POZNATI SRPSKI UMETNIK OBJAVIO CRTEŽE KOJE JE CRTAO 1999. GODINE! Ovde su SVE GADOSTI RATA, jezivo je šta je video

Goran Stojčetović je umetnik koji je prisutan na savremenoj sceni više od dvadeset godina, i njegove aktivnosti obuhvataju različite oblike umetničkog izražavanja i društvenog rada. On je osnivač udruženja ,,Art Brut’’ koje se bavi podržavanjem marginalizovanih umetnika, sa ciljem promovisanja slobodnog iskazivanja potrebe za umetnošću.

U sklopu aktivnosti ,,Art Brut-a’’ izdvajaju se radionice ,,Dubinskog crteža’’ koje Goran organizuje jednom nedeljno sa pacijentima i članovima Kluba lečenih psihoza Dnevne bolnice Klinike za psihijatriju VMA.

Inače, 1999. godine Goran Stojčetović je postao izbeglica i umetnik – sa porodicom je prisilno napustio dom na Kosovu i završio je slikarstvo na Fakultetu umetnosti u Prištini. Na društvenim mrežama sada se podsetio kako mu je izgledao jedan junski dan, pre 21 godinu u Uroševcu, dva dana nakon završetka NATO bombardovanja. Njegovo sećanje, baš kao i crteži, podsećaju nas na nemani koje su nas tada napadali, ali i na svu bol koju smo tada doživeli, bili svesni nje ili ne.

- Stanje krajnje jezivo, sami čuvamo zgrade, vezujemo ulaz lancima, policija je pobegla sa vojskom i dala nam tompson puške al ja je stalno zaboravljam ispred zgrade...gadi mi se oružje...nepoznate vojske marširaju tenkovima i bornim vozilima...prepun grad Albanaca od rane zore a u toku bombardovanja su prebegli u Makedoniju ili ko zna gde....grad sablast, sva stakla prodavnica polomljena, ugaraveno, bez krovova... sivo žut je bio vazduh i ceo grad nekako...dime se albanske kuće jer srpske paravojne a verovatno i vojne formacije su ih palile u svom bekstvu ostavljajući nas Srbe civile, praktično svo domaće stanovništvo koje nije učestvovalo u ni u kakvim borbama, na milost i nemilost novim vojskama. Sećam se jednog srpskog vojnika koji je iz kamiona bacio svoju vojnu košulju i vikao gotovo, bežite!

- Mi smo ostali poslednja velika grupa koja se automobilima zauvek odselila 17.6.99....ljudi koji nisu imali sopstveni prevoz preživeli su nedelje maltretiranja i ponižavanja na otvorenom, pored stanice, čekajući voz iz Srbije...

- Ja sam crtao kući, za trpezarijskim stolom kada mi je svega bilo dosta...ako bi i upali u stan rekao bih im ko Arhimed: Ne dirajte mi crteže!...lupali su nam na vrata, posle ponoći megafonom iz bornih vozila,na albanskom jeziku su izgovarali neka srpska imena i prezimena krećući se polako a glasno kroz glavne ulice grada...brata su mi u sred dana jurili UQK jer se šetao centrom grada, srećom pobego im...sve u svemu, vesela je to nedelja bila, bežanje je bilo ponižavajuće i prenapeto, prskali su nam kolonu kamionima gradske čistoće i sve do nove granice kod Merošine kada nam je srpska policija šleperima zabranila ulazak u Srbiju.

- Ovi crteži su mi jako dragoceni jer su svi urađeni 12.6.99 . i prikazuju svu tu realnost na dublji, intimniji način.

Eto, kraći fleš gadosti rata i mržnje proklete - napisao je on.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / S.T.)