KORONA VLADA, ŽIVOTI NESTAJU, MOG BRATA NEMA! Zorica koja traži nestalog brata po rođenju, ima nove vesti!

Zorica Malić je odrasla kao jedinica. Ona je sada predsednica Udruženja roditelja nestalih beba Vojvodine i traži brata koji je kako kaže, njenoj majci ukraden na rođenju.

Nije ni sanjala da će doći dan kad će saznati da je mlađa sestra i da negde ima starijeg brata. Godine nisu prepreka za nju. Posvećena je borbi i ne odustaje od nje dok njena majka ne zagrli svog sina, a Zorica svog mlađeg brata.

Svoju majku Milku želi da poštedi još patnji, pa je rešila sama da preuzme stvar u svoje ruke i otpočne potragu.

Njena majka se porodila 19.12.1993. godine i na porođaju je videla živo muško dete, ali sledećeg dana saopštili su joj da je dete umrlo. Ona i njena majka se već pet godina bore sa bolnicom oko dobijanja dokumentacije.

Kako su nam rekle, bolnica im je ove godina poslala odgovor da im je sva dokumentacija dostavljena, ali im ubrzo stiže izvinjenje zbog nesporazuma da bi tek tada dobili i dokumentaciju Zoričine majke.

Posle 5 godina cutanja, oni su odlucili da pogledaju i urede arhivu, priča Zorica za Espreso. Ona je dodala da joj je nakon godinu dana usvojena žalba i da se dalje krivicno gonjenje nastavlja u Višem javnom tužilastvu u Sremskoj Mitrovici.

Zorica se sada oglasila novim pismom u kome je iznela najnovije detalje o slučaju za koji će se kako kaže, boriti dok je živa.

Prenosimo ga celosti:

- Korona vlada. Vandredno je stanje. Životi nestaju. Mog brata nema. Da su uvodili vanredno stanje kada su bebe umirale po porodilištima, mnoge ne bi izašle iz naše zemle. Ne bi umirale bez dijagnoza.

Kao što znate, tražim brata otetog po rođenju. Mama i ja se već pet godina borimo sa bolnicom oko dobijanja mamine i bebine medicinske dokumentacije. Na prvi zahtev poslat bolnici, dobili smo samo 4 papira, dva za mamu i dva za bebu, a nakon toga mesečno smo slali zahteve i uporno insistirali da dobijemo dokumetaciju. 06.02.2020. godine bolnica šalje odgovor da sve sto su imali od dokumentacije, dostavili su nam. 11.03.2020. godine bolnica šalje dopis na kojem se izvinjavaju zbog nesporazuma, i mi napokon dobijamo mamine papire. Posle 5 godina ćutanja, oni su odlucili da pogledaju i urede arhivu! Mama i ja šokirane gledamo i proučavamo papire. Istorija bolesti ispisana na tri strane, potpisana svrakopisom doktora i babicom Brankom (bez prezimena). Sledeće dve strane ispisane su maminim pregledima. Zanimnjivo je da su mamu pregledali jako često i to skoro svi doktori koji su tada radili u bolnici. Sve dijagnoze su sjajne za jednu trudnicu u devetom mesecu, ali beba eto navodno umire na porođaju. Taj dan kad se mama porodila, pregledali su je čak šest puta i svi pregledi su uredni. Da bi beba upisana kao "MRTVO ROĐENA" i kao "NEDONESENA". Nedonosena beba je ona koja je rođena ranije.

Na temperaturnoj listi koju dobijamo piše da je mami termin bio 02.12.1993. godine, a porodila se 19. 12. odnosno, upisana 20.12.1993. godine. Kako je onda beba NEDONOSENA??

Ctg nalaz koji smo dobili isto je uredan, bebini otkucaji srca, sve je savršeno. Sledeći papiri nas jos vise šokiraju! Sledeći papiri nam dokazuju da je mama već u Inđiji bila tipovana i da je mog brata već čekao kupac. Kada je mama bila u septembru mesecu kod ginekologa u Inđiji odradili su joj pregled na kojem je sve bilo u redu. Ginekolog iz Inđije, Nevenka T. šalje bolnici u Sremskoj Mitrovici obaveštenje uz nalaz. Kako je beba, kako se odvija mamina trudnoća, i kliničko biohemijska labaratorija sa potpisom, Osmana.K. Dva puta smo tražili od Doma zdravlja u Indđiji mamin ginekoloski karton, ali njega nema, izgubljen je.. Mama je trudnoću i sa mnom 1995. godine vodila isto u Inđiji, ali nema..

Kada sam pozvala Nevenku da je pitam zbog čega je slato obaveštenje, ona se branila da ne zna o čemu se radi. To nije bila praksa. Na odgovor da je možda to mama nosila sa sobom, rekla sam joj da to nije tačno i da je ona mamu poslala šest dana pre porošaja bez bolova u bolnicu. Bila je šokirana i nije znala šta da odgovori. Zanimnjivo je da je ona 1993..godine tek počela da radi, ali na moje pitanje da mi nešto kaže o kolegi Osmanu, ona nije želela ništa da priča zbog kolegijalnosti. Naravno odmah sam joj rekla da maminog kartona u Indjiji nema, a ona se jako čudno ponašala. Ubeđivala me je da je mama negde prebacila karton i i da možda zato nije bilo kartona te godine, zbog ratnog stanja. Kada sam joj rekla da je vodila i maminu trudnoću sa mnom 1995. godine i da i taj karton fali, ona se šokirala. Čudila se kako sam dobila dokumetaciju, a da to nije sudskim putem, ubđena je da mi samo sudskim putem mozemo dobiti dokumentaciju. Otpusna lista koju već imamo, potpisali su načelnik odeljenja i šef odseka.

19.07.2018. godine podnela sam krivičnu prijavu protiv doktora i babice koji su upisani u maminom protokolu porožaja. 07.02.2019. godine dobijam rešenje da se ODBACUJE moja krivična prijava u obrazlozenju stoji da sam se ja (sestra otetog brata) porodila. Uložila sam žalbu odmah Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu. Nakon godinu dana, tačnije 12.02.2020. godine dobijam rešenje da se usvaja moja žalba i da se dalje krivično gonjenje nastavlja u Višem javnom tužilastvu u Sremskoj Mitrovici.

Da li to znači da će tužilastvo da postupi onako kako zakoni nalažu ili će opet da sasluša samo doktore, a mene i mamu ne. Vreme će pokazati, navodi za kraj Zorica.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)