REZULTAT NEGATIVAN, A SIPMTOMI: Temperatura, malaksalost, mučnina, glavobolja...Kako ona nije preživela koronu

Temperatura, mučnina, preznojavanje, malaksalost - ne, ovo nije još jedna ispovest onoga ko je preživeo koronu, ali je priča o tome kako nisam preživela koronu.

Dok nisam dobila simptome, nisam previše razmišljala o posledicama susreta sa ljudima u okolini, pa sam masku nosila samo onda kada je to neizbežno - u prodavnici, apoteci, ali pri susretima sa prijateljima ni u podsvesti. To je, čini se, normalno, budući da kao i svi mladi sa 28 godina ne razmišljaš da tebi korona virus može da se desi.

Pa ipak, sada već pre tačno sedam dana dobila sam temperaturu praćenu glavoboljom. Ne, nisam pomislila da imam koronu, već sam to pripisivala kako umoru, tako i mojim ranijim problemima sa nesnosnim glavoboljama.

Popila sam svoj provereni lek i nadala se najboljem. Ni bolje, a kamoli najbolje nije me sačekalo sledećeg dana. Sačekao me je još jedan simptom - mučnina.

Malaksalost, malaksalost, bez želje i volje za jelom (to nije ništa novo, svaki put kada sam se prehladila nisam mogla da jedem), bukvalno kao da mi se duša od tela odvaja. Temperatura je oko 38 ujutru, pa se povuče, pa se vrati i tako u krug. I dalje ne mislim da imam korona virus, ali zbog ljudi oko sebe odlučujem da bi bilo pametno da odem u kovid ambulantu.

Sve vreme se premišljam, jer ne bih da paranoišem, ali kako nemam snage da se branim od svih ljudi koji me ubeđuju da idem, popuštam. Dok idem na pregled, sve vreme razmišljam kako je to besmisleno, kako nisam izgubila miris i ukus, kako ne kašljem i kako moja temperatura ima hiljadu mogućih razloga.

Dolazim u ambulantu, nema prevelike gužve, ali pošto živim u ubeđenju da korona virus nemam, odmakla sam se od svih prisutnih, nosim masku, rukavice. Nakon obavljenih pregleda, vađenja krvi i snimanja pluća malo sam pričekala. Nalazi su stigli brzo i sve je bilo manje-više u redu, ali budući da imam temperaturu, vade mi bris i kažu da ne znaju tačno kada će nalaz, da bi trebalo za nekoliko dana da mi stigne.

Kao terapiju daju mi mnogo vitamina, hemomicin i paracetaol za temperaturu - čitav "korona" paket. Odlazim kući, a kroz glavu mi prolazi da će po onom nepisanom pravilu biti " čim su mi uradili test, simptomi će proći".

To se nije desilo. Moj rolerkoster simptoma se nastavio. Naredna tri dana sam imala temperaturu na preskoke, glavobolje su utihnule, ali se mučnina pojačala. Gotovo je postala svakodnevica. Sve što pojedem - povratim. Tu sam već počela da mislim da je ovo ipak korona, a tome je doprinosila okolina koja se ponašala kao da sam pozitivna, pa su mi svi davali savete kako da je "preživim".

Naravno, sve to vreme kontakte sam svela na minimum, gotovo nikog da nisam viđala osim onlajn. Malo po malo, shvatila sam da sve više verujem da se borim sa bolešću koja je promenila svet. Sa druge strane, zadovoljna sam što nemam simptome koji bi me odveli u bolnicu. Rezultata testa nije bilo, ali ne očajavam zbog toga, jer bože moj, ja koronu imam, mislim se i dobro se sa njom nosim.

Šesti dan je bio najgori. Osim temperature, mučnina me je prikovala za krevet, ceo dan nisam ustajala. Osećaj slomljenosti se pojačao, a sa njim i kašalj, suv kašalj koji je bio konstantan, ali nije me zabrinuo, jer me pluća generalno nisu bolela.

Rekla sam sebi: e sad ima da prođe ovo i gotovo, a onda mogu da budem bezbrižna - bar neko vreme sam zaštićena antitelima.

Osvanulo je osmo jutro i meni stiže nalaz - NEGATIVAN!

Da li sam iznenađena? Moram priznati da jesam. Da li su simptomi prošli? Nisu. Ali više od mene iznenađena je moja okolina.

Negativna sam, ali su oni i dalje podozrivi i misle da ja imam koronu.

Da, ovo je bila priča kako nisam preživela covid19, a šta jesam to, čini se, neću saznati. Samo da simptomi prođu i eto mene da radim serološki test. A onda, korono, nek ti je srećan put!

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)