NE MOGU PSIHIČKI DA IZDRŽIM, SVE MLADI, SVE HITNO: Samo da nekog svog ne vidim na prijemu! Dobro pogledajte OVE OČI

Svesni smo svi toga da su lekari u ovim trenucima istinski heroji, ne samo u Srbiji nego na čitavom svetu.

Ljudi koji se nalaze u prvim borbenim redovima protiv pošasti koja je udarila na čovečanstvo i od koje stradaju po nekoliko hiljada ljudi svakodnevno, bore se svim silama za živote obolelih.

Nije to samo borba da se spase njihov život, nije to samo borba da ozdrave, to je borba i da se tim ljudima da energija i volja za borbom, da se ostane priseban u teškim i mučnim trenucima, da se ostane jak svakog dana, iznova i iznova, gledajući nekoga u mukama, a svesni toga da ne možete da im pomognete.

O tome upravo govori i objava jedne žene na Fejsbuku koja je objavila sliku lica svoje prijateljice koja radi u bolnici gde se smeštaju teški slučajevi oboljevanja koronavirusom i preprila njihov razgovor.

- Ovo su oči jedne meni drage osobe, umorne i tužne. Inače su vesele nestašne i prelepe.

Potom je prepričala razgovor koji je sa svojom prijateljicom vodila dan ranije i kada joj je ona ispričala kakva je situacija u bolnici.

Ona: Ne mogu više, nije mi teško da radim, ali ne mogu psihički da izdržim. Ovo je tuga, ovo je borba, sve mladi, sve hitno, "72", "82", "95" godište. Umrla mi je koleginica, mnogo kolega zaraženo i loše im je. Tuuugaaaa ne može niko da im dođe niti ko da ih isprati za Niš. Vodim ih do saniteta, a oni me gledaju kao da se opraštaju, mašu mi, a meni srce stane. Rodbina zove ne znam šta da im kažem...Svakog jutra se samo molim da ne ugledam nekog svog na prijemu, to mi je najveći strah, ne znam kako bih to preživela...

- Ovde ću da stanem, poruke su se nizale i nizale... Ona se uveče bez trunke snage i u strahu vraća svojoj deci. Zato kad pokušamo malo da im podignemo moral i da ih pohvalimo ne upadajte stalno sa tim večitim da ne rade samo oni i da nisu samo oni u opasnosti! Da li nešto može sa ovim da se meri? NE! NE! I NE! Jedno je biti izložen opasnosti od zaraze u prodavnici apoteci ili gde još, ali svi ljudi koji rade u zdravstvu su izloženi nečemu mnogo gorem. Treba psihički izdržati da gledaš ljude koji se bore za život i umiru, a da ništa ne možeš učiniti. Da im zameniš majku, brata, sestru, dete jer oni ne mogu biti tu. Da ih ispratiš tamo odakle se mozda neće vratiti. I da ostaneš normalan. Ako su vas nekada naljutili, oprostite im. I mi smo Balkanci teški pacijenti i nismo uvek samo mi u pravu. Pomozite im, ako možete, a ako ne, makar im ne stajte na muku. Ja mojoj devojčici nisam znala šta da kažem, želim samo da bude vesela i vragolasta kao pre, da joj ostane snage da nastavi normalan život posle ovoga. Svima vama želim isto. Srećno i čuvajte se. PS Žao mi, je nikada nisam znala da pišem kratke sastave - napisala je ova žena na svom Fejsbuku.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)