Ako u sebi gajite OVA OSEĆANJA, ČINITE JEDAN OD NAJVEĆIH GREHOVA!

Zlopamćenje je sopstveno dušegupstvo. Čak i u molitvi “Oče naš”, u delu gde se govori o opraštanju grehova našim dužnicima, postoji jedna vrsta prezira prema takvom jednom grehu kao što je zlopamćenje.

To je On osobito pokazao u svojoj priči o caru i dužniku (Mt. 18,23- 35). A i u samoj molitvi zapovedio nam je da govorimo: Oprosti nam dugove naše, kao što i mi opraštamo dužnicima našim (Mt. 6,12).

Ako treba pamtiti grehe, treba pamtiti samo svoje: sećajući se sopstvenih grehova, o tuđima nikad nećemo ni pomisliti; a čim svoje zaboravimo, tuđi će nam lako doći na um.

Da je i onaj dužnik carev pamtio deset hiljada talanata (zlatnika), ne bi se sećao svoga dužnika koji mu je dugovao sto dinara. Ali pošto je zaboravio svoj dug, on se setio ovoga dužnika i počeo da davi svoga druga.

Želeći da iznudi sto dinara, on ne samo što ni to malo nije dobio, nego je navukao na svoju glavu sav (veliki dug od deset hiljada talanata), koji mu je car bio oprostio.

Zato smelo kažem da je ovaj greh (zlopamćenje) teži od svakog drugog; ili, bolje, ne ja nego Hristos je to izrekao ovom pričom.

Čovek koji u duši svojoj gaji zlopamćenje sličan je onome koji čuva oganj u slami (Teodor Edeski).

Gospod ne prima molitve od onoga koji pamti zlo na brata (bližnjega) svoga.

- Ako te muči zlopamćenje na nekoga, pomoli se iz sveg srca za njega, i strast zlopamćenja odstupiće od tebe - (Jefrem Sirin)

Ko je zlopamtiv na demone, taj nije zlopamtiv na ljude; a ko je sa demonima u miru, taj je zlopamtiv prema bratu (Nil Sinajski).

Zlopamćenje se leči sećanjem na stradanja Gospoda Isusa Hrista i na krotost Njegovu (Jovan Lestvičnik).

Bonus video:

(Espreso.co.rs/BastaBalkana.com)