NARGILA POLAKO ODLAZI U ZABORAV: Srpski tinejdžeri imaju novu opasnu naviku i ona staje u reč SNUS

Nije legalan, ali može da se nabavi i u našoj zemlji. Mleveni duvan koji se pakuje u minijaturne kesice nalik onima za čaj, sve više koriste i srednjoškolci. Evo šta morate da znate o snusu.

Za snus neki kažu da pomaže u odvikavanju od cigareta, a neki da je opasniji od njih, piše "RTS" koji navodi da se ovaj duvanski proizvod može nabaviti u prodavnicama u centru Beogradu kao i da ga uglavnom kupuju tinejdžeri.

Cena vlažnog rezanog duvana je između 900 i 1.000 dinara. Na društvenim mrežama komentarišu da snus nije skup. Daleko veća ponuda, kao i potražnja vlada na internetu, gde se može nabaviti i kućna dostava.

Mleveni duvan nije registovan kod nas i samim tim ne možete nabaviti dozvolu za prodaju u našoj zemlji. Kako se onda uopte prodaje?

"Duvanska industrija ga je promovisala kao nešto što je manje štetno, manje opasno i da je sredstvo za odvikavanje od pušenja, a ništa od toga nije tačno, jer su studije pokazale potpuno suprotno", rekla je za Javni servis dr Ika Pešić, član Nacionalne komisije za kontrolu duvana.

A iz Uprave za duvan su potvrdili da kod nas do sada ovaj proizvod nije registrovan kao i da nije bilo zahteva za takvu registraciju. Dodali su da im nisu poznati uvoznici proizvoda koji u svom sastavu nemaju duvan, a sadrže nikotin. Na pitanje otkuda onda snus u slobodnoj prodaji, nisu imali odgovor.

Kakve su posledice upotrebe snusa?

Nameće se pitanje da li je snus štetan.

"Posle otprilike tri godine kontinuirane upotrebe može da izazove rak usne duplje, a posle pet godina sigurno izaziva, zatim rak grla, ždrela, želuca i pankreasa. Pored toga, vrlo je opasan za kardiovaskularni sistem, jer ima jako visoke koncentracije nikotina", objasnila je Ilka Pešić i dodala: "Kada je u pitanju zavisnost, ista je, ako ne i veća nego kod ostalih dimnih duvanskih proizvoda, jer je mnogo veća koncentracija nikotina".

Šta je zapravo snus?

Snus je važni bezdimni duvanski proizvod u prahu poreklom iz Švedske, sa dugom tradicijom upotrebe, a poreklo snusa vezuje se za 18. vek.

A još od 16. veka, kada je francuski diplomata Žan Niko po povratku sa puta u Portugal doneo u Francusku stabljiku duvana, pa je predstavio na francuskom dvoru, duvan se konzumira oralno (nikotin je kasnije dobio ime po ovom francuskom diplomati).

Zemlja koja se najbrže navikla na oralno konzumiranje duvana je upravo Švedska, gde je duvan za oralnu upotrebu dobio formu snusa. Početkom 19. veka Jakob Fredrik Ljunglof je u ovoj zemlji otvorio prvu manufakturu za proizvodnju ovog proizvoda i od tada je on u Švedskoj deo svakodnevice.

Snus se koristi što se stavi unutar usne (između gornje usne i desni). Suprotno od duvana za žvakanje nema potrebe za pljuvanjem. Nije fermentisan.

Mleveni duvan bio je predmet brojnih kontroverzi u Evropskoj uniju koja je 1992. godine donela odluku o zabrani prodaje snusa, a kao ključni argument navela tezu da će ovu vrstu proizvoda konzumirati većinom mlađa populacija pa će to dovesti do zavisnosti od nikotina.

Švedska je po prijemu u EU 1995. godine izuzeta od ove zabrane pa se snus, od svih zemalja Evropske unije, jedino u Švedskoj legalno prodaje.

U Norveškoj je snus najprodavanija vrsta duvana. Kanada pokušava da smanji njegovu upotrebu visokim porezima na prodaju. U Americi se koristi kao zamena za cigarete i duvan za žvakanje, mada snus koji se tamo prodaje nema iste sastojke i ne ispunjava iste proizvodne standarde kao onaj koji se može naći u Švedskoj, pa se za njegovu potrebu koriste značajne količine zaslađivača.

Snus najčešće sadrži nikotin koji stvara zavisnost. Postoji više njegovih vrsta pa se pored švedskog i američkog razlikuje i onaj alžirski, engleski, nemački, centralnoazijski, evropski snus.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Zena.blic.rs)