OVO NAS ČEKA KADA SE SEZONSKI GRIP I KORONA SUDARE! Dr Ana Gligić iznela alarmantno upozorenje

Nije isključeno da ćemo dve, tri godine da se borimo sa ovom pošasti zvana korona virus, ali život mora da se nastavi - smatra čuvena doktorka Ana Gligić.

Život mora da se vrati u normalu. Jer ako nastavimo da živimo sa ovim opterećenjem sledi katastrofa, i psihička i ekonomska. Ipak, moramo da budemo svesni da kovid-19 nikada neće nestati iz naše sredine - kaže dr Gligić, virusolog i nekadašnja šefica laboratorije u Institutu "Torlak".

Ovakve viruse, dodaje ona u razgovoru za "Politiku", jedino nešto iz prirode može da natera da nestanu.

Zato ćemo morati da se prokužimo. To znači da će virus morati da protutnji kroz nas ili ćemo da dobijemo vakcinu. Ali ko zna kada će se vakcina pojaviti. Mnogo je teško nešto predvideti posle samo nekoliko meseci od pojave novog virusa. Kada sam radila, nekada je bilo potrebno da prođu po dve, tri godine da bih neki virus identifikovala i to uz pomoć Jejl univerziteta u SAD. Kovid-19 moramo da uhvatimo i za rep i za glavu, slikovito rečeno - kaže dr Gligić, svetski priznata naučnica, koja je sedamdesetih godina prošlog veka bila na čelu tima koji je izolovao virus velikih boginja ili variolu veru.

Nije isključena broba još dve, tri godine

Na komentar da se čuju predviđanja da ćemo se dve, tri godine boriti protiv ove pošasti, ona kaže da to nije isključeno, ali da virus neće imati ovako jak intenzitet kada prođe ovaj talas.

Na pitanje da li joj se čini da je, možda, virus mutirao, ona kaža da je proučavala publikacije na kojima je radila u vezi sa drugim prirodno žarišnim virusima i da se, po svim karakteristikama, javljale epidemije u tri pika.

Virus verovatno mutira

To znači, pojave se, pa padne intenzitet, pa se pomisli da je sve prošlo, a onda epidemija ponovo bukne. Sadašnja situacija odgovara tome. Verovatno virus mutira, ali pošto nemamo sopstvena istraživanja - to ne možemo da tvrdimo. Međutim, nema drugog objašnjenja. Mislim da se neke mutacije dešavaju. Imam neke podatke o tome, ali ne smem javno o tome da govorim. Slušala sam obraćanje da Tanje Jovanović, prodekana sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, koja je rekla da oni rade na tom virusu i da se beleže male, sitne tačkaste promene na genomu, ali da ne znaju koliki one imaju uticaj na promenu samog virusa. Oni imaju dobro razvijene pi-si-ar ehnike i znaju dosta.

Na konstataciju da pojedini lekari smatraju da osim kovida-19 haraju i drugi virusi koji daju slične simptome, dr Gligić kaže neki pacijenti završe na Infektivnoj klinici sa simptomima respiratornih infekcija, a da nije u pitanju kovid-19.

Trebalo bi virusolozi da dobiju te materijale i da testiraju ljude na druge respiratorne viruse. Jer ne treba zaboraviti i na druge bolesti kao što je virus Zapadnog Nila, koji prenose komarci. Epidemija te bolesti bila je 2011. godine i sada je vreme da se pojavi druga epidemija. Takođe, treba dijagnostikom potvrditi i druge korona viruse, zaim adenoviruse. To je sada sve pomešano. Pacijenti koji nemaju koronu ali imaju drugu bolest zahtevaju drugačiji tretman - kaže dr Gligić.

Šta nas čeka u sudaru korone i gripa

Na pitanje šta će se dogoditi na jesen ili zimu ako se u isto vreme ponovo "probudi" kovid-19, a javi se i grip, čuvena doktorka očekuje da će tu biti dosta problema.

Biće dosta problema. Ima nekih koji smatraju da će to dovesti do rekombinacije virusa, ali to nije tačno jer je reč o potpuno drugačijim virusima. Zdravstvene ustanove će morati dosta da rade serološka testiranja kako bi se videlo šta je u pitanju. Uvek se štedi na tim testovima antigenima, a to ne sme da se dogodi. Treba imati na umu da klinička slika kod kovida-19 i gripa nije ista - kaže ona.

O širenju virusa vazduhom: "Pa da se i ljubimo i pljujemo jedni na druge ne bi bilo ovako"

Svetska istraživanja pokazuju da se ovaj virus prenosi i vazduhom s obzirom na to da su se razboleli mnogi koji tvrde da nisu bili u kontaktu sa zaraženim osobama. Koliko istine ima u tome?

Od početka mi je bilo čudno kako se tako brzo veliki broj ljudi zaražava. Sećam se da sam rekla "pa da se i ljubimo i pljujemo jedni na druge ne bi bilo ovako". Ako se neko ko je zaražen nalazi ispred osobe i kine, on prenosi sitne i krupne kapljice virusa na tu osobu. Ako kine, a nikoga nema ispred, virus se iskašlje na površinu koja se tu nalazi, na primer na nameštaj. Virus tu ostaje, sledeći čovek naiđe, to pipne i dodirne oči, nos ili usta i automatski zarazi. Virus kada padne na površinu osuši se. Ako neko prođe pored ili briše prašinu , on može da ga "podigne" u vazduh, osoba da ga udahne i on tada započinje svoju reprodukciju u organizmu. Pa stručnjaci u laboratoriji suše virus da bi ga dugo održali. Kada osušeni virus dođe u kontakt sa vlažnom sredinom, kao što je respiratorni trakt, onda on oživi. Zbog svega toga je važno da ljudi nose maske na pravila način, a ne da ih skidaju pa nose u rukama i opet stavljaju. Tako neko može da unese virus - objasnila je dr Gligić.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Politika)