SNEŽANA JE 32 GODINE IMALA HEPATITIS C! Nije bila narkomanka ni promiskuitetna, DOBILA GA JE U BOLNICI, i pobedila

Svetski dan borbe protiv hepatitisa obeležava se širom sveta 28. jula.

Hepatitis C uzrokuje virus koji se sa jedne osobe na drugu prenosi putem krvi i telesnih tečnosti, kao što je deljenje igala za intravensku primenu droga ili za vreme trudnoće i porođaja. Ovo je samo jedan od razloga zbog kog su ljudi puni predrasuda kada čuju da je neko oboleo od hepatitisa, jer ga automatski stavljaju u kategoriju narkomana ili pak promiskuitetnih osoba.

Da to uvek nije tako, svedoči i pacijentkinja Snežana Vukotić, žena koja se hrabro borila i izborila sa ovom bolešću. Kako sama za sebe kaže, imala je ludu sreću da izlečim hepatitis C, koju mnogi drugi pacijenti nisu imali.

Ovu podmuklu bolest dobila je u bolnici, tokom transfuzije. Nakon jedne borbe, krenula je u drugu, a vreme je, kako se i pokazalo, postalo njen - najveći neprijatelj.

Svoju priču odlučila je da "baci na papir", i javno podeli sa nama upravo zbog svih onih ljudi koji nisu dobili šansu. Neki su i umirali, a ona je svoju dobijenu bitku odlučila da iskoristi, da bude glasnik svih onih koji za to ne mogu da smognu snage.

Njenu životnu priču, koju je napisala kroz autorski tekst, prenosimo vam u celosti.

- Kako ispričati što kraće priču koja je toliko duga, kao životni vek od 60 godina. Još kao beba, kada sam imala svega četiri meseca, ustanovljen mi je problem sa bubrezima. Hronični bubrežni bolesnik tako postajem od rodjenja, a u svojoj 21. godini života krećem na hemodijalizu. Te 1982. godine tri puta nedeljno sam bila na relaciji Kraljevo - Beograd. I tako četiri meseca putovanja. Sećam se bila je zima. Ne kao ova danas. Već prava zima, sa snegom i ledom. Preseljenje za Beograd donelo je jednu vrstu olakšanja, ali dijalize su imale svoju težinu i gomilu problema.

- Trebalo je živeti i raditi sa očajnom krvnom slikom i čestim transfuzijama. U periodu od tri godine primila sam preko 35 transfuzija. Naravno, to nije ostalo bez posledica.

- Tako sam regularno u instituciji zdravstvenog sistema Republike Srbije, odmah posle dva meseca, dobila hepatitis koji su tada zvali “non A non B “. Tek krajem osamdesetih “on” dobija svoje ime - hepatitis C virus (HCV).

- Dijagnozu HCV-a mi niko nije saopštio. Nisu tome pridavali pažnju, a ja sam ostala bez ikakve terapije, ali i bez lekarskih komentara. Radoznala po prirodi i uvek željna da do detalja upoznam svoju bolest, čitala sam i otkrivala šta je zapravo hepatitis C, koliko je on opasan i na šta treba da obratim pažnju. Vreme je neminovno teklo, a u međuvremenu su se pojavili i lekovi za HCV. Stavljena sam na terapiju Interferonom alfa, koju sam dobijala godinu dana. Pamtim sve to kao godinu mučenja. Konstantno sam se osećala kao da imam jači oblik gripa, stalnu temperaturu, bolove u misićima, slabost, probleme sa leukocitima. I pored svega toga, virus je i dalje bio tu. Ponavlja mi se terapija, ali sa jos jačom kombinacijom lekova. Tako je prošla još jedna godina, koja se opet završila razočaranjem. Nije problem pomučiti se. Izdrže se sve prateće nuspojave i probleme, ali ostati bez pozitivnog rezultata je prosto deprimirujuće. Dani, meseci i godine su prolazile, rešenja nigde nje bilo. Dijagnozu “ciroza jetre” sam čekala, jer ju je nekolicina mojih prijatelja sa hemodijalize već dobila.

- U međuvremenu, 2014. godine događa se revolucija na polju terapije za hepatitis C. Tada već beležim staž od 32 godine od kako mi je dijagnostikovano ovo virusno oboljenje. U glavi mi je odzvanjalo - pronađeni su lekovi, procenat izlečenja je preko 95 odsto i to bez velikih poteškoća u toku terapije i nuspojava. Ipak, brzo sam shvatila da mi država neće obezbediti terapiju, a kupovina u privatnoj režiji zbog ogromne cene je bila nemoguća misija. Ponovo sam bila osuđena na čekanje.

