećih, a u zavisnosti od stanja deteta i njegove ličnosti, dodaje ona.

Kako je navela, oduvek je bila kreativna pa je stalno crtala, a u jednom trenutku se odlučila da završi kurs grafičkog dizajna, kako bi ovladala i digitalnom umetnošću.

- 2017. godine sam završila ovaj kurs, tako da sada mogu potpuno samostalno da uređujem svoje slikovnice, od digitalnih ilustracija do preloma knjiga i priprema za štampu - one će biti kompletno moje samostalno delo, navela je.

Stanislava je radila u Domu zdravlja i bolnici, zatim nekoliko godina u privatnom vrtiću, a sada je u procesu osnivanja privatne prakse.

- Dok taj proces traje, koristim priliku da radim na slikovnicama, a nadam se i subvenciji države, istakla je za kraj.

Bonus video: