DOK PIJETE ANTIBIOTIKE, NE JEDITE OVO VOĆE: Dr Pelemiš saopštio NAJNOVIJE UPOZORENJE!

Šta su zapravo antibiotici, zbog čega se propisuju i kako se koriste, objasnili su gostujući na RTS-u dr Mijomir Pelemiš i pedijatar dr Mirjana Mićović.

"Antibiotici nisu lekovi za snižavanje temperature. Za to postoje drugi lekovi, a antibiotici su lekovi isključivo za lečenje bakterijskih infekcija. Da bismo znali da je o tome reč, bolesnik mora da se pregleda, da se uzmu određene vrste bar minimalnih laboratorijskih analiza", objasnio je infektolog i specijalista kliničke farmakologije doktor Mijomir Pelemiš dok je pedijatar Mirjana Mićović odgovorila na pitanje kada se deci prepisuju antibiotici:

"Elementarna je krvna slika i taj famozni CRP koji se uzima pored leukocita, to je onako za neku brzu orijentaciju ako posumnjamo na bakterijsku infekciju. Međutim, neznanje je među ljudima što misle da antibiotikom mogu da reše sve probleme".

Dr Mićović je napomenula da deca uzrasta od tri do četiri godine u 90 odsto slučajeva imaju virusne, a ne bakterijske infekcije.

"Imuni odgovor deteta je dobar ako dete reaguje na uslove spoljašnje sredine. To znači da je dobro da dete dobije temperaturu, jer to pokazuje da ima dobar imuni sistem koji se brani. Naravno da je sada veliki znak pitanja da li se brani od virusa ili bakterija", istakla je i dodala kako razlikovati virusnu infekciju od bakterijske.

"Curenje iz nosa, kašljucanje, suvi kašalj, laringitis, malaksalost, bolovi u kostima... to su znaci da je reč o virusnoj infekciji".

Jedan od čestih razloga zbog kojih će vam lekar prepisati antibiotike su i urininarne infekcije.

"Urinarne infekcije mogu da izazovu ozbiljno zapaljenje bubrega. Kad neko ima česte infekcije mokraćnih kanala, treba utvrditi zašto ih ima. Nije svejedno ako neko ima jednom zapaljenje mokraćnih kanala ili ima za godinu dana pet puta, onda je neophodan pregled kod ginekologa ili urologa, da se vidi odakle je izvor bakterija, da li je urođeni poremećaj u mokraćnim kanalima, kamen u bubergu, ima li nešto drugo što uzrokuje skupljanje bakterija na određenom mestu i onda se infekcije ponavljaju", rekao je dr Pelemiš.

Kako je dodao, antibiotici smeju da se uzimaju čak i u prvom trimestru trudnoći, ali ne svi antibiotici.

Ova vrsta lekova daje se i zbog problema sa zubima.

"Kada neko vadi zub, ako ima razloga da mu se pojavi infekcija ili da mu se pogorša zdravstveno stanje – bolesti srca, srčane mane itd. gde mora preventivno da se da jedan dan do 48 sati antibiotik, to ima smisla, sve duže nema smisla, to će kod vas stvoriti mogućnost da bakterije steknu što veću otpornost. Što više bakterijama dajete antibiotika, dajete im šansu da brzo stvore imunitet. Bakterije postaju otporne, jer menjaju svoju građu, a novih antibiotika nema".

Lekari su izdvojili i greške koje ljudi prave dok uzimaju lekove.

"Antibiotici ne zahtevaju posebnu vrstu ishrane, ali grejpfrut, recimo, ne treba uzimati uz antibiotik zarad bolje resorpcije leka. To je voće koje ometa resorpciju, kao i mleko, ali treba uzimati jogurt i kiselo mleko, to je kao i probiotik", istakao je Pelemiš.

Greška je i brz prestanak uzimanja antibiotika.

"Da bi se videlo da neki lek deluje, pacijent mora da ga uzima najmanje tri dana, e to je ono što je problem – pacijenti piju dan ili dva antibiotik, onda im je dobro i oni ga ostave. To je veliki problem jer se tako razvija otpornost na bakterije, pa sledeći put kada date antibiotik, on više neće da deluje. Ne sme da se tako kratko uzima, mora da se uzima minimalno pet dana jer efekat antibiotika ne može da se vidi dok ne prođe tri dana", napomenuo je infektolog.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Žena Blic)