- Kada ste bolesni vreme vam je najveći neprijatelj. Ono neumitno prolazi. Prošlo je dosta vremena od kako sam saznala da je lek uspešan i da ga širom sveta već koriste pacijenti. A onda sam slučajno dobila informaciju da će jedna farmaceutska kuća donirati lek za 60 pacijenata. U tom trenutku jedino što sam osećala je bila panika, briga i sreća kada sam upela da se kvalifikujem za tu terapiju. Znala sam da sam dobila na lutriji! U martu 2019. godine počinjem sa terapijom. Osećam se dobro, nemam nus-pojave. I stiže prvi rezultat – negativna. Nakon toga ide i drugo testiranje. Opet negativan. I sada posle godinu dana sam i dalje negativna!

- Uspela sam. Pre ciroze. Prestigla sam je. Srećna sam i ushićena, ali istovremeno i tužna i razočarana u zdravstveni sistem, koji kao da me je kažnjavao zbog nečega što sama nisam odabrala, niti sam želela da mi daju.

- Koliko još pacijenata treba da dobije cirozu jetre, karcinom ili da umre, a uspešan lek postoji?

- Mi pacijenti smo, počevši od zdravstvenog osoblja, pa do bliže ili dalje okoline uglavnom predstavljeni kao narkomani i problematične osobe jer imamo hepatitis. Mnogi od nas smo ga dobili u zdravstvenom sistemu. Mnogi ne znaju izvor. Neki su ga dobili zloupotrebom droga, ali za sve nas je zajedničko da imamo pravo na život, ko god da smo.

- Ako analiziram moj slučaj, ne mogu da shvatim kako je za moju zemlju finansijski isplativo da me tri decenije održava u životu, a onda da me pusti da odem zbog virusa koji se izleči za svega tri meseca? Kako se isplati državi da čeka da pacijenti dođu u stadijume dekompenzovanih ciroza i transplantacija?

- Sada sam 39 godina i 6 meseci na hemodijalizi. Najzad sam, posle toliko vremena, negativna na Hepatits C, ali ja sam imala sreće, a Vi? Za one koji nisu upoznati s ovom zaraznom bolešću, Hepatitis C je virusna zarazna bolest koja dugo godina ne daje nikakve simptome, iako progresivno narušava funkciju jetre. Zaražena osoba ima blage, nespecifične simptome. Virus se otkriva ili slučajno ili kada je bolest već uznapredovala do ciroze ili karcinoma pa su tada simptomi vidljivi.

- Svega 20 odsto obolelih sazna da nosi HCV virus. Zbog porasta broja obolelih od hroničnog virusnog hepatitisa, smatra se da je u toku tiha pandemija ove bolesti.

- Polovinom 2018. godine RFZO je stavio savremenu terapiju za lečenje hepatitisa C na listu lekova, a pacijenti su konačno započeli lečenje. Međutim, broj pacijenata koji terapiju primaju je vrlo ograničen. Za 3 godine svega 200 najtežih pacijenata je dobilo savremenu terapiju o trošku RFZO. Ja je nisam dobila jer nisam bila u predciroznom najtežem stanju, ali sam imala sreću da uđem u program donacije. Zato molim nadležne da omoguće lečenje ne samo najtežim pacijentima već svima koji ga imaju, jer Hepatitis je zarazna bolest.

Snežana Vukotić, pacijentkinja koja je pobedila hepatitis.

Ovo morate da znate o hepatitisu:

Samo petina obolelih zna da ima ovu bolest koja se otkriva slučajno ili kada je bolest već uznapredovala pa su tada simptomi vidljivi, a izlečenje teško.

Kako se prenosi?

– Zarazni su krv, pljuvačka, sperma, vaginalni sekret. Nezaštićenim seksualnim kontaktom, ubodom na iglu koja je zaražena krvlju i telesnim tečnostima. Kontaminirane igle i špricevi su značajan put prenošenja za VHC – posebno među narkomanima, preko povređene kože i sluzokože koja dolazi u kontakt sa zaraženom krvlju i telesnim tečnostima i vertikalnom transmisijom prilikom porođaja sa majke na dete (manje značajan put za VHC).

Koji su znaci bolesti?

– Podmukao početak, od blagih do jakih, gubitak apetita, mučnina, povraćanje, žutica (koja je kod VHC u manjoj meri prisutna).

Kako da se zaštitimo?

– Za VHB-vakcinacija. Koristeći zaštitu pri seksualnim odnosima. Nikada NE koristiti TUĐI lični pribor (makazice, brijače, pincete, grickalice, četkicu za zube), kao ni špric ni iglu koju je neko već koristio. Pirsing i tetovažu raditi isključivo u proverenim ustanovama.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